Ona je u intervjuu za agenciju Beta istakla da srpski političari, neki namerno, a neki iz neznanja pozajmice često predstavljaju kao investicije.
"Ma koliko da su korisni kineski zajmovi, jer je Srbiji neophodna infrastruktura, pitanje je da li je potrebna povlašćena uloga te zemlje u finansiranju i gradnji tih objekata", rekla je Mitrovićeva, koja je i direktor Instituta za azijske studije u Beogradu.
Javnost, istakla je, ne zna pod kojim uslovima kineske firme posluju u Srbiji, koliko su zaštićene, da li plaćaju carinu na uvoz opreme i materijala koji koriste i porez na zarade radnika. "Srpska vlada ističe da štedljivo troši budžetska sredstva, pa shodno tome očekujemo da se udeo finansiranja ovih projekata iz budžeta tretira na isti način i da to bude transparentno", rekla je Dragana Mitrović. Delegacija Srbije, koju predvodi premijer Aleksandar Vučić, boraviće u poseti Kini od 13. do 17. maja, tokom koje će učestvovati na medjunarodnom forumu "Put i pojas za medjunarodnu saradnju". Delegacija će učestvovati na okruglom stolu posvećenom partnerstvu i povezivanju sa 28 lidera iz sveta i imaće bilateralne sastanke sa predsednikom Si Djinpingom, premijerom Li Kećangom i drugim kineskim zvaničnicima.
Profesorka Mitrović je podsetila da se briselske institucije često kritikuju zbog strogih principa poslovanja, koji, medjutim, kako je istakla, podižu i kapacitet domaćih preduzeća, jer u procesu pridruživanja EU Srbija neće moći da sklapa poslove političkim dogovorima. "Za Srbiju je bolje da se drži tih principa, jer je svaka netransparentnost mogućnost za korupciju koje u Srbiji ima dosta", ocenila je Mitrovićeva.
"Kina je jedan od najvećih investitora u zemljama EU, uložila je 34 milijarde evra u 2016. godini, a to što je malo investirala u Srbiju, zavisi i od toga šta smo mi uradili da predstavimo mogućnosti za ulaganja u privredu i koliko smo uspešno umreženi u regionalne okvire, budući da smo malo tržište", rekla je Mitrovićeva.
Jedina kineska direktna investicija u Srbiji, kako je rekla, jeste kupovina Železare u Smedervu, koju je preuzela ; kompanija Hestil.
To što Kina, prema njenim rečima, gradi samo infrastrukturne koridore zbog projekta "Put svile", kojim će doći do evropskog tržišta jeste, izmedju ostalog, posledica i srpske spremnosti da lako prihvati to što je Kini prioritet, a da joj dovoljno agresivno ne nudi mogućnosti za investiranje u privredu, uključujući i kupovinu firmi koje se privatizuju. ; Kina nije, kako je ocenila, postala trgovinska i finansijska supersila i druga ekonomija sveta tako što je olako delila novac, već je nemilosrdni pregovarač i preduzetnik, spreman da posluje i u najtežim uslovima.
Na pitanje šta je motiv zainteresovanih kineskih firmi za kupovinu RTB Bora, Mitrovićeva kaže da ukoliko kupe tu srpsku firmu, biće to primer, kako Kinezi kažu, 'saradnje u industrijskoj proizvodnji', odnosno seljenj proizvodnje.
"U kineskom 13. petogodišnjem planu predvidjeno je da se niz industrijskih preduzeća iz obasti cementa, stakla, čelika ... pa i celih grana koje imaju duplirane kapacitete, presele i zbog zastarelih tehnologija i zbog toga što zagadjuju atmosferu", rekla je Mitrovićeva.
Dodala je da je kineski Državni savet (kineska vlada) najavio otpuštanje dva miliona radnika iz industrije čelika pa bi deo preduzeća nastavio da radi i izvozi iz drugih zemalja.
Na pitanje da li će te firme poštovati standarde o zagadjenju atmosfere u Srbiji, ona je rekla da za to odgovornost snosi srpska vlada, zakoni i pravosudje. "Nije probem Kine što Srbija nudi jeftinu radnu snagu, možda i mogućnost neplaćanja poreza, slabu zaštitu radničkih prava i druge privilegije", rekla je profesorka FPN-a i istakla da je srpska radna snaga jeftinija nego što su kineski radnici u pojedinim delovima te zemlje.
Dodala je da je iz kineskih izvora saznala da kompanija koja je zaintesovana za aerodrom "Nikola Tesla" i otvaranje linije Peking-Beograd delom posluje kao investicioni fond i traži da kupi najpofitabilnije delove te firme.
"Kineska državna kompanija Cosco, koja je kupila Pirejsku luku preko koje želi ulaz u Evropu, prvo je zakupila dva kargo terminala i obećala da neće otpuštati radnike, a kasnije ih je kupila i nominalno nije smanjila broj zaposlenih, ali zato ljudi rade na odredjeno, a većina su sezonci i nemaju pravo na sindikalno organizovanje", rekla je Dragana Mitrović.
Ona je, medjutim, istakla i da su Kinezi eksperti za modernizaciju elektrana i da misli da je revitalizacija TE Kostolac A i gradnja TE Kostolac B uspešan primer saradnje sa kineskim kompanijama.
"S druge strane, cena za modernizaciju pruge Beograd -Budimpešta je problematična i za Evropsku komisiju, to znači da kod finansiranja takvih poslova treba tražiti i alternativne kreditne ponude kod Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke kako bi se uporedile cene", kaže Mitrovićeva.
Odgovarajući na pitanje da li Srbija može da poveća izvoz u Kinu, ona je rekla da je to stari problem jer je posle 2000. godine planirano ukidanje komercijalno-tehničkih biroa koji su bili zaduženi da rade na povećanju izvoza iz Srbije, a osim toga i industrija je desetkovana sankcijama pa nije ni bilo robe za izvoz.
"Najviše me je iznenaila odluka Jugoimporta SDPR da u trenutku kada je Kina krenula u modernizaciju vojske ukine predstavništvo u toj zemlji", rekla je Mitrovićeva.
Srbija, prema njenim rečima, nema kapacitete da obezedi robu za Kinu jer tek od skoro priča o obnavljanju poljoprivrednih zadruga i start ap kreditima, pa "kasni za samom sobom 17 godina".
"Ako Srbija želi da izvozi u Kinu trebalo je da pokuša da napravi dugoročni strateški ugovor o saradji i podizanju zajedničkih proizvodnih kapaciteta u Srbiji i tako stvori bazu za veću proizvodnju i izvoz ", rekla je Dragana Mitrović.
Ni od kineske banke u Srbiji, kako je naglasila, ne treba očekivati mnogo kredita, jer će finansirati pre svega kineske kompanije, teoretski će odobravati pozajmice preko 50 miliona evra, pa je na taj način suzila krug potencijalnih korisnika.
Dodala je da Kina istovremeno štiti svoje tržište raznim komplikovanim procedurama i pisanim i nepisanim standardima.
"Ako bi neka fabrika htela da registruje lek u Kini, to bi bilo skoro nemoguće. Gledano iz kineskog ugla to je dobro, jer kao zemlja u razvoju štiti svoje tržište. Ako posmatramo nominalne vrednosti ekonomije po glavi stanovnika, očigledno je da je Kina je ispod 100. mesta u svetu i očigledno je da je zemlja u razvoju", objasnila je Mitrović.
Dodala je da je Kina druga ekonomija sveta, po veličini bruto domaćeg proizvoda, ali ima niz unutrašnjih problema i neravnoteža.
"Planirani ekonomski rast ove godine u Kini je oko 6,5 odsto, ali je i to na ivici održivosti i socijalne i ekonomske stabilnosti. Ta zemlja je iz siromaštva izvukla 700 miliona ljudi, ali 60 miliona ljudi i danas ne bi imali šta da jedu i obuku da nije pomoći države", rekla je Mitrovićeva.
Ona je istakla da je Kina i zarad rešavanja ekonomskih problema pokrenula niz inicijativa medju kojima je "Put svile", saradnja sa jugoistočnom Evropom, Latinskom Amerikom...
"Uslovi poslovanja u Kini su teški, brzina rasta privrede privukla do sada oko 700 milijardi dolara investicija i konkurencija je brutalna. Disbalansima u ekonomiji doprinela je i kineska ambicija da bude svetska sila jer je to zahtevalo ogromno trošenje novca za modernizaciju armije", rekla je Mitrovićeva.
Ona je istakla da Srbija plaća cenu onog što ne zna o Kini.
"U Srbiji se fingira znanje, a posledica toga je odlazak svake godine 30.000 ljudi iz zemlje.
Na pitanje da li je konsultuje Privredna komora Srbije ili Vlada pre donošenja nekih odluka, vezanih za poslovanje sa tom državom, Mitrovićeva je rekla da je nikada niko nije pozvao da nto pita.
"Radila sam u Ambasadi Jugoslavije u Kini od 2001. do 2004. godine, doktorirala i bavila se čitave karijere izučavanjem Kine, i sada su za moje znanje zainteresovani u Kini, Japanu, Madjarskoj, Češkoj, EU i SAD", rekla je profesorka Mitrović.
