Ljudski mozak ostaje bistar i u srednjim godinama, sasvim suprotno široko rasprostranjenim pretpostavkama da mentalna brzina opada posle čovekove dvadesete ili tridesete godine, pokazala je najnovija studija istraživača sa univerziteta Hajdelberg u Nemačkoj, koja je objavljena u časopisu Nejčer hjuman bihejvior!
U studiji je učestvovalo 1,2 miliona ljudi starosti od 10 do 80 godina, a rezultati su pokazali da je mentalna brzina ostala relativno stabilna između 30. i 60. godine. Međutim, rezultati studije su pokazali da što su ljudi stariji, to su oprezniji prilikom donošenja odluka, navode stručnjaci.
Nemački istraživači su koristili onlajn zadatak kako bi procenili koliko je vremena ljudima potrebno da donesu odluku. Naučnici su pokazali učesnicima niz slika i dali im zadatak da ih poređaju u dve kategorije - dobre ili loše, a to će uraditi pritiskom na različitu dugmad.
Objasnili su da zadatak uključuje različite procese, kao što je mentalna brzina - grubo definisana kao brzina kojom obrađujemo informacije da bismo doneli odluku, oprez pri odlučivanju - vreme potrebno za razmatranje informacija pre nego što se odlučimo, a zatim i vreme za pritiskanje odgovarajućeg dugmeta.
Koristeći matematičke modele, istraživači su mogli da procene brzinu kojom su učesnici završili svaki deo procesa. Rezultati su pokazali da dok se prosečno vreme za završetak celokupnog zadatka pogoršalo posle 20. godine, mentalna brzina obrade informacija nije počela da usporava do 60. godine.
- Ljudi mlađi od 18 godina bili su najmanje oprezni i najspremniji da se odreknu preciznosti zarad brzine. Oprez prilikom donošenja odluka porastao je među ispitanicima između 18. i 65. godine. Što su stariji ispitanici, to im je trebalo duže vremena da pritisnu odgovarajuće dugme.
Naučnici prihvataju da verovatno ima mnogo različitih procesa uključenih u donošenje odluka i kažu da je moguće da drugi faktori, kao što su prethodno formirana mišljenja, takođe utiču na brzinu donošenja odluka.
- Za velike delove ljudskog životnog veka i uobičajene radne karijere naši rezultati osporavaju široko rasprostranjenu ideju o usporavanju mentalne brzine prilikom starenja - poručili su naučnici.
Specijalista opšte medicine u penziji dr Radmila Šehić pozitivno je iznenađena rezultatima nemačke studije, ali ističe da mentalna britkost i šezdesetogodišnjaka nije nemoguća pod uslovom da su tokom života pravilno "hranili" svoj mozak, to jest imali dobru prevenciju od umiranja moždane mase.
- Mozak je veoma važan, ako ne i najvažniji organ a vrlo je osetljiv na nedostatak kiseonika, koji se doprema preko krvnih sudova. Iako je mozak mlađih ljudi vitalniji nego kod onih u srednjim godinama, i njihove moždane ćelije mogu brže da odumiru usled neke bolesti - istakla je dr Šehić za Kurir i dodala:
- Da bi naša siva masa ostala dugo u funkciji, vrlo je važno da se u srednjim godinama više krećemo, jer tako podstičemo cirkulaciju. Osim toga, i smanjeno lučenje hormona u tim godinama dosta utiče na smanjenje mentalne brzine.
Početak demencije
Postkovid i moždana magla
Dr Radmila Šehić kaže za Kurir da "moždana" ili, bolje rečeno, "mentalna magla" podrazumeva početnu fazu demencije, koja može da se predupredi a jedan je od postkovid sindroma:
- Pad volje, gubitak koncentracije, interesovanja, usporenost, nemotivisanost spadaju u moždanu maglu. Ljudi tokom bolesti, pa i kovida, imaju problema s disajnim putevima usled čega i mozak trpi oštećenja, pa u najgorem slučaju i trajne posledice u funkcionisanju.
Dr Šehić ističe da ishrana ima ključnu ulogu u dobrom radu mozga i posle šezdesete.
- Krvni sudovi ne treba da se oštećuju masnom hranom punom holesterola, energetskim pićima punih šećera i slično, jer i drugi organi moraju ostati vitalni. Vežbe su vrlo bitne zbog lokomotornog sistema i vratne kičme, iz kojih se mozak snabdeva krvlju. Uporni hronični stres je bitan faktor preuranjenog starenja mozga, a danas ga ima previše. Održavanje opšteg zdravlja dozvoljava da mozak, kao kralj organa, bude nahranjen i u kasnijim godinama.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić
NE PROPUSTITE
