U opštinama Veliko Gradište i Golubac i četiri dana nakon oluje sa gradom sabiraju se posledice. Osim objekata, u nekoliko sela stradali su kompletni zasadi kukuruza i suncokreta, a klasje je prepolovljeno.

Nakon nezapamćenog grada u Češljevoj bari kod Velikog Gradista koji je izbrisao ceo atar - trka sa vremenom. Da li sejati novo uoči žetve ili odustati.

"Epilog je 100% uništeno. Kukuruzi, suncokret, pšenica. Sve je 100 % unisteno. Ja sam mali proizvođač. Moje nisu osigurane. Razmišljam da li da presejavam, jer je kratak rok i to iziskuje određeni vremenski period da uzri, da se osuši taj usev koji se bude zasejao", navodi Dušan Jenić, poljoprivrednik iz Češljeve bare.

Goran Janković tvrdi da će dugovi ostati, jer je na 80 hektara koje obrađuje već izgubio 80.000 evra ulaganja.

"Apelujemo na nadležne organe da neko izađe u pomoć, jer ovo je jako teška situacija za nas. Ne znamo kako ćemo da vratimo dugovanja dobavljačima za sve ovo što je posejano. Ne znam kako ćemo uspeti još nešto da posejemo jer je već kratak rok. Niko još nije izašao da nam kaže šta da radimo sad sa ovim njivama", kaže Goran Janković poljoprivrednik iz Češljeve bare.

Iako je oluja zahvatila pola opštine, svoje najveće ledene lopte grad je sručio u Doljašnjici, Češljevoj Bari, Srednjevu i Makcu. Od 25 sela protivgradna odbrana postoji samo u 3. Oni koji nisu osigurani, nadaju se pomoći države, a svoju štetu mogu da prijave u lokalnoj samoupravi.

"Formirali smo komisiju da se uradi ta procena štete, da popravimo te lokalne puteve iz lokalnog budžeta jer drugih sredstava nema i da pokušamo od Vlade Srbije da refundiramo sredstva i da tražimo za naše poljoprivredne proizvođace, koji imaju štetu, ako moze Vlada RS da odvoji sredstva i da im se pomogne na neki način", navodi Dragan Milić, predsednik opštine Veliko Gradište.

U opštini Golubac još uvek su vidljive posledice na krovovima, fasadama, prozorima i automobilima, sa kojima je sudbinu podelio i kompleks Golubačke tvrđave. A meštani sela Dobra u Đerdapskoj klisuri živeli su bez struje, vode i komunikacija 3 dana.

"Maltene svaka kuća ima štetu. To su profesionalni alasi koji žive od toga. Otprilike ima 8, 9 porodica koje žive samo od toga. Imaju pune zamrzivače i videćemo koliko je tu šteta, plus par dana što nismo radili", navodi Dragan Kovačević, predsednik MZ Dobra.

Lokalne samouprave i nadležno ministarstvo apeluju na poljoprivrednike da osiguravaju svoje useve, jer za 3.000 dinara po hektaru mogu dobiti i do 100.000 dinara odštete u ovakvim slučajevima.

Kurir.rs/RTS