BEOGRAD - Vest da će Beograđane uskoro prevoziti Indijci, Turci, Rusi, ali i vozači iz Bangladeša i Sri Lanke dokaz je više da poslodavci muče muku da pronađu određene profile radnika.
Kao u javnom prevozu, situacija nije mnogo bolja ni u građevinarstvu, poljoprivredi, a stranci nas često uslužuju i u picerijama, restoranima, a rade i kao dostavljači hrane.
Broj stranih državljana koji su od početka godine dobili srpsku radnu knjižicu veći je za 3.746 ljudi u odnosu na lane. Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je tokom čitave 2021. ukupno 23.662 stranca dobilo radnu dozvolu, dok ih je na ovogodišnjem spisku već 27.408.
NE PROPUSTITE
Ovo nije, međutim, konačna lista radnika iz inostranstva koji rade kod poslodavaca u našoj zemlji, pošto mnogi posao pronalaze i preko tridesetak agencija posrednika koje se bave zapošljavanjem stranih radnika, a dolaze i direktno preko firme. Ugovori se najčešće sklapaju na šest meseci do godinu dana.
- Najveći broj dozvola lane izdat je državljanima Kine, Turske, Ruske Federacije, Indije, Ukrajine i Severne Makedonije, dok su ove na listi između ostalih i Kubanci. Ne raspolažemo pouzdanim podacima o njihovim profesijama - kažu u ovoj službi.
Velike su potrebe privrednika za stranim radnicima i očekuje se da i u narednom periodu one budu sve veće. Posebno je potražnja velika na građevini, jer tu nedostaju kadrovi i sa srednjom i sa visokom stručnom spremom, među našim stanovništvom nema interesovanja za tim poslovima.
Nacionalna služba, međutim, ne raspolaže podacima o sektorima u kojima se stranci u Srbiji najčešće zapošljavaju, ali se zna da je veliki broj njih angažovan na infrastrukturnim projektima u našoj zemlji.
Najčešće ih angažuju poslodavci iz Beograda, a osim onih koji dolaze kako bi radili u velikim stranim kompanijama, traženi su i u građevinarstvu, na poslovima dostave, kao i na nekim sezonskim poslovima.
Umesto Rumuna i Bugara, Uzbekistanci i Indijci
I dok su nekada na poljoprivrednim imanjima radili Rumuni i Bugari, danas se najviše odlučuju Uzbekistanci i Indijci, odnosno najviše ih je prijavljenih kroz ovaj sistem.
- Dolaze, pre svega, ljudi iz zemalja u kojima je cena radnog sata veoma niska, ali i iz onih koje investiraju kod nas - kaže Duško Vuković, potpredsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije.
NE PROPUSTITE
- Većina njih radi za minimalac i njima je 300 evra mesečno i te kako primamljiv iznos. Problematično je što u takvim slučajevima nema kolektivnog ugovora, što je velika opasnost, jer se na taj način stvara nelojalna konkurencija našoj radnoj snazi.
Sagovornik naglašava da je neprimereno da se, dok ima nezaposlenih na našem birou rada, zapošljava strana radna snaga. Prema njegovom mišljenju, trebalo bi dati prednost našim radnicima ili im dati mogućnost da se prekvalifikuju ako je moguće.
- Smatramo da su stranci problematičnog kvalifikacionog i stručnog kvaliteta, a sve ih je više na našem tržištu. MUP ni drugi zvanični državni organi nemaju tačne podatke koliko stranih radnika je angažovano, pošto mnogi dolaze na crno preko raznih agencija za zapošljavanje - navodi Vuković.
U Srbiji više od 100.000 Rusa
U Srbiju se, prema nezvaničnim podacima, poslednjih meseci doselilo više od 100.000 Rusa. Oko 2.500 njih otvorilo je svoje firme, dok su se neki zaposlili u stranim i domaćim kompanijama. Mnogi rade u IT sektoru, ali većina je nastavila da radi svoj posao onlajn, nisu angažovani kod domaćih poslodavaca.
Kurir.rs/Novosti
NE PROPUSTITE
