BEOGRAD - S obzirom da su površine pod lešnikom u Srbiji iz godine u godinu sve veće, što zbog niskog ulaganja, ali i dobre cene, u istočnoj Srbiji, tačnije u zaječarskom okrugu nema mnogo proizvođača ovog orašastog voća, čak i pored toga što se lešnik može prodati tokom čitave godine.
Prednost gajenja lešnika ogleda se u tome što su ulaganja skoro upola manja u odnosu na uzgoj drugih voćnih vrsta poput jabuke, kruške, višnje i drugih.
Prema rečima Dejana Đorđevića iz zaječarskog sela Mali Izvor, za uzgoj baš ovog orašastog voća odlučio se pre šest godina kada je prilikom analize zemljišta i procene količine vode na dubini od sedam metara, rešio da umesto dugogodišnje proizvodnje povrća na toj parceli posadi lešnik.
"Leska je biljka koja nije zahtevna po pitanju zemljišta, pa se uspešno gaji uglavnom na srednje teškim zemljištima bogatim krečom. Takođe, ne odgovara joj visok sadržaj hranljivih materija, jer će se u tom slučaju razviti mnogo lišća, a manje cvetova i plodova, objavio je Agroklub.
Prilikom odabira sorti odlučio sam se za halski džin, bujnu sortu, srednje rodnu i otpornu na mraz i lisnu grinju, kao i za sortu ludolf koja ranije sazreva od prethodne, srednje bujnosti i rodnosti", kaže Đorđević dodajući da je sadnju obavio na razmaku pet puta tri metra, kao stablašice, najviše zbog lakšeg čišćenja izdanaka.
Kako kaže, na površini od 15 ari posadio je 100 sadnica leski, a ove godine je zasad u skoro punom rodu. Takođe, napominje da redovno obavlja rezidbu u zimskim mesecima, dok prilikom đubrenja koristi organska i mineralna đubriva uz dodatak primene hemijskih preparata protiv bolesti i štetočina.
"Za ovih šest godina nisam imao problema sa bolestima, kao ni sa štetočinama i trudim se da redovno primenjujem zaštitna hemijska sredstva. Što se tiče đubrenja, razmišljam o primeni stajnjaka koji je peletiran i to isključivo zbog korova", napomenuo je naš sagovornik.
Takođe napominje da je zadovoljan dosadašnjim prinosom i da nije imao problema sa oprašivanjem leske, s obzirom da redovno duva vetar, a ova biljka se oprašuje isključivo na taj način.
"Biljke su se na ovom zemljištu fino ukorenile, pa se uz adekvatnu primenu svih agrotehničkih mera zrno lepo nalije. Nemam mogućnost zalivanja 'kap po kap' zbog nedostatka električne energije u ovom delu, ali za što bolji uzgoj leske svakako preporučujem navodnjavanje", ističe Đorđević i dodaje da za njega lično, ova orašasta kultura upšte nije zahtevna za gajenje.
"Ako bih trebao da izdvojim, najviše vremena oduzima sakupljanje plodova, ali je važno napomenuti da plod ne mora tog dana da se ubere i proda, već može da se sačeka da se fino osuši i plasira u narednom periodu. Plasiranje plodova radimo uglavnom tokom cele godine i prema potrebi kupaca", kaže ovaj proizvođač dodajući da to uglavnom budu radnje u kojima se prodaje zdrava hrana, ali i ljudi koji koriste lešnik za ishranu, pravljenje torti, kolača i slično.
"Na kraju bih dodao samo da je uzgoj lešnika jedna lepa perspektiva za mlade ljude. Lično planiram da svoje površine pod lešnikom iz godine u godinu postepeno povećavam", završava svoju priču Đorđević.
Zbog svih prednosti koje pruža gajenje lešnika na našim prostorima i dalje se očekuje povećanje površina na teritoriji čitave Srbije kako bi se smanjio uvoz ove nezahtevne, ali vredne biljne kulture.
Kurir.rs/Agroklub
NE PROPUSTITE
