Minimalne su šanse da svet i Srbiju pogodi finansijska kriza poput one iz 2008. jer su od tada drastično pooštreni uslovi poslovanja finansijskog sektora, te su banke uglavnom sada puno stabilnije i otpornije na tržišne pritiske, ocenjuju sagovornici Kurira.
Ukazuju da bi bio moguć krah samo pojedinih, mahom manjih banaka, koje ne podležu oštrim regulativama, kakav je slučaj sa tri propale američke banke - Bankom Silicijumske doline (SVB), 16. po veličini u SAD, Signičer i Silvergejt banke, a da paniku zbog navodnog produbljivanja krize na globalnom nivou šire špekulanti koji zarađuju na riziku.
Naime, uzbunu u javnosti podigao je prošle sedmice bankrot tri pomenute američke regionalne banke, specijalizovane za ulaganja u IT sektor, posle čega su u Evropi i akcije druge po veličine švajcarske banke Kredit suis pale za skoro 30 odsto nakon što je njihov glavni deoničar iz Saudijske Arabije saopštio da neće učestvovati u dokapitalizaciji. Ovo je izazvalo strah investitora sa obe strane Atlantika, pad berzanskih indeksa i strepnju da nas opet ne pogodi kriza od pre 15 godina, kada su ljudi širom sveta ostajali bez svojih ušteđevina, nekretnina i penzionih fondova. Domaći i strani stručnjaci ipak su uvereni da ovoga puta do toga neće doći.
- Banka Silicijumske doline imala je nižu likvidnost i adekvatnost kapitala, manje je stabilna, te je svako investiranje u nju rizik. To je bila specifična banka za poslove startapova i IT sektora. Banke u Srbiji i one sa kojima Srbija sarađuje imaju drugačiju, puno strožu regulativu. Svaka banka u našoj zemlji mora da odgovori na norme likvidnosti koje zahteva naša NBS, a koja je u potpunosti usklađena sa regulativom Evropske centralne banke. Zato nema razloga za brigu da će nam se desiti isti scenario - objašnjava za Kurir Ljubica Pantelić, predavač berzanskog poslovanja na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Ona upozorava da paniku bez realnih razloga šire špekulanti, koji zarađuju u kriznim situacijama:
- Za špekulante je svaki rizik - prilika. Oni koji imaju sredstva pod nekim dogovorenim uslovima sada mogu da ih podignu i prenesu u drugu banku uz višu kamatnu stopu. Zgrtanje većeg profita za one koji ulažu svoj novac razlog je zbog kog se širi panika i zbog kog investitori povlače svoje pare.
Aleksandar Stevanović
Novac građana u bankama je bezbedan
Ekonomista Aleksandar Stevanović mišljenja je da je novac građana u bankama bezbedan:
- Naše banke su nezavisna srpska pravna lica sa različitim stepenom vlasništva od strane stranih pravnih lica. Posledice mogu biti indirektne i gotovo sigurno delimične (na primer, promena vlasničke strukture, gubitak u nekim od godina poslovanja i sl.), ali ne i fatalne. Ljudi ne mogu ostati bez ušteđevine jer je svaka partija štednje osigurana do iznosa od 50.000 evra. Naš bankarski sistem je konzervativan, dosta jednostavan i dobro kontrolisan, tako da možemo biti spokojni.
Ekonomista Mihailo Gajić objašnjava koji je uzrok pada banaka, kao i to koliko će to uticati na svetsku ekonomiju.
- Propale su zbog užasno lošeg menadžmenta rizicima, lošeg odnosa ročnosti i potraživanja. Ovde se dogodilo to da je jedna banka dobila veliki priliv novca u kratkom vremenskom roku tokom 2021. i 2022, i oni su morali taj novac negde da plasiraju. Imajući u vidu da rade isključivo sa tehnološkim kompanijama, nije bilo lako sav taj novac plasirati preko noći, pa su odlučili da kupe državne hartije od vrednosti. Problem je u tome što su to radili u momentu kada su kamate bile jako niske. Samim tim, kada su kamate počele da rastu, te hartije od vrednosti su gubile cenu - naveo je Gajić.
Đorđe Đukić
Globalni poremećaji pogađaju i Srbiju
U globalizovanom svetu poremećaji na finansijskom tržištu pogađaju indirektno sve, uključujući i lokalno bankarsko tržište u Srbiji, rekao je ekonomista Đorđe Đukić, ali ocenio i da je kolaps banaka u SAD bila mini-kriza, a da američke vlasti neće dozvoliti da se širi.
- Bez obzira na to što su evropske banke koje dominiraju u Srbiji visokolikvidne, jer je pokrivenost visokolikvidnom aktivom 150 odsto, što je daleko iznad minimalnih 100 odsto, pa ukazuje na to da su ti fundamentalni faktori dobri, ali ono što se u ekonomiji ne može kontrolisati jesu strah i panična reakcija deponenata. Logično je u ovom trenutku očekivati od banaka na domaćem tržištu da se uzdrže od daljeg rasta kreditnih plasmana. U takvim krizama banke se primire i čekaju da se tržište stabilizuje - rekao je Đukić za Betu.
On za Kurir ipak ocenjuje da ne postoji šansa da se krah ovih američkih banaka prenese na druge banke u Evropi, našem regionu, niti u Srbiji, pa ni na druga tržišta, kao što je tržište nekretnina, automobila i slično.
- Ostale banke nisu u riziku od propadanja jer nemaju rizična poslovanja. Ne vidim da može da dođe ni do krize u nekoj drugoj sferi, nema razloga za daljom recesijom - kategoričan je Gajić.
Narodna banka Srbije: Rizik od prelivanja krize i nepoverenja
Bankarski sektor Srbije je stabilan, visokolikvidan i solventan, a građani mogu biti uvereni u stabilnost i sigurnost poslovanja banaka, kao i sigurnost svih štednih depozita, objavila je NBS povodom krize banaka u SAD i Švajcarskoj. Iz NBS ističu da banke u Srbiji nemaju poslovne odnose sa Bankom Silicijumske doline, tako da ne postoji mogućnost ispoljavanja ni direktnih ni indirektnih efekata zatvaranja ove banke na bankarski sektor Srbije. Podsećaju i da su, u skladu sa Zakonom o osiguranju depozita, u Srbiji osigurani depoziti fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica kod banaka, u iznosu do 50.000 evra po deponentu u banci, a da su ukupni osigurani depoziti na kraju 2022. iznosili preko 15 milijardi evra.
- Ključni rizik u ovom trenutku je rizik prelivanja krize i nepoverenja na druge banke na tržištu SAD i Evrope (pre svega one od sistemske važnosti), što se posredno može odraziti i na ostatak sveta - ocenila je NBS, uz obrazloženje da su radi vraćanja poverenja u finansijski sistem američke finansijske vlasti donele hitne mere, dok će centralna banka Švajcarske obezbediti likvidnost posrnuloj Kredit suis banci ako bude potrebno. Evropska centralna banka je saopštila da je bankarski sektor zone evra otporan, s jakim pozicijama kapitala i likvidnosti, kao i da je u slučaju potrebe u potpunosti spremna da podrži likvidnost.
- Što se tiče sličnosti s finansijskom krizom 2008, i sada do izražaja dolaze rizici nagomilani u prethodnim periodima ekstremno niskih kamatnih stopa, pa se u trenutnom ciklusu povećanja kamatnih stopa u SAD i u svetu generalno pojedine banke suočavaju s problemima u vezi s neusklađenošću ročnosti aktive i pasive i nedovoljno opreznim upravljanjem rizikom kamatnih stopa i kreditnim rizicima. Tržišni učesnici uglavnom smatraju da ovi problemi ne predstavljaju široko rasprostranjen sistemski rizik u bankarskom sektoru - navode iz NBS.
Devizne rezerve NBS ne plasiraju se kod banke Kredit suis poslednjih 15 godina, jer ta banka ne ispunjava za to neophodne kriterijume.
Ministar finansija: Naše banke su stabilne
Ministar finansija Siniša Mali poručio je da bankarska kriza u Americi neće ni direktno ni indirektno uticati na banke i uopšte finanasijski i privredni sektor u Srbiji.
- Ono što je važno za našu privredu jeste da mi nemamo nikakve direktne ni indirektne veze sa tim, niti će biti bilo kakvih posledica. Naše banke su stabilne, kao i ceo finansijski sistem - rekao je Mali za RTS.
NE PROPUSTITE
Bonus video
