icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

CILJ 10 AGENDE UN ZA ODRŽIVI RAZVOJ DO 2030: Osobe sa invaliditetom su JEDNI OD NAS!
Foto: Shutterstock

inspiracija za budućnost

CILJ 10 AGENDE UN ZA ODRŽIVI RAZVOJ DO 2030: Osobe sa invaliditetom su JEDNI OD NAS!

Održivi razvoj

Osobe sa invaliditetom su jedna od najranjivijih društvenih grupa, koja usled brojnih prepreka teško ostvaruje svoja prava. Kako bi ostvarile svoj pun potencijal, neophodna je zajednička podrška čitavog društva

Invalidnost je sastavni deo ljudskog života. Invalidnost se ne dešava drugim ljudima. Svako od nas je u jednom momentu svog života doživeo neki oblik fizičkog ili psihičkog oštećenja, privremenog ili trajnog, a svako ko doživi starost, neminovno se suočava sa problemima u normalnom funkcionisanju.

 

Osobe sa invaliditetom su jedna od najmarginalizovanijih grupa na svetu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), milijardu ljudi na svetu je pogođeno nekim oblikom invaliditeta, što čini 15,6% svetske populacije. U zemljama Evropske unije 80 miliona ljudi živi sa nekim oblikom invaliditeta, što predstavlja jednu od šest osoba. Uzimajući u obzir da invaliditet često pogađa stariju populaciju i utiče i na članove porodice osobe sa invaliditetom, onda je broj ljudi koji su pogođeni ovim problemom mnogo veći. Takođe, broj osoba sa invaliditetom konstantno raste zbog sve starije svetske populacije, kao i zbog porasta hroničnih bolesti koje mogu dovesti do invalidnosti, kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes i mentalne bolesti.

 

foto: Shutterstock

Uprkos tome, invalidnost posmatramo sa distance, a ova grupa ljudi je marginalizovana u svim segmentima života. Osobe sa invaliditetom su slabijeg zdravstvenog stanja usled ograničenog pristupa zdravstvenim uslugama, ne razvijaju svoje obrazovne potencijale u potpunosti, imaju manje prilika za zaposlenje i imaju veću stopu siromaštva od osoba bez invaliditeta. Invalidnost je i uzrok i posledica siromaštva. Stopa siromaštva osoba sa invaliditetom je 70 puta viša od proseka, delom zbog ograničenih pristupa zaposlenju.

 

Smanjenje nejednakosti

 

Pored toga, predrasude u društvu i odnos javnog mnjenja, pored lošeg socijalnog i ekonomskog položaja u kome se nalaze, čine ih u velikoj meri ugroženom i diskriminisanom grupom.

 

Odnos jednog društva prema ugroženim grupama predstavlja dostignuti nivo svesti i napretka tog društva. Za napredak jednog društva neophodno je uključivanje svih građana u zajednicu i omogućavanje svima jednako uživanje svojih prava.

 

Prepoznajući značaj inkluzije i smanjenje nejednakosti za dostizanje održivog razvoja, Ujedinjene nacije su smanjenje nejednakosti svrstale u cilj broj 10 Agende za održivi razvoj do 2030, u kojem se ističe da niko ne bi trebalo da bude diskriminisan na osnovu godina, pola, religije, rase, etničke pripadnosti ili invalidnosti.

 

Iako ne postoji precizan podatak o broju osoba sa invaliditetom u Srbiji, procene su da ova grupa čini 8% stanovništva, iliti preko 800.000 ljudi.
Položaj i prava osoba sa invaliditetom u Srbiji su regulisane Ustavom Srbije, koji zabranjuje njihovu diskriminaciju, kao i brojnim zakonima i podzakonskim aktima, kao i međunarodnim konvencijama, od kojih je najvažnija Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, čijom ratifikacijom je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da „unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva“. Pored ovoga, Srbija je ratifikovala i Revidiranu evropsku socijalnu povelju, koja garantuje pravo na nezavisnost, socijalnu integraciju i učešće u životu zajednice osobama sa invaliditetom.

 

foto: Shutterstock

Diskriminisani

 

Iako gotovo svaki zakonski akt koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije govori o nekom pravu osoba sa invaliditetom, primena u praksi ide jako sporo. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković podnela je Skupštini Srbije godišnji izveštaj za 2017. godinu, u kojem je navedeno da je najviše pritužbi instituciji poverenika podneto zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, skoro petina od ukupnog broja podnetih tužbi za diskriminaciju.
Poslednji godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije navodi da je ostvaren mali napredak što se tiče prava osoba s invaliditetom, ali da je situacija i dalje veoma teška, posebno u pogledu pristupa uslugama, zapošljavanju i obrazovanju osoba sa invaliditetom. Takođe se navodi da smeštaj i lečenje osoba sa psihosocijalnim i intelektualnim smetnjama u socijalnim ustanovama još uvek nisu uređeni u skladu s međunarodnim standardima.

 

Komitet za prava osoba sa invaliditetom UN 2016. godine objavio je pregled stanja u Srbiji koji se odnosi na položaj osoba sa invaliditetom i na probleme sa kojima se suočavaju. Iako je objavljeno da je Srbija učinila određene pozitivne korake ka poboljšanju položaja marginalizovanih grupa, Komitet je izrazio zabrinutost zbog smeštaja dece sa invaliditetom u državnim institucijama, potrebu da se jasnije definišu kazne za kršenje prava osoba sa invaliditetom, kao i o neophodnosti sprovođenja mera kako bi se povećao nivo opšte informisanosti i povećala vidljivost osoba sa invaliditetom.
Izveštaj navodi da su porodice i deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom često suočeni sa negativnim stavovima, te da 45% roditelja tvrdi da su oni ili njihova deca doživeli neku vrstu vređanja, omalovažavanja ili uznemiravanja zbog smetnji u razvoju deteta.

 

foto: Shutterstock

Nevidljivi

 

Situacija se unapređuje, ali vrlo sporo, a jedan od uzoraka problema leži u nevidljivosti osoba sa invaliditetom. Jedan od problema sa kojima se ova lica susreću svakako je ostvarivanje prava na život u zajednici sa ostalim njenim članovima, i to je ono što održava predrasude prema njima. Ova grupa građana ne živi u specijalnom, već u jedinom društvu koje postoji, i imaju jednaka prava, ali još uvek ne i jednake mogućnosti da učestvuju u svakom njegovom segmentu ravnopravno sa svojim sugrađanima. Naša je moralna dužnost kao društva da budemo društveno odgovorni i omogućimo inkluziju osoba sa invaliditetom u zajednicu i kreiramo društvo jednakih šansi za sve.

 

PRIMERI DOBRE PRAKSE

 

EUROBANK

Pokretni inkluzivni muzej

foto: Promo

Sveobuhvatni program društveno odgovornog poslovanja pod nazivom „Investiramo u evropske vrednosti“, koji je usmeren na podršku edukaciji, zdravstvu, inkluzivnom društvu i zaštiti životne sredine, Eurobanka je proširila 2010. godine i na projekte koji se odnose na kulturu.

 

Imajući u vidu da su umetnost i kultura stožeri našeg društva, želeli smo da podstaknemo ulaganje poslovnog sektora u ove oblasti. Kao dugogodišnji generalni pokrovitelj beogradskog pozorišta Atelje 212, jednog od najeminentnijih srpskih pozorišta, potvrdili smo opredeljenost da zajedničkim snagama razvijamo i promovišemo umetnost i kulturu u Srbiji. Ulaganja su nastavljena i podrškom predstavi Pan teatra „Sama je tražila“, koja za cilj ima podizanje svesti protiv nasilja nad ženama. Pored predstave, projekat su pratile i tribine, izložbe umetničkih fotografija inspirisanih dokumentarnim materijalima uzetih s mesta zločina.

 

Pokretni inkluzivni muzej, kao zajednički projekat Eurobanke, Centra za razvoj inkluzivnog društva, Evropskog instituta za dizajn i invaliditet i Ministarstva rada i socijalne politike skrenuo je pažnju javnosti na neprilagođenost predmeta za svakodnevnu upotrebu osobama sa invaliditetom. Na dizajnerskom konkursu studenti fakulteta za dizajn, umetnost, arhitekturu i šumarstvo imali su zadatak da osmisle praktične predmete čija će upotreba olakšati život osobama sa invaliditetom.

 

Najbolji predmeti bili su deo izložbe Pokretnog inkluzivnog muzeja, koji je obišao gradove širom Srbije. U želji da doprinese unapređenju opšte čitalačke kulture, Eurobanka je tradicionalno generalni sponzor Noći knjige, regionalne manifestacije koju organizuju izdavačka kuća „Laguna“ i knjižarski lanac „Delfi“.

 

DELEZ SRBIJA

Primer uspešnog inkluzivnog radnog okruženja

 

foto: Promo

Radno angažovanje osoba sa invaliditetom i stvaranje inkluzivnog radnog okruženja retko je u Srbiji, ali kompanija Delez Srbija već više od deset godina kontinuirano razvija i ovaj segment poslovanja.
 

Kroz edukativne interne radionice, obuke, rad s rukovodiocima timova sprovode se brojne aktivnosti i promoviše obećanje kompanije Delez Srbija da je bolje mesto za rad svim saradnicima. Za svoje napore Delez Srbija je nagrađena evropskim priznanjem za različitost i inkluziju na radnom mestu, a nagrada će svečano biti uručena u Švajcarskoj u novembru.
 

U kompaniji je trenutno zaposleno 247 osoba sa invaliditetom, dok se sa više od 12.000 zaposlenih radi na promovisanju dobrih primera i stvaranju inkluzivnog radnog okruženja.
- Naša kompanija je od 2009. godine aktivno uključena u proces inkluzije sa Kreativno-edukativnim centrom. Ovaj projekat podrazumeva radno angažovanje osoba sa intelektualnim poteškoćama u našim objektima.

Ove godine 36 korisnika KEC angažovano je u 12 Maksija i oni daju znatan doprinos u podizanju kvaliteta usluge u supermarketima. Ono što je evidentno jeste njihovo zadovoljstvo, posvećenost poslu. Dobro su se uklopili u tim, a kupci su puni podrške prema njima. Ista je situacija sa saradnicima sa invaliditetom u službi podrške - istakla je Mirjana Jovašević, direktorka korporativnih komunikacija i održivog poslovanja kompanije Delez Srbija.
 

Prošle godine zaposleno je oko 6.500 osoba sa invaliditetom koje su bile na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), gde ima još oko 15.500 osoba sa invaliditetom koje čekaju posao.

 

„DELTA HOLDING“
Jednake šanse za osobe sa invaliditetom

 

Poklon gradu Beogradu...Zadužbina „Sunce“
Poklon gradu Beogradu...Zadužbina „Sunce“ foto: Promo

U „Delta holdingu“ doneta je strategija zapošljavanja i inkluzije osoba sa invaliditetom pre stupanja na snagu zakona o njihovom zapošljavanju.

 

Osim podrške u osamostaljivanju kroz inkluziju u radno okruženje, „Delta holding“ im je namenio i dve zadužbine. Prva zadužbina „Sunce“, dnevni boravak za decu i omladinu sa invaliditetom na Bežanijskoj kosi, poklonjena je gradu Beogradu 2012. godine. Dnevni boravak se prostire se na 3.600 m2, a u njegovu izgradnju „Delta“ je uložila 2,3 miliona evra. Kvalitetan celodnevni boravak obezbeđuju terapeutske radionice, senzorna soba, fiskulturna sala, stan sa uslugom noćenja, lekarska ordinacija. U dvorištu objekta nalazi se i bašta sa lekovitim biljem. Ovaj objekat danas ima 126 korisnika. Druga zadužbina „Iskra“, sportsko-rehabilitacioni centar za osobe sa invaliditetom, poklonjena je Gradu Kragujevcu 2016. Ovaj jedinstveni objekat u Srbiji i regionu prilagođen je svim oblicima invaliditeta i pruža priliku korisnicima da ojačaju fizički i psihički i ostvare svoj pun potencijal. Centar „Iskra“ vodi Goran Nikolić, koji je rođen sa očnom manom, zbog koje vidi samo pet odsto na jedno oko. To ga nije sprečilo da ostvari natprosečne rezultate i kandiduje se za Ginisov rekord istrčavši 55 maratona za 55 uzastopnih dana. Cilj ovog poduhvata bio je da skrene pažnju na mogućnosti osoba sa invaliditetom. Sa istim ciljem je „Delta fondacija“ o Goranu snimila film i podržala izdavanje knjige, čija je promocija u toku. Prilog od prodaje knjiga ići će na sportske pripreme dece sa invaliditetom. Osim izgradnje dve zadužbine, „Delta fondacija“ obnovila je 39 dnevnih boravaka i škola, donirala tri adaptirana kombija i pomogla 99.205 osoba sa invaliditetom, među kojima je 338 radno angažovano.

 

APATINSKA PIVARA

Šampioni svaki dan

 

foto: Promo

Za svakoga od nas reč šampion ima različito značenje, ali su „Šampioni svaki dan“ uvek jasna asocijacija na osobe sa invaliditetom koje svakoga dana uspešno savlađuju brojne izazove. Upravo to ih čini istinskim šampionima! Osim u svakodnevnom životu, oni su šampioni i u sportu, a podrška koju im pruža „Apatinska pivara“ u saradnji sa Paraolimpijskim komitetom dodatno im daje vetar u leđa.

 

Sve je počelo 2016. sa etiketom „jelen“ piva sa jednim rogom i kampanjom „Šampioni svaki dan“, koja je ispratila i dočekala naše paraolimpijce iz Rija. Od tada do sada uradili smo mnogo, a tek smo napola puta! U 2017. kreirali smo sajt www.sampionisvakidan.rs, koji služi kao prva onlajn baza znanja za sve sportske klubove i saveze osoba sa invaliditetom.

 

Održali smo brojne inspiracijske događaje širom Srbije i ličnim pričama paraolimpijaca motivisali ostale pripadnike zajednice da se bave sportom. Nakon toga smo organizovali takmičenje ideja, na kome smo izabrali tri najbolje i dodelili sredstva za ostvarenje. Upravo zahvaljujući toj pomoći, užički atletski klub Pora, u kome treniraju zlatni paraolimpijci i osvajači medalja sa Evropskog prvenstva u Berlinu, dobio je novu sportsku opremu neophodnu za treninge. Atletski klub Takovo iz Gornjeg Milanovca iskoristio je sredstva za renoviranje svojih prostorija, pa sada sve osobe sa invaliditetom mogu da treniraju stalno, bez obzira na vremenske uslove, a podršku je dobio i Međunarodni turnir košarke u kolicima košarkaškog kluba Singidunum.

 

Iako smo zajedno već prešli dug put, pred nama je puno novih ciljeva do Tokija 2020!

 

TIM UN U SRBIJI

Autonomija, glas i učešće osoba sa invaliditetom
 

Tim Ujedinjenih nacija u Srbiji sprovodi projekat pod nazivom „Autonomija, glas i učešće osoba sa invaliditetom u Srbiji“.

 

Projekat se fokusira na nekoliko tematskih oblasti ključnih za ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom i obuhvatiće reformu trenutnog zakonskog okvira i prakse oduzimanja prava na samostalno donošenje odluka osobama sa intelektualnim invaliditetom i psihosocijalnim invaliditetom (pitanje poslovne sposobnosti). Ova praksa, koja je duboko ukorenjena u Srbiji, podrazumeva da se kroz sudski proces osobama oduzima poslovna sposobnost, što mnogi nazivaju „građanskom smrću“, budući da je osoba sprečena da donosi bilo kakve odluke od pravnog značaja u svoje ime. Ova praksa je u suprotnosti sa odredbama konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom.

 

Pored toga, projekat se fokusira na osnaživanje i ostvarivanje prava žena i devojčica sa invaliditetom, a naročito u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja i sprečavanje nasilja jer su ženama iz ove grupe često zdravstvene usluge nepristupačne i izložene su seksualnom i drugim oblicima nasilja. Takođe, u okviru projekta biće razvijeni i inovativni modeli zapošljavanja osoba sa invaliditetom, koje su u velikoj meri isključene sa tržišta rada usled postojećih predrasuda o produktivnosti osoba sa invaliditetom i barijera u okruženju, poput fizičkih i komunikacionih barijera.

 

Partner timu UN u Srbiji je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku, kao i nezavisne institucije i civilno društvo. Sve aktivnosti deo su petogodišnjeg Okvira razvojnog partnerstva (2016-2020) između Vlade Republike Srbije i tima Ujedinjenih nacija i doprinose ostvarenju ciljeva održivog razvoja 5, 10 i 16, kao i procesu pridruživanja EU (poglavlja 19 i 23).

 

 

Kurir.rs / Marina Radenković

 

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.