Najnovije vesti

PAMETNI GRADOVI MENJAJU PLANETU: Beograd će postati smart siti, zelen i inovativan
Foto: Shutterstock

Cilj 11 Agende za održivi razvoj do 2030. godine

PAMETNI GRADOVI MENJAJU PLANETU: Beograd će postati smart siti, zelen i inovativan

Održivi razvoj

Uspostavljanje društveno, ekonomski i fizički zdravih naselja smanjiće zagađenje i poboljšati kvalitet života

Prepoznajući značaj održivih gradova i zajednica, Ujedinjene nacije su napore da gradove i ljudska naselja učine inkluzivnim, bezbednim, prilagodljivim i održivim stavili u cilj 11 Agende za održivi razvoj do 2030. godine u kojoj su zacrtali uspostavljanje društveno, ekonomski i fizički zdravih gradova i naselja.


Danas u gradovima živi 3,5 milijardi ljudi, što čini oko 50 odsto svetske populacije, a procenjuje se da će do 2040. godine u gradovima živeti dodatnih dve do 2,5 milijardi ljudi, što će činiti oko 70 odsto svetskog stanovništva!


Prirodna sredstva


To podrazumeva veći pritisak na zemljište,vodu, vazduh, sirovine, a povećava zahteve za hranom, vodom i energijom, obrazovanjem i medicinskom negom, zapošljavanjem i zbrinjavanjem starijih i osoba sa invaliditetom. Oni koji žive u gradovima koriste 75 odsto neobnovljivih prirodnih izvora i učestvuju u proizvodnji tri četvrtine svetskog zagađenja. Kao rešenje ovih problema u celom svetu pominje se ideja tzv. pametnih gradova, a cilj je da se gradovi transformišu u inteligentnije i efikasnije urbanističke celine koje će dati vidljive benefite svojim stanovnicima.


Beograd je prvi grad u jugoistočnoj Evropi koji je usvojio strategiju pošumljavanja, prvi grad koji je doneo odluku o kvalitetu vazduha. Srpska prestonica je prva napravila strategiju prilagođavanja na klimatske promene, a kao proizvod tih strategija nastavljaju se projekti energetske efikasnosti.


Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je da gradovi postaju sve veći i da nema grada koji ne želi da se razvije u „smart siti“. Prema njegovim rečima, jedan od njih je upravo i Beograd, čiji problemi, kao što su gužve u saobraćaju i niz problema iz oblasti zdravstvene zaštite, mogu da se reše na taj način.


Vizija Beograda


- Naša vizija je da Beograd razvijamo u pravcu pametnog i zelenog grada. Na primer, celokupan koncept prevoza u Beogradu daje prioritet pešacima, biciklistima, javnom prevozu i na kraju automobilima. U tom konceptu će se razvijati izgradnja javnih garaža u centru grada, dok na opštini Vračar već postoje senzori koji pokazuju koliko ima slobodnih parking mesta, i to su koraci koji idu u tom pravcu - rekao je Radojičić, koji je pre nekoliko dana otputovao u Tel Aviv na međunarodnu konferenciju gradonačelnika, na kojoj će se govoriti upravo o pametnim, inovativnim gradovima.

 

Sabirni centri
KLJUČ ZA PAMETNE KUĆE

 

U formiranju „pametnog grada“ veliki značaj imaju „pametne kuće“, odnosno zgrade, a najvažnija mera je racionalna potrošnja energije. Sprovodi se uvođenjem obnovljivih izvora energije (OIE) i boljom termičkom izolacijom građevinskih objekta. Pojavom novih građevinskih materijala, cena izolacija zgrade znatno je opala, a ušteda toplotne energije ide do 30 odsto. Posebna pažnja je usmerena na upravljanje otpadom, a jedna od mera je ne odbacivati uređaje i aparate pre nego što im istekne radni vek. Tako se, na nivou „pametne kuće“, otpad razvrstava u kese postavljene za te namene. Obaveza domaćinstva je da te kese položi u kontejnere ili ih dostavi do sabirnih centara u gradu.

 


Činjenice


Šta podrazumeva pametni grad


1. Proširivanje i stvaranje novih zelenih površina
2. Postavljanje solarnih kolektora na mestima gde je to moguće
3. Prečišćavanje otpadnih voda sa mogućnošću vraćanja u vodotokove
4. Zamena grejanja na struju obnovljivim izvorima energije
5. Čiste i ravne pešačke staze, čisti i ravni trotoari bez otpada
6. Centralni računarski sistem uz kontrolu semafora
7. Osvetljenje trgova i ulica rasvetom koja štedi energiju
8. Postavljanje vaj-faj mreža na pristupačnim mestima

 


(Kurir.rs/Jelena Pronić /Foto: Shutterstock)

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...