Zlata S. (45) iz beogradskog naselja Krnjača već pola godine proživljava pakao zbog keramičara Paje koji nikako da dođe da obavi dogovoreni posao. Prošla je jesen, pa zima, stiglo je i proleće, a od Paje ni traga ni glasa. "Popularni" keramičar je zaista popularan, kako nam priča Zlata – toliko su mu pune ruke posla, da ga, kako kaže, "boli uvce" za njeno malo kupatilo.
Da je situacija zaista ovakva, odnosno da keramičara nema, a da onih malo koji žive i rade u Srbiji, imaju posla preko glave, potvrđuju nam u Građevinskoj školi na Zvezdari koja od ukupne kvote od 30 učenika, upiše jedva 10 ili 12 učenika na ovaj smer.
Među đacima koji su odlučili da se bave oblaganjem podova, unutrašnjih zidova, terasa, stepeništa i drugih površina raznim vrstama pločica koje, potom lepe posebnim lepkom ili vezuju malterom su i Filip Pavlović i Darko Nedeljković iz Loznice koje smo zatekli u školskoj radionici.„Ove godine završavam školu i baš se radujem zato što planiram odmah da se bavim ovim poslom. Moj rođak je keramičar i kad god je neki rasput ili kada odem kući za vikend, radim sa njim, pomažem mu i video sam koliko čovek uzima para za svoj rad“, kaže nam Filip koji planira i da upiše četvrti stepen kako bi stekao malo više iskustva.
Ističe da ne planira da ostane u Beogradu, iako je ovde velika potražnja za keramičarima, ali je pomama za njima i u samoj Loznici.
„Nema šanse da nađete dobrog keramičara u Loznici. Oni koji su pravi profesionalci su uglavnom zauzeti narednih šest meseci, a oni koji su tek počeli smaostalno da rade posoa, još se nisu ‚probili‘ i nije se čulo za njih, mada ima još vremena“, kaže Filip.
Profesor Raša Jelić koji predaje đacima na smeru za keramičara potvrđuje da je ogromna potražnja za ovim zanatom, te da ih je teško pronaći ne samo u Beogradu, nego i u drugim gradovima širom Srbije.
„Nažalost, nema ih ni za lek, a prosečna plata koju mogu da zarade je od 2.000 do 3.000 evra. Zaista je tako. “, ističe profesor.
Glavni razlog što đaci ne žele u keramičare jesu predrasude njihovih roditelja o ovom zanatu.
„Malo su roditelji krivi jer bi oni da im deca završe neku bolju, četvorogodišnju školu, pa da idu na fakultete i verovatno budu na birou, što je realno. Neće niko da radi, a od ovog posla može lepo da se živi i da se zaradi. Keramičar može da zaradi u jednom danu prosečnu srpsku platu“.
NE PROPUSTITE
Keramičar zapravo ne radi na platu, naglašava profesor, nego po kvadratu.
„Ne možete naći keramičara da radi na platu. Svaki keramičar radi posebno, po kvadratu. Kvadrat pločica je od 12 do 15 evra, a svaki keramičar će gledati da uradi pet-šest kvadrata. Pa vi zamislite samo koliko on zaradi. Ovo je zaista, zlata vredan posao“.
Posao keramičara jeste zahtevan, ali svako ko uči „od malih nogu“, znaće da ga radi valjano.
Ove zanatlije su tražene ne samo uSrbiji, nego i u inostranstvu. Međutim, profesor kaže da u poslednje vreme malo naših ljudi ode vani upravo zbog toga što su se plate tamo i ovde skoro pa izjednačile.
„Trenutno malo naših keramičara ide u inostranstvo, oni ipak ostaju ovde, čak nam dolaze drugi, recimo Turci zato što je velika potražnja i mala je razlika zarade ovde i u inostranstvu. Zato, nemam ništa protiv ko želi da studira, ali savetujem svima da imaju i neki zanat u ruci, ne mora to da bude keramičar, dakle bilo koji zanat jer svaki zanat je zlatan u današnje vreme“, poručuje profesor.
Kurir.rs/Nova
NE PROPUSTITE
