Magazin Newsweek i kompanija Adria Media Group, svesni razmera problema sive ekonomije u Srbji, ogranizovali su dijalog o ovoj temi i neophodnosti adekvatnog reagovanja svih zainteresovanih strana.
16.21 - Završena i treća panel diskusija o švercu
16.10 - Na trećem panelu "Šverc i crno tržište rada - problem sa kojim se Srbija i dalje suočava" moderator je bila Jelena Vukić iz Adria media grupe, koja je podržala čitav skup.
Sonja Lazarević, načelnica Sektora za unutrašnju kontrolu Uprave carina, rekla je da ova institucija ima značajne rezultate u suzbijanju šverca.
"Uprava carina je prošle godine učestvovala u ukupnom budžetu sa 43,6 odsto, što je puno ako se zna da je veliki broj carina smanjen ili ukinut. S druge strane, povećana je i naplata PDV od 90 miliona dinara, mada je prošle godine ukinut PDV na uvoz struje i gasa gde smo imali veliku količinu PDV-a. Što se tiče zaplena cigareta, proše godine smo zaplenili 4 miliona komada cigareta, a od početka imamo 8 miliona...", ispričala je ona.
Lazarevićeva je rekla da krijumčarenje više nema oblik prenošenja oblik u skrivenim delovima putničkim vozilima, već je sve složenije.
"Krijumčari bolje sarađuju iako su iz različitih zemalja, nego privredni subjekti. Oni sa svojim lažnim podacima žele po svaku cenu da umanje svoju obavezu prema državi, a kada se radi o akciznoj robi, i akcize, poreza i PDV. Što se tiče šverca duvana, mi smo u vozilima gde se prenose poštanske pošiljke nalazili velike količine duvana čak i u unutrašnjosti zemlje jer imamo takve mogućnosti. Iako to nije bilo logično. Što se tiče cigareta, one su poseban problem, koji sve manje muči Srbiju. Jedna poslovna zajednica je napravila istraživanje, gde je zaključeno da su krijumčarene cigarete bile prisutne prošle godine sa 25 odsto a da je ove godine smanjeno na 17 odsto", rekla je ona.
Ona je objasnila da zarada po šleperu cigareta u Srbiji može da bude 50.000 evra, a recimo u Irskoj čak i 500.000 evra ako uspeju da dođu do tog odredišta.
"Moramo puno toga da uradimo da otkrili te cigarete, a najlakše je kada to neko radi u putničkom vozilu. Inače, pored cigareta aktuelni su nafta i derivati. Imamo veliki problem sa švercom vodenim putem, pa zato Uprava carina ima rečni informacioni sistem gde pratimo kretanje brodova, a tako možemo da pratimo i sumnjiva zaustavljanja tokom ove ture. To nam daje mogućnost da putem baze podataka možemo da sprečimo krijumčarenje vodenim putem. Međutim, imamo i slučajeve kada su derivati izuzeti ispod carinskog nadzora pa zato nije obračunata akciza i PDV, čije je država bila oštećenja za oko 450.000 evra. Ali smo i to uspeli da naplatimo. Što se tiče robe azijskog porekla, tu imamo veliki problem. Roba se obično dovozi iz Kine, gde se najčešće prikazuje jedna vrsta robe gde su niže carinske dažbine, a sa druge strane se uvozi tekstilna roba", ispričala je ona.
Takođe, postojala i situacija da roba krene iz Kine pa menja primaoca u zemljama EU, da bi onaj ko uvozi u Srbiju prikazao kako je roba iz Evrope i izbegao plaćanje carine.
Lidija Stojanović, glavni tržišni inspektor i pomoćnik u Ministarstvu trgovine, rekla je da je napravljen hodogram kontrole od uzgoja duvana pa do prodaje.
"U okviru tog hodograma tržišna inspekcija pokriva prodaju rezanog duvana i cigareta. A on nam omogućava da maksimalno pokrijemo tržište duvana i odradimo ono što je potrebno. U delu rezanog duvana zaplene su manje u količinama, nego što to radi Uprava carina jer oni plene cele kontigente. Suština su pijace i prostor oko pijaca, koji kontrolišu komunalni inspektori gradova i lokalnih samouprava. Naš zadatak je da neprestanim kontrolama dosađujemo svima koji žele da se bave ovom prodajom, a sa druge strane dođemo do imena subjekata koji nelegalno prodaje rezani duvan, a koji dostavljamo bezbednosnim strukturama u republici kako bi pratili i otkrivali mreže prodaje", objasnila je ona.
"Ove godine je značajno smanjen broj prisutnih prodavaca rezanog duvana i u proteklih 9 meseci je zaplenjeno 1,5 tona rezanog duvana i nešto ispod 4.500 paklica cigareta. Oni se više ne osećaju tako slobodno. Uglavnom rade prodaju za poznate kupce, a to znači da se u tezgama smeštaju određene količine, a sada to stavljaju i u automobile oko pijaca. Slična situacija je i sa cigaretama", rekla je Stojanovićeva.
Ona je izjavila da u velikom broju slučajeva šverceri pobegnu sa lica mesta, ostavljajući cigarete i duvan, što se kasnije uništava.
Stojanovićeva je objasnila da se u poslednje vreme dešava da se neka roba naručuje preko interneta, dospeva u neku stranu zemlju a onda je neko unosi u Srbiju kao robu koja je za ličnu upotrebu i korišćena, da bi se onda ta roba slala određenim licima putem brzih pošta.
"Mi smo radili i obradu jednog portala, koji je nudio proizvode, a bilo je preko 8.000 oglasa u vezi sa opremom za lov i ribolov. Radili smo obradu samo 10 odsto lica koja su se pojavila na portalu da bi zaključili da je svega 2,2 odsto bilo legalnih trgovaca, dok je velika masa toga bila prodaja robe koja je "kao nova", što govori da se zapravo i radi o novoj robi. Svega 20 odsto proizvoda je bilo korišćeno, a radeći takvu eliminaciju stigli smo do toga da je na 868 lica koja smo obradili preko 30 odsto bilo u sivoj zoni. To znači da je bilo preko 50.000 oglasa samo na ovom portalu u sivoj zoni", rekla je ona.
Kasnije su došli do imena ljudi koji su se oglašavali, uočili da su imali dosta ulazaka u zemlju a da ništa nije prijavljeno na uvoz. Međutim, došlo se do podataka od mađarskih kolega da su ta lica na njihovoj teritoriji tražili veliki povraćaj PDV za robu koju su kupili u toj zemlji a koju nisu carinili u Srbiji.
Bojan Jocić, direktor Inspektorata za rad, rekao je da je uvođenje Zakona o inspekcijskom radu jako pomoglo jer sada inspekcija može da kontroliše i neregistrovana preduzeća.
"Mi smo do sada imali pristup privrednim subjektima koji zapošljavaju, što je bio nonsens. Ali zakonom je doneta novina da ne samo inspektor rada kada naiđe na neregistrovani privredni subjekat, može da postupa kao i prema registrovanom. Od početka primene zakona do kraja septembra ove godine otkrili smo 971 neregistrovani privredni subjekat, kao i 975 zaposlenih lica koja nisu bila prijavljena. Najviše neregistrovanih firmi je u zanatskom delu, trgovini, ugostiteljstvu ali smo imali i vrtiće, gerontološke centre, igraonice pa smo imali čak i slučaj štamparije i bazena", ispričao je on.
Jocić je rekao da je inspekcija rada imala čak i noćne akcije, a da se inspektorat organizovao sam kako bi što efikasnije radili, a da će inspekcije biti još učestalije.
Veselin Milošević, pomoćnik direktora sektora za informacione i komunikacione tehnologije Uprave carina, je govorio o novom kompjuterizovanom tranzitnom sistemu kontrole (NCTS) koji je veoma unapredio provere i rad na carinama. On je naglasio da je bilo veoma važno da Srbija automatizuje tranzit.
"Jako je bitan uvoz i izvoz robe, a sve proizlazi iz tranzita. Ovaj novi sistem je besparpirni centralizovani carinski postupak a mi smo na taj način postali deo porodice koja obuhvata EU ali i Tursku i zemlje EFTA-e", rekao je on."Nema papira, nema deklaracija. Jer oni su jako dobar teren da se uradi nešto što nije u skladu sa propisima", rekao je on. Milošević je rekao i da je sada nemoguće da neko ispred naše carine pravi "duple" papire sa umanjenim vrednostima kako bi platio manju carinu u Srbiji, jer kada roba krene iz neke zemlje svi u sistemu znaju koliko je ona vredna
Milošević je naglasio da je uvođenje zajedničkog sistema tranzita jedan od uslova za kandidate EU a da je Srbija do 31. januara ove godine taj sistem bio prekidan, jer Srbija nije bila u ovom sistemu. Međutim, otkada je Srbija u sistemu to je značajno uticalo i na smanjenje sive ekonomije.
15.02 - Počeo treći panel " Šverc i crno tržište - problem s kojim se Srbija i dalje suočava".
14.36 - Na panelu "Sivo tržište kao uzrok velikih gubitaka države i proizvođača" rečeno je da sivo tržište u prodaji kafi učestvuje čak sa 20 odsto, a moderator Sandra Mališić iz Adrija medija grupe, objasnila je da se proizvođači zalažu za dobijanje akcizne markice što bi moglo da smanji efekat sive zone.
Andrej Bele, generalni direktor strateškog poslovnog područja kafa Atlantik grupe, rekao je da kafa u nabavci ne košta puno ali se u čitavom sistemu mnogi ugrade a nakon toga i država uzme veliki deo u akcizi i porezu, pa tako 100 grama u maloprodaji na kraju košta oko 1,1 evro.
Iako je Srbija jedan od velikih proizvođača u regionu, a platežna moć manja, cene su iste kao i u regionu."Grand kafa je najveći proizođač u Srbiji a naša godišnja proizvodnja je oko 24.000 tona. Naša godišnja davanja na akcize i carine su dobrih 11 miliona evra. Ako govorimo o akciznoj robi imamo tri grupe - duvan, cigarete i kafu. Ali kod kafe ne postoji akcizna markica. Tako i svaki državljanin koji dođe u Srbiju može uneti robe u vrednosti od 100 evra", kaže on.
On je objasnio da luku Bar niko ne koristi za uvoz kafe, ali se tamo uvozi godišnje 10.000 tona kafe. Međutim, crnogorsko tržište troši oko 3.000 tona što znači da 7.000 završi, najverovatnije, na tržištu Srbije."Radili smo analizu 66 brendova kafe, gde smo kontrolisali da li ima surogata i da li je kafa pravilno deklarisana. Zaključak je da je 26 bilo uredno deklarisano, 23 nema deklarisan surogat. Od 17 artikala koji su imali deklarisan surogat, 9 ima naveden postotak ali ne i vrstu a 8 ima neveden postotak i vrstu", objasnio je on.
"Našli smo, detektovali smo, pokrenuli smo prijave... i sve te kafe se i dalje nalaze u slobodnoj prodaji", objasnio je Bele.On je dodao i da se kopije ove kafe nalaze u slobodnoj prodaji, a oni moraju da daju veliki novac u hologramske folije kako bi zaštitili svoj proizvod."Sve je to preneto nadležnim institucijama, ali se postavlja pitanje da li sve te službe imaju resurse", rekao je Bele i dodao da za tri godine borbe protiv sive ekonomije nisu dobili ni jedan odgovor.
Bele je rekao da akcizna markica možda nije rešenje problema, ali je bar početak rešavanja.
"Imamo pržionice u BiH a oni se danas ne susreću sa švercom ovog proizvoda jer su pre 8-9 godina uveli akciznu markicu. Nije samo to dovelo do smanjenja šverca, već i službe koje su ušle u te puteve, ali danas kada odete tamo prvo što primetite je akcizna markica", rekao je on.
Bele je objasnio i da kafa u procesu proizvodnje kalira, koji bude i do 18 odsto, a da se čak i na to plaća akciza.On je dodao da Srbija ima jednu od najvećih akciza u Evropi, a da veliki broj država i nema akcizu, a da akcizna markica ne bi povećala cenu kafe jer bi taj trošak mogao da se nadoknadi iz onoga što naplaćuje na kalo.Bele je rekao da nisu došli do odgovora Ministarstva finansija zbog čega je nemoguće uvesti akcizne markice na kafu.
"Onaj koji se ozbiljno bavi sa kafom u Srbiji može organizovati proizvodnju tako da se akcizna markica koristi", rekao je on dodajući da ima sve više nelojalne konkurencije na tržištu i da će je biti još više.
On je objasnio da se zbog kretanja na berzi očekuje poskupljenje nabavne cene kafe za 30 odsto u narednih godinu dana, a da će to dovesti i do toga da će se sve više surogat kafa pojavljivati na tržištu.
"Svaki potrošač koji primeti kafu na pijaci da se može kupiti za 140 dinara 200 grama, a naša je preko 200 dinara, to treba da znači odmah za potrošača da nešto nije uredu. S druge strane, imamo i situaciju da se naša kafa proizvedena u BiH pojavljuje i na tržištu Srbije. Što govori o tome da šverc postoji", rekao je on i dodao da u poslednje tri godine ništa nije desilo u poboljšanju situacije.
Olivera Papić, iz Centrosinergije - Moj kiosk, pohvalila je nacionalni program za borbu protiv sive ekonomije koji je prvi put bio u saradnji države i privrednika. Ona je dodala da program insistira i na jačanju svesti građana u borbi protiv ove pojave.
"Represivne mere nisu dovoljne da bi se suzbila siva ekonomija, već treba uraditi niz sistemskih rešenja. Jačanje svesti građana se često identifikuje sa nagradnom igrom, ali ne radi se samo o tome. Siva ekonomija dotiče sve građane ove zemlje i oni bi trebalo da shvate i svoju odgovornost", rekla je ona dodavši da je nacionalni program obuhvatio i niz mera za obuku građana, ali i dece.
Vesna Kovač, državni sekretar Ministarstva trgovine, naglasila je da siva ekonomija predstavlja uzročnik propasti svih legalnih poslovnih učesnika u Srbiji."Obim sive ekonomije je 30 odsto vrednosti BDP, što je glavni faktor nemogućnosti napredovanja investicione klime u Srbiji. Imajući u vidu da je siva ekonomija prepreka razvoju tržišne ekonomije, Vlada je rešila da se sistemski izbori sa tim usvajajući Nacionalni program za rešavanje problema sive ekonomije, koji sadrži ciljeve i mere suzbijanja sive ekonomije", rekla je Kovač.
"Država i ministarstvo se bori protiv sive ekonomije uspostavljanjem zakonodavnog okvira i kontrolom postojećih propisa. Što se tiče okvira, on je solidan. Zakonom su predviđeni načini kojima može da se utvrdi da li je neki učesnik na tržištu nefer i da mu se zabrani poslovanje. Postoji i Zakon o zaštiti konkurencije, koji zabranjuje zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu. Ipak, još dosta treba raditi na zakonodavnom okviru. Što se tiče kontrole u Ministarstvo trgovine, nju vrši tržišna inspekcija i nadamo se da ćemo ubuduće taj posao raditi na najbolji mogući način", rekla je ona.
Kovačeva je obećala da će na narednim sastancima pokrenuti pitanje uvođenja akciznih markica na kafu.
Ona je dodala da tržišna inspekcija da je od januara inspekcija od januara u oko 1.100 kontrola zatekla 609 lica koja nisu registrovana a oduzeto je robe u vrednosti od 7 miliona dinara.
Kovačeva se osvrnula i na kontrolu kafe, gde su kontrolisani uvoznici i pržionice, gde je rekla da nisu nađene neke nepravilnosti, ali da se radi i na kontroli prodaje. Rezultati ovih kontrola će tek biti objavljeni.
13.40 - Otvoren je drugi panel pod nazivom "Sivo tržište kao uzrok velikih gubitaka države i proizvođača".
Nakon prikazanog kratkog video-klipa o crnom tržištu akciznih roba, usledilo je obraćanje učesnika Andreja Bela, generalnog direktora strateškog poslovnog područja kafa Atlantik grupe, Dragana Stevanovića, pomoćnika ministra privrede, kao i predstavnika Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i predstavnika Centrosinergije - Moj kiosk.
11.55 - Otvoren je prvi panel pod nazivom "Pobednici i gubitnici sive ekonomije - rasvetljavanje tokova srpske ekonomije" i prikazan kratak film o sivoj ekonomiji na tržištu novca.
Učesnici panela su Ivan Nikolić, naučni saradnik i urednik mesečnika Makroekonomija - Analize i trendovi, Jelena Ristić, direktor prodaje kompanije Mastercard za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, Željko Ožegović, državni sekretar u ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Dragana Ilić, pravni savetnik NALED za odnose sa privredom i Amalija Pavić, zamenica izvršnog direktora Američke privredne komore.
Ristićeva je navela da je elektronsko plaćanje nemoguće ne zabeležiti i navela nekoliko studija koje su pokazale i da su troškovi manji u odnosu na troškove gotovinskog plaćanja.
Nikolić je, kao primer za sivu ekonomiju, naveo jedan fenomen, a to je da je nivo PDV u odnosu na druge zemlje koje imaju sličnu stopu, Srbija ima više naplaćenog PDV.
"Da li to sada znači da je siva ekonomija kod nas mala, da je PU veoma efikasna ili u procenjenom BDP-u? Mislim da je ovo treće problem, a tu se radi o milijardama evra", rekao je on.
Ilićeva je rekla je da je siva ekonomija jedna od glavnih problema kojim se bave organizacija i da je nakon donošenje nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije krenuo proces prave borbe protiv ove pojave.
Ožegović je akcenat stavio na donošenje zakona od strane države čiji je cilj bio da se oni koji su poslovali u sivoj ekonomiji prevedu u legalne tokove i dodao i da ljudi u Srbiji i dalje imaju rezervu prema bankarskom poslovanju, podsetivši da to datira iz prošlosti kada su ljudi izgubili ogroman novac kroz piramidalne bankarske sisteme.
Pavićeva je istakla da zainteresovanost za borbu protiv sive ekonomije raste.
"Ove godine smo istraživali i 65 odsto članova smatra da je borba protiv sive ekonomije od strane Vlade Srbije nešto što će dovesti do poboljšanja poslovne klime, dok je na drugom mestu reforma pravosuđa sa 61 odsto", objasnila je ona
11.30 - Usledila je kratka kafe-pauza i osveženje za učesnike konferencije.
11.16 - Predsednik Privredne komore Srbije Marko Ćadež rekao je da ne postoji nijedan dan da neko nije kod njega u kancelariji ili da na terenu neko ne pomene veliki problem sive ekonomije.
"Odgovorno poslovanje mora da se nagrađuje, a nelegalno kažnjava, uz mogućnost da se omogući onim drugima da pređu u legalne tokove. Radimo zajedno sa privrednim komora evropskih zemalja, oformljene su radne grupe u saradnji sa ministarstvima, razmenjujemo inicijative i želimo da u tome uspemo. Cilj je da u borbi protiv sive ekonomije uspemo zajedno. Privredna komora stavlja sve svoje resurse u svrhu euprave, kako bismo sivu ekonomiju doveli u evropske okvire", naveo je Čadež.
11.03 - Jelena Ristić, direktor prodaje kompanije Mastercard za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine objasnila je razliku između pasivne i aktivne sive ekonomije.
"Kada je u pitanju pasivna siva ekonomija, uzrok je keš, jer direktnu dobit od izbegavanja poreza ima prodavac, dok je kupac nesvesno uključen u proces, za razliku od aktivne, gde su i kupac i prodavac direktno motivisani da izbegavaju porez, jer imaju proces koji na kraju dana izbegava primenu PDV", rekla je Ristićeva, ocenivši da se u borbi protiv sive ekonomije moraju uzeti u obzir aktuelna stanja na tržištu.
Ona je dodala i da je u borbi protiv sive ekonomije neophodno uspostaviti jedinstven sistem isplate plata, jer nam je svima zajednički cilj zdrava i jaka poslovna i ekonomska klima i privredni sistem Republike Srbije.
10.46 - Prisutnima na konferenciji potom se obratio i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, koji je naveo da će onaj ko je human i socijalno odgovoran, rasteretiti budžet države Srbije i pomoći svima.
"Društveno-odgovorni ljudi moraju osetiti i korist od svog rada, ne samo pohvalu i zahvalnost, jer je i to deo borbe protiv sive ekonomije. Kroz nelojalnu konkurenciju ubijaju se oni koji rade legalno i prijavljuju radnike i tako se još jedna armija ljudi šalje među nezaposlene i na biro. Na obe strane su strašni gubici. Sa ovim problemom bore se i mnogo razvijenije zemlje od nas, nije to samo naša muka, ali je nama naša muka najveća", objasnio je ministar Vulin.
VULIN NA KONFERENCIJI MAGAZINA NEWSWEEK: Siva ekonomija "jede život" budućih penzionera
10.25 - Usledilo je obraćanje ministarke državne uprave i lokalne samouprave Ane Brnabić.
Ona je za kraj naglasila da u borbi protiv sive ekonomije moramo učestvovati svi.
BRNABIĆ NA KONFERENCIJI MAGAZINA NEWSWEEK: Protiv sive ekonomije moramo se boriti svi
10.18 - Prisutnima se potom obratio ministar privrede Goran Knežević. On je naveo da je siva ekonomija jedan od najvećih izazova sa kojima se danas suočava naša privreda i objasnio širinu njene pogubnosti.
"Svi smo u ogromnom gubitku. Ne gradimo nove škole, bolnice, puteve, mostove, a taj godišnji iznos novca, izračunali su stručnjaci, iznosi oko 300 miliona vera, pa vi vidite šta sve može da se uradi za taj novac. Borba protiv sive ekonomije je jedan od strateških prioritreta naše Vlade i za taj cilj ćemo svi uložiti maksimalne napore. Pre svega, moramo podsticati one koji posluju legalno, jer oni posledice sive ekonomije najteže osećaju", rekao je Knežević.
KNEŽEVIĆ NA KONFERENCIJI MAGAZINA NEWSWEEK: Siva ekonomija najveći izazov domaće privrede
10.10 - Konferenciju je otvorio glavni urednik magazina Newsweek Milorad Ivanović.
On je na početku citirao Margaret Tačer.
"Država nema svoje pare, osim novca koji građani sami zarade. Ona će imati više, ako od građana uzme više. To neko drugi mora da plati. Taj neko drugi, to ste vi", podsetio je Ivanović na njene reči iz 1983. godine.
Konferencija koja se danas održava u hotelu Crown Plaza pod nazivom "Siva ekonomija - Izazovi i rešenja" bavi se time da se i danas čak 30 odsto tržišta Srbije nalazi u sivoj zoni, što je izuzetno veliki procenat u odnosu na zemlje članice EU.
Konferenciji prisustvuje i predsednik Adria Media Group Aleksandar Rodić.
Ideja magazina Neswseek je da na jednom mestu okupi predstavnike kompanija iz različitih oblasti, kao i predstavnike resornih ministarstava i svih faktora koji bi u otvorenoj debati i diskusiji izneli probleme sa kojima se susreću, kao i svoje predloge za rešavanje ovog za državu velikog problema.
NEWSWEEK KONFERENCIJA U SLIKAMA: Evo ko je sve došao na prestižni skup u hotelu Crown Plaza
O problemu sive ekomije iz ugla finansijskog sektora i privrede govoriće predstavnice Masterkard, Grand kafe, Centrosinergije, Filip Morisa.
O problemima ali i načinima za rešavanje sive zone govoriće i predstavnici Uprave Carina, Privredne komore, Američke privredne komore kao i Naleda...
U SUSRET NEWSWEEK KONFERENCIJI Jocić: Inspekcija za 10 meseci pronašla oko 13.000 radnika na crno
U SUSRET NEWSWEEK KONFERENCIJI Lazarević: Uprava carina zaplenila oko 4 miliona švercovanih cigareta
U SUSRET NEWSWEEK KONFERENCIJI Vulin: Od početka godine zatečeno 26 odsto više radnika na crno
U SUSRET NEWSWEEK KONFERENCIJI Stevanović: Svi treba da se uključe u borbu protiv sive ekonomije
U SUSRET NEWSWEEK KONFERENCIJI Brnabić: Ubrzano jačamo inspekcije u borbi protiv sive ekonomije
U SUSRET NEWSWEEK KONFERENCIJI Knežević: Naredne dve godine rat sivoj ekonomiji
