Banke u Srbiji su borbu monetarnih vlasti sa inflacijom iskoristile da povećaju svoju zaradu na razlici između kamata na kredite i kamata na štednju, piše Demostat.
U poslednjih godinu dana svi koji imaju bilo kakav kredit sa promenljivom kamatnom stopom suočavaju se sa velikim povećanjima rata koje plaćaju bankama.
Od jula prošle godine Evropska centralna banka je svoje kamatne stope podizala čak šest puta, sa nula na 3,5 procenta, automatski podižući i euribor, a time i mesečne rate svima koji imaju kredite vezane za evro.
I Narodna banka Srbije je podizala svoju referentnu kamatnu stopu, čak 12 puta u poslednjih godinu dana, sa jedan na 5,75 odsto, dovodeći u istu situaciju i bankarske klijente zadužene u dinarima.
Međutim, dok je ovaj rast kamata štetio dužnicima, štedišama bi trebalo da je pogodovao, ali analiza Demostata pokazuje da iako banke jesu podigle i kamate na depozite, tu su ipak bile manje ažurne nego kad je trebalo povisiti kamate na kredite.
Prema podacima Narodne banke Srbije, u januaru ove godine banke su u proseku plaćale 3,08 odsto kamate na sve postojeće depozite građana i privrede, što je za 1,92 odsto više nego pre godinu dana.
U isto vreme, banke su za postojeće kredite počele da naplaćuju 2,40 odsto više, podigavši prosečnu kamatu sa 4,34 na 6,74 odsto.
To znači da se razlika između kamata koje banke naplaćuju od dužnika i kamata koje banke plaćaju štedišama u prethodnih 12 meseci povećala za skoro pola procenta u korist banaka.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
