U Srbiji trenutno postoji 14 slobodnih zona u kojima posluju 204 kompanije koje zapošljavaju više od 35.000 radnika i izvoze proizvode vredne više od 2,2 milijarde evra, što čini 14 odsto ukupnog izvoza Srbije, kaže Jasmina Štambuk, v. d. direktora Uprave za slobodne zone. - Od ukupno 204 kompanije koje, prema podacima iz 2018. godine, posluju u slobodnim zonama, 85 su proizvodne, a najviše ih je iz auto-industrije, metalurške i tekstilne industrije, dok su ostale uglavnom iz uslužnih delatnosti - precizira Štambukova.
Devet puta više
Njihov godišnji promet, kako dodaje, iznosi oko pet milijardi evra, a vrednost ostvarene proizvodnje dostigla je prošle godine oko 2,4 milijarde evra, što je devet puta više nego 2008. godine, kada je Uprava za slobodne zone počela s radom.
Najavljujući da će do kraja godine u Šumadiji biti otvorena još jedna slobodna zona, Štambukova ističe da je najveća prednost tih zona takozvani one stop shop sistem. - Pored poreskih olakšica, korisnici slobodnih zona sve dodatne usluge mogu dobiti na jednom mestu, a to su organizacija transporta, pretovar, utovar, špediterske i agencijske usluge, osiguranje, bankarski poslovi i drugo - objašnjava ona i dodaje da povlastice nisu presudne kod opredeljenja investitora za dolazak u neku slobodnu zonu, jer se, kako ukazuje, prilikom donošenja odluke sve gleda, i pravna i politička stabilnost, kreditni rejting zemlje.
Povlastice
Na pitanje šta država dobija zauzvrat za povlastice koje daje firmama u slobodnim zonama, naglašava da je zakonski određeno šta znači ekonomska opravdanost. - Tako se slobodna zona formira ako planirani obim investicionog ulaganja prelazi iznos od tri miliona evra i ako korisnik zone predviđa zapošljavanje najmanje 100 radnika u prve dve godine i ako se područje zone nalazi na nedovoljno razvijenim područjima. Ovakvi uslovi su neophodni kako bi beneficije bile opravdane - navela je ona.
Kurir.rs/ Foto: EPA
NE PROPUSTITE
