Smanjuju se računi za struju, svaka zgrada biće za sebe: Stiže promena za brojna domaćinstva?!

Ideja je da staklo više ne bude samo prozor kroz koji gledamo, već i površina koja “hvata” sunčevu energiju i pretvara je u struju, a sve to bi se dešavalo bez ikakvih velikih promena po izgled zgrada, što je ono što ovu tehnologiju čini posebno zanimljivom.

Suština ove tehnologije je u specijalnim materijalima koji mogu da uhvate određeni deo sunčeve svetlosti i pretvore ga u energiju, dok ostatak svetlosti prolazi kroz staklo kao i obično. Na taj način se dobija balans između funkcionalnosti i izgleda, jer prozor i dalje ostaje proziran, ali istovremeno radi kao mali solarni generator, što je veliki korak napred u odnosu na klasične panele koji zauzimaju prostor i vizuelno menjaju zgrade.

Jedna od najvećih prednosti ovakvog sistema jeste to što ne zahteva dodatni prostor, što je posebno važno u velikim gradovima gde nema mnogo slobodnih krovova ili otvorenih površina. Umesto da se traže nova mesta za solarne instalacije, koristi se sve ono što već postoji, pa tako zgrade same postaju deo energetskog sistema čime se otvara mogućnost da i stari i novi objekti učestvuju u proizvodnji energije bez velikih građevinskih zahvata.

Tehnologija koja bi se koristila i na automobilima

Ova tehnologija posebno je zanimljiva za automobile, jer bi stakla na vozilima mogla da pomažu u punjenju baterije i tokom vožnje i dok su parkirana na suncu. Iako to ne bi moglo da zameni klasično punjenje strujom, moglo bi da produži domet i smanji potrošnju energije na dužim relacijama. Na taj način bi svaki automobil dobio dodatni, nevidljivi izvor energije koji radi u pozadini.

Naučnici trenutno pokušavaju da reše problem odnosa između količine proizvedene energije i količine svetlosti koja prolazi kroz staklo, jer je cilj da prozor ostane što prirodniji i svetliji za korišćenje. Ako se previše energije “izvuče”, staklo bi moglo da postane tamnije i neprijatnije za svakodnevni boravak u prostoriji. Zbog toga se traži savršen balans između efikasnosti i udobnosti korišćenja prostora.

Zgrade bi mogle da proizvode značajan deo energije koju same troše

Veliki izazov predstavlja i cena proizvodnje, jer su ovi materijali trenutno skuplji od običnog stakla i standardnih solarnih panela, što znači da još uvek nisu spremni za masovnu upotrebu. Međutim, očekuje se da će se troškovi smanjivati kako tehnologija bude napredovala i kako proizvodnja postane veća i efikasnija. Kao i kod većine novih tehnologija, početak je najskuplji, ali kasnije dolazi do ubrzanog pojeftinjenja.

Ako ova tehnologija postane široko dostupna, zgrade bi mogle da proizvode značajan deo energije koju same troše, što bi smanjilo račune za struju i zavisnost od velikih energetskih sistema. Gradovi bi mogli da postanu mnogo samostalniji, jer bi veliki broj objekata učestvovao u proizvodnji energije bez dodatne infrastrukture. 

Sistemi koji bi zaživeli u velikim urbanim sredinama  

U budućnosti bi ovakvi sistemi mogli postati standard u novim zgradama, posebno u velikim urbanim sredinama gde je energetska efikasnost sve važnija tema. Svaka nova zgrada mogla bi da bude i potrošač i proizvođač energije u isto vreme, bez potrebe za dodatnim uređajima na krovu ili oko objekta. 

Ova ideja takođe pokazuje kako se tehnologija sve više uvlači u svakodnevne predmete koje već koristimo, pretvarajući ih u pametne sisteme koji imaju dodatne funkcije. Umesto da energiju tražimo na posebnim mestima, ona bi dolazila iz prozora, zidova i staklenih površina koje su već deo našeg života. 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.