OpenAI pod istragom zbog deljenja podataka sa Metom i Google-om
Protiv kompanije OpenAI podneta je nova kolektivna tužba, u kojoj se tvrdi da ChatGPT deli korisničke podatke sa velikim tehnološkim kompanijama, uključujući Google i Metu. Tužba se fokusira na navodno korišćenje alata poput Google Analytics-a i Facebook Pixel-a, koji omogućavaju praćenje aktivnosti korisnika na internetu.
Podneta je saveznom sudu u Kaliforniji, a navodi uključuju prenos email adresa, korisničkih identifikatora i upita koje korisnici unose u ChatGPT. Tužba ističe zabrinutost zbog privatnosti, posebno kada se radi o veoma ličnim temama poput zdravlja, finansija i pravnih dilema.
Alati za praćenje - problem ili standard?
Stručnjaci napominju da sama prisutnost Google Analytics-a i Facebook Pixel-a ne znači automatsko nelegalno prikupljanje ili deljenje sadržaja razgovora. Ovi alati su standardni deo infrastrukture mnogih sajtova i aplikacija, navode istraživači.
Aras Nazarovas, stručnjak za bezbednost iz kompanije Cybernews, ocenio je da je pravna osnova tužbe slaba. On dodaje da OpenAI u svojoj politici privatnosti jasno navodi da određeni podaci mogu biti deljeni sa partnerima za analitiku i oglašavanje.
Poverljivost razgovora sa AI
Milioni korisnika danas koriste AI četbotove za vrlo lične teme, verujući da su njihovi razgovori privatni. Ipak, mnogi popularni servisi podrazumevano prikupljaju određeni nivo podataka radi analitike, unapređenja proizvoda ili treniranja modela.
Ovo otvara pitanje koliko korisnici zapravo razumeju kako se njihovi podaci obrađuju i koje informacije mogu biti dostupne trećim stranama. Poverenje u digitalne asistente često se sukobljava sa realnošću prikupljanja podataka.
Slični slučajevi u industriji AI
Slična kolektivna tužba nedavno je pokrenuta protiv AI pretraživača Perplexity, koji je optužen da koristi skrivene trackere za prenos podataka korisnika Google-u i Meti. Ovi slučajevi ukazuju na rastuću zabrinutost zbog privatnosti u svetu AI tehnologija.
Pravni stručnjaci ističu da ovakve tužbe često služe i kao signal kompanijama da transparentnije komuniciraju načine prikupljanja i korišćenja podataka korisnika.
Kalifornijski zakon i reforme privatnosti
U pozadini slučaja nalazi se Kalifornijski zakon o narušavanju privatnosti (CIPA) iz 1967. godine, prvobitno namenjen borbi protiv prisluškivanja telefonskih razgovora. Danas se on sve češće koristi u tužbama protiv kompanija koje primenjuju online alate za praćenje korisnika.
Poslovne organizacije u Kaliforniji sada podržavaju reformu ovog zakona, smatrajući da zastarele odredbe sve češće omogućavaju masovne tužbe protiv kompanija zbog standardnih internet analitičkih tehnologija. Reforme bi mogle promeniti način na koji se regulacija privatnosti primenjuje u digitalnom svetu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
