BEOGRAD - Strah od novog talasa korone, zbog čega države prave zalihe, te ulaganja velikih investicionih fondova u trgovinu poljoprivrednim proizvodima, za posledicu su imali i veliki skok cena pšenice u Srbiji koja je za tri meseca poskupela za gotovo četiri dinara, kažu stručnjaci.
Strah od novog talasa epidemije je i velike svetske potrošače pšenice, poput Egipta, zemalja Bliskog i Srednjeg istoka i Kine naterao da prave rezerve i da kupuju više nego što bi inače kupovali, kaže za Tanjug Vukosav Saković iz Žita Srbije.
"Tražnju su dodatno povećali veliki investicioni fondovi, pre svega u Americi, koji su usmerili svoje fondove u poljoprivredne proizvode jer industrija manje radi zbog korone, pa su kupili dosta velike količine na berzi", rekao je on.
Tako značajno povećanje tražnje rezultiralo je i većim cenama srpske pšenice, koja je i sa 18 dinara za kilogram bila među najskupljima na kraju žetve, a danas se prodaje po 21,5 do 21,7 dinara.
NE PROPUSTITE
"To je izuzetno veliki skok. Nije realno da će ovim tempom da se nastavi dalje. Oni koji prave zalihe u jednom trenutku će ih imati dovoljno, a investicioni fondovi nisu potrošači, oni kupuju da bi prodali i zaradili. Bitno je da naši prodavci-proizvođači procene kada je pravi trenutak za prodaju, a mislim da se taj trenutak bliži", kaže on.
Za skok cena kukuruza sa 15 dinara po kilogramu na početku žetve na sadašnjih 19 dinara na polovini žetve uticala je i korona, ali pre svega suša u Rumuniji i kašnjenje žetve u Ukrajini.
"Uticaj korone kod kukuruza je manje izražen. Rumunija je imala sušu i oni su obustavili svoje prodaje, u Ukrajini prinos je podbacio oko 10 odsto, a žetva kasni i ne mogu da isporuče ono što su prodali za oktobar. To je kod nas napravilo strahovito veliku gužvu i potražnju za kukuruzom", objasnio je on.
Podsetio je da se kukuruz više terminski prodaje, pa su i naši trgovci unapred prodali nešto preko milion tona.
"Ovakav trend rasta cena neće se nastaviti u beskonačnost. Sa nastavkom naše i žetvom u Ukrajini, treba očekivati stabilizaciju cene i manji pad", smatra Saković.
Odlične cene pšenice podigle su raspoloženje proizvođača da u jesenjoj setvi povećanju površine pod ovom kulturom.
"Imaju slatke muke za šta da se opredele jer je povećanje cena i drugih kultura. Jesenjoj setvi ne ide u prilog broj kišnih dana u oktobru, a ovih dana sa lepšim vremenom oni izlaze na njive i seju", kaže Saković.
Do sada je posejano nešto preko 15 procenata, pa iako setva kasni ne postoji strah da neće biti završena, smatra on.
"Jeste da se kod nas tvrdi da je optimalni rok za setvu od 5. do 25. oktobra, ali je praksa pokazala da se seje i ceo novembar i sigurno je da će 600.000 hektara biti zasejano onog trenutka kad vremenski uslovi budu dozvolili", zaključuje Saković.
Šta se dešava na berzi?
Rekordno visok nedeljni rast cena od 10 posto za kukuruz i pšenicu, i visok obim trgovanja obeležili su nedeljno trgovanje na Produktnoj berzi navodi se u nedeljnom izveštaju.
Promet berze ove nedelje iznosio je više od 11 hiljada tona robe, što je finansijska vrednost od gotovo 259,5 miliona dinara. U odnosu na prethodnu nedelju gledano količinski promet je veći za 79,9 procenata, a finansijska vrednost veća je za 91,5 posto.
Ugovori za kukuruz zaključivani su u rasponu od 18,5 do 19,4 dinara za kilogram bez PDV-a, a "franko luka" dosegli su cenu i od 19,9 dinara. U odnosu na prethodnu nedelju kukuruz je skuplji za 9,55 posto, dok je u odnosu na istu nedelju preko godinu dana cena veća za 36 procenata.
Pšenicom se trgovalo u širokom cenovnom rasponu od 20,5 na početku nedelje do 22,5 din/kg bez PDV-a krajem nedelje.
Ponderisana cena je iznosila 22,09 din/kg bez PDV-a što je više za 11 procenata u odnosu na prethodnu nedelju.
Zbog slabe ponude rasla je cena soje koja je dosegla 46 dinara po kilogramu bez PDV-a. U odnosu na prethodnu nedelju cena ove uljarice je viša za 6,43 %, a u odnosu na isti period prošle godine cena je veća za više od 27 posto.
(Kurir.rs/Tanjug)
NE PROPUSTITE
