Godina 2020. biće u svetskoj istoriji upamćena po pandemiji virusa SARS-Cov-2 koja je donela nezapamćen broj obolelih od bolesti covid-19 u celom svetu, a što je nametnulo nova pravila kako u svakodnevnom životu tako i u poslovanju, smatra Dr Siniša Pepić, ekspert za međunarodno poslovanje i komercijalnu diplomatiju i zamenik predsednika IPO (Internacionalna policijska organizacija).
- Nova pravila i restrikcije donele su značajne promene u pristupu međunarodnom poslovanju, pored izazova u lancu snabdevanja značajno je ograničeno kretanje poslovnih ljudi te ih je usmerilo na korišćenje ICT alata, a što u konačnici nameće izmenjena pravila igre pogotovo kada je u pitanju ulazak na nova tržišta ili ostvarenje poslovne saradnje sa do tada nepoznatim partnerima.
Gotovo je sigurno kako nametnuta pravila neće biti tek prolaznog karaktera već da će uz minimalne korekcije one oblikovati modele upravljanja poslovnim sistemima u 21. veku - dodaje Pepić za Kurir.
- Oni koji svoje poslovanje ne prilagode novim uslovima, pored gubitka tržišne pozicije, rizikuju otvarajući se ka onim učesnicima u međunarodnom poslovanju kojima je prevara osnovni motiv. Informacija o tržištu i njenim učesnicima mora biti dostupna u realnom vremenu te na osnovu analitike brzo donositi odluke koje su od strateške i operativne važnosti za kompaniju. Da li su se naše kompanije prilagodile takvom modelu poslovanja? Na području gotovo celog Balkana ukoliko pomenete poslovno obaveštajni rad odmah svi pomisle na ilegalne aktivnosti, industrijsku ili špijunažu od strane neke od službi. Svest o tome da je neophodno permanentno prikupljati informacije sa tržišta o svojoj i poziciji konkurencije te naposletku proveravati bonitet potencijalnih poslovnih partnera ima tek pokoja kompanija, a uglavnom su to one koje su članice multinacionalnih grupacija - navodi sagovornik.
- Kada spomenemo pojam poslovno obaveštajno delovanje tu se pre svega odnosi na legalne aktivnosti, prikupljanje informacija iz javno dostupnih izvora i njihovu analitiku. Postoji niz alata, a u poslednje vreme i digitalnih platformi baziranih na veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju, metoda i tehnika koje profesionalci u ovoj oblasti koriste kako bi u realnom vremenu raspolagali s bitnim informacijama o tržištu, konkurenciji i partnerima kako bi adekvatno odgovorili na svaki izazov. Najveći izazov je provera novog inostranog poslovnog partnera. U tom smislu je pored vlastitih resursa veoma važno posedovati i institucionalnu podršku države. Ukoliko se osvrnemo na američki model komercijalne diplomatije možemo primetiti kako je celokupan sistem njihovih komercijalnih sekcija u ambasadama SAD stavljen u funkciju servisiranja američkih kompanija - otkriva Pepić.
- Srbija ima dva puta, osnivanje komercijalnih sekcija u mreži DKP, a koje bi umesto MIP-u odgovarale Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Komercijalni diplomata, prema istraživanju kojeg sam radio za britanski Apsley, 60% svog vremena provodi u prikupljanju poslovno obaveštajnih podataka za svoju matičnu privredu, a 40% umrežavanju sa privrednicima i vlastima zemlje u kojoj kao diplomata službuje.
Drugi put kojim Srbija može krenuti je oživljavanje SID, što je po meni najsvrsishodnije rešenje, a kojem bi u primarni fokus delovanja bila stavljena podrška privrednicima iz Srbije kako bi što lakše došli do informacija o tržišnim prilikama u inostranstvu, a isto tako i proverili potencijalne partnere te na takav način zaštitili poslovanje srpskih preduzeća od potencijalnih prevara.
Informacija je jako važan resurs u međunarodnom poslovanju te se u tom smislu svako od učesnika u tržišnoj borbi mora njima adekvatno opskrbiti ali i zaštititi kako od klasičnih prevara tako i sajber kriminala koji će usled pojačane digitalizacije poslovanja kao odgovora na trenutne izazove biti sve veća pretnja - smatra Siniša Pepić.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
