BEOGRAD - Zbog rastućih troškova života, sve više penzionera ponovo zasniva radni odnos. Prema zvaničnim podacima, takvih je oko 42.000, ali su procene da je zaposlenih penzionera mnogo više.
Nekima je glavni razlog niska penzija a nekima želja, potreba ili zadovoljstvo. .
Za 35 godina radnog staža u službi kućne nege i lečenja, Radmila Vranjevac zaradila je penziju od nepunih 36.000 dinara.
"Sad mi je penzija 35.778 dinara. Ja sam kriva, bila sam trudna sa drugim detetom kada je trebalo da dam državni ispit, suprug nije dao i ostala sam bez tog državnog ispita, zato mi je penzija manja", kaže Radmila Vranjevac.
Kada plati račune, lekove i terapiju, za život joj, kaže, ostane najviše 13.000 dinara.
"I da ne radim privatno, ono što ja mogu da uradim bilo bi jako teško, a imam osmoro unučadi od dva sina, a ja sam odrasla bez bake i deke pa mi je zadovoljstvo da mogu da im pružim nešto, novčano nije potrebno jer deca imaju. Ali znate, zaboli ako ne mogu da pružim barem za rođendan, za toliko uvek sklonim", dodaje Radmila.
Mnogi su se odrekli i druženja u Udruženju penzionera gde su dolazili da ubiju samoću, popiju kafu ili da se ošišaju za 150 dinara.
"Nekad je bilo 1.000 penzionera koji su plaćali članarinu, sada ima ove godine samo 420 penzionera koji su platili članarinu. Ljudi kažu to je skupo, to je puno, nemamo 400 dinara. Moja penzija je 20.000 dinara, ja moram da kupim ogrev, moram da pomognem unuke, znate kako već to ide. Kada je Vlada objavila vaučere, svi su hteli u neku banju, mi ne možemo da idemo, to je jako skupo, nemamo od čega da platimo, ali taj vaučer od 15.000 mnogo im je značio", navodi Zorica Stajić iz Udruženja penzionera Zemun.
Oko 60 odsto penzionera prima mesečno između 15.000 i 20.000 dinara.
Zbog ekonomske krize i rasta cena, penzija sve teže pokriva troškove, pa je primetan porast broja najstarijih koji dolaze po obrok iz Solidarne kuhinje.
"Ljude je sramota što su u stanju nemaštine. Ne bi trebalo da ih bude, ali jeste i sad od penzionera koji nam iako mi ne tražimo nikome donose svoje račune za lekove ili opravdanje od doktora. Prosto ljudi donose zato što osećaju da su oni krivi za to i misle da treba da imaju opravdanje", ističe Aleksandar Vračarić iz Solidarne kuhinje.
Neki iz zadovoljstva, a većina iz nužde nastavlja da radi i po odlasku u penziju.
"Imam utisak da sve veći broj penzionera radi. Više od 60 posto svih penzionera prima penziju nižu od prosečne, a prosečna je 30.900 dinara. Pa kako ako nemaju, ako ih dvoje u kući ne prima penziju ili ako nemaju podršku dece, veoma se teško živi s tim penzijama", naglašava Nadežda Satarić iz NVO "Snaga prijateljstva Amiti".
Poljoprivredne penzije su još manje, nepunih 13.000 dinara. Stare na selu spasava to što, dok mogu, obrađuju imanje i čuvaju stoku, žive od plodova svog rada. Najteže je onima koji nemaju nikakva primanja.
Mnogi ne mogu da ostvare ni pravo na socijalnu pomoć, jer, na primer, imaju zemlju koju, ako su iznemogli, ne mogu ni da obrađuju.
Kurir.rs/RTS
NE PROPUSTITE
