Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež i intervjuu za Kurir govori o novom paketu pomoći najugroženijima usled epidemije koronavirusa, kancelariji ovog tela u Jerusalimu, kao i primeni Vašingtonskog sporazuma usled promene američke administracije.
Slažete li se sa ocenom da će uticaj pandemije koronavirusa na ekonomiju imati veće posledice nego svetska finansijska kriza 2008? -
Činjenica da je ova ekonomska kriza udružena sa zdravstvenom, da se istovremeno vodi bitka za zdravlje i živote ljude i za kompanije i radna mesta, čini je težom i za države i za privrede od bilo koje dosad. Postoje različiti scenariji, ali je sigurno da će konačan ishod najviše zavisiti od daljeg razvoja epidemiološke situacije. Od toga koliko se svet bude uspešno borio protiv koronavirusa, koliko ga brzo bude stavio pod kontrolu, zavisiće i težina posledica i brzina oporavka globalne ekonomije i svake ekonomije pojedinačno.
Kakva je situacija u Srbiji? Mogu li sada da se sagledaju posledice po ekonomiju izazvane epidemijom?
- Mada nema kompanije, ni kod nas, ni u svetu, koja ne trpi posledice poslovanja u uslovima pandemije, srpska privreda je, posmatrano u celini, dosad relativno dobro podnela udare koronavirusa. Bolje nego što je iko mogao da pretpostavi i bolje nego mnogo snažnije ekonomije, što nam priznaju i međunarodne finansijske organizacije, analitičari i svetski mediji. Zahvaljujući ozbiljnoj državnoj pomoći, podršci koju Privredna komora pruža kompanijama članicama, međusobnoj solidarnosti i velikim naporima privrednika, uspeli smo da sačuvamo i kompanije i ljude i da značajno nadomestimo gubitke iz prolećnih meseci. Industrijska proizvodnja je, uprkos svemu, za deset meseci bila na prošlogodišnjem nivou, u oktobru, bezmalo, dva odsto veća nego u istom mesecu 2019. Iako je u martu i aprilu beležio 20-procentni pad, izvoz je, zaključno sa oktobrom, smanjen samo 5,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Nezaposlenost je ostala ispod deset odsto. Strane, ali i domaće investicije su nastavljene, a veliki poslovni sistemi imaju ozbiljne investicione planove za narednu godinu. Procene su da ćemo ovu godinu završiti sa samo jedan odsto manjim bruto domaćim proizvodom od prošlogodišnjeg, da ćemo imati najmanji pad u Evropi i da imamo bolje perspektive za oporavak od svih uporedivih ekonomija. Naravno, privreda Srbije nije izolovano ostrvo i njen oporavak, u narednoj godini, osim od epidemiološke situacije, zavisiće i od brzine kojom se budu oporavljale evropske ekonomije, posebno ekonomije zemalja naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera.
Novim merama se određeni objekti zatvaraju već od 17 sati, a vikendom veliki broj njih u okviru uslužnih delatnosti ne radi. Koliko dugo mali privrednici mogu da izdrže taj tempo?
- Sigurno ne dugo i zato su te mere ograničenog trajanja. I zbog toga je važno da se epidemiološka situacija što pre popravi. Utoliko je značajnija ovonedeljna odluka da država još jednim minimalcem pomogne najugroženiji turističko-ugostiteljski sektor, kao i najava da tokom januara privatni, preduzetnički sektor može da računa na dodatnu podršku. Privredna komora je vladi već uputila konkretne predloge privrede, koje zajednički razmatramo, kako bi se ublažile posledice smanjenih aktivnosti dela privrede usled najnovijeg talasa koronavirusa, uvažavajući budžetske mogućnosti i potrebu očuvanja makroekonomske stabilnosti.
Razmatra li se ponovna pomoć privredi i građanima, kao što je to bilo na početku epidemije?
- Ovonedeljnim odlukama praktično je otvoren novi paket mera podrške najugroženijima, ali nerealno je očekivati da će ta pomoć biti onog obima i onako široko postavljena kao tokom prvog prolećnog talasa. Osim direktne podrške najugroženijima - turističko-ugostiteljskom sektoru, putničkom saobraćaju, koji je takođe pretrpeo velike štete tokom pandemije, kao i drugim delatnostima koje su sada prinuđene da smanje svoje aktivnosti, predlažemo da se obezbede dodatna sredstava za državne garancije bankama kako bi se nastavilo kreditiranje očuvanja likvidnosti i investicija po prošlogodišnjoj šemi. Bitno je da za to iskoristimo i mogućnosti koje otvara saradnja s našim evropskim i američkim partnerima. Smatramo da bi se problem smanjene tražnje na domaćem i međunarodnom tržištu ublažio i većim angažovanjem domaćih građevinskih kompanija i prerađivačke industrije u realizaciji infrastrukturnih i drugih državnih projekata, uključivanjem lokalnih firmi u dobavljačke lance velikih izvoznika, domaćih i stranih, proizvodnjom koja bi supstituisala uvoz svuda gde je to moguće, podrškom izvoznicima kroz obezbeđivanje većeg fonda za osiguranje izvoznih poslova...
Prilikom najave otvaranja kancelarije Privredne komore u Jerusalimu, istakli ste da ona neće biti samo privredna, već i kancelarija Vlade Srbije pod pokroviteljstvom premijerke Brnabić. Šta će onda sve biti nadležnost te kancelarije?
- Reč je o zajedničkoj kancelariji Vlade i Privredne komore Srbije, a koja će raditi na unapređenju ekonomske, odnosno privredne saradnje sa Izraelom, posebno u oblasti inovacija, predstavljanju srpske privrede kroz promociju investicionih i izvoznih potencijala i privlačenju stranih ulaganja.
Sredinom septembra ste najavili njeno otvaranje do kraja tog meseca. Gde je zapelo, pa taj plan još nije realizovan?
- Planirano je i realizovano, nije bilo zastoja, pitanje je samo kada ćemo u ovim okolnostima otputovati na zvanično otvaranje kancelarije. Kao što sam i tada rekao, prostor u jerusalimskom Margalit star-ap sitiju na raspolaganju nam je od 1. oktobra. Sa Vladom Srbije smo precizirali sve formalno-pravne i tehničke detalje i sproveli potrebne procedure za otvaranje zajedničke kancelarije, odnosno našeg prvog zajedničkog centra spoljne trgovine kao novog koncepta predstavljanja privrede u svetu. Istovremeno, sa izraelskim partnerima, kompanijama i organizacijama kao što je Start up Nation, razmenjujemo potrebne informacije i definišemo buduće zajedničke aktivnosti.
Očekujete li da promena američke administracije utiče na bilo koji način na primenu Vašingtonskog sporazuma?
- Dosta je razloga zašto verujem da ishod američkih izbora neće uticati na primenu Vašingtonskog sporazuma i ne vidim nijedan razlog da se on, kroz realizaciju projekata strateški važnih i za rast i povezivanje na zapadnom Balkanu, ne sprovede. To je u interesu i Beograda i Prištine i celog regiona, i građana i privrede na ovim prostorima, i Vašingtona i Brisela i njihove poslovne zajednice, sadašnjih i budućih investitora. Utoliko pre što taj sporazum, koji se tiče ekonomske normalizacije odnosa Beograda i Prištine, kao preduslova stabilnosti i prosperiteta, čvršćih regionalnih i evropskih integracija zapadnog Balkana, odražava stavove ne samo Trampove već i prethodnih američkih administracija.
O projektima U kontaktu smo s beogradskom kancelarijom DFC
Otvorena je kancelarija DFC u Beogradu. Da li je ona počela s radom i na kojim projektima? - Privredna komora je u stalnom kontaktu s beogradskom kancelarijom DFC. Istovremeno, komuniciramo s kompanijama koje su DFC predstavile svoje projekte - kandidate za podršku američke razvojne banke i njenih partnera. Sa DFC razmatramo i modele podrške malim i srednjim preduzećima iz Srbije i regiona i radimo na povezivanju s kompanijama iz drugih zapadnobalkanskih ekonomija koje imaju regionalno značajne projekte.
O sporazumu Važno da se Priština priključuje mini Šengenu
Srbija je odmah počela s primenom stavki na koje se obavezala Vašingtonskim sporazumom, a šta je s Prištinom? - Važno je da je Priština nedvosmisleno potvrdila priključenje „mini-Šengenu”, na šta se obavezala i Vašingtonskim sporazumom, što otvara nove mogućnosti za brže otklanjanje barijera i rešavanje pitanja za koje su privrednici zainteresovani i na čemu su proteklih godina zajedno radile Privredna komora Srbije i Privredna komora Kosova. Intenzivirali smo, recimo, razgovore kako bi se postigao konačni dogovor o obeležavanju proizvoda i omogućio nesmetan promet robe kompanija naših članica.
Katarina Blagović
NE PROPUSTITE
