1955. godine sa proizvodnih traka Zastave sišao je prvi model.
Rađen po licenci italijanskog Fijata, popularni Fića (služb. Zastava 750) se proizvodio punih 68 godina. Ukupna proizvodnja kragujevačkih pogona iznosila je 923.487 primeraka, čime je Zastava 750 bila i ostala najpopularniji automobil na putevima bivše Jugoslavije.
Fića je međugradsko vozilo. Ako ne vjerujete, pitajte starije: oni su Fićom odlazili tamo gdje se danas odlazi avionom, poručuje Zastavin reklamni slogan.
Zaista je tako jer ove godine Fića, najpopularnije jugoslovensko vozilo, puni svoju 30. godinu pa njegovi savremenici dugo pamte. Prvih 25 komada ovih malih kola, koja su, slobodno se može reći, uvela Jugoslovene u svet motorizacije, sklopljeno je ravno pre trideset godina, dakle 1955. u Kragujevcu. Mada se bavimo slavljenikom, spomenimo da Fića nije prvo vozilo koje je proizvedeno u gradu na Lepenici.
Sve je počelo i odigralo se u nekadašnjoj Kragujevačkoj topionici, osnovanoj 1851. godine.
Potom je prerasla u Upravu artiljerije pa u Vojnoteһnički institut. Uoči Drugog svetskog rata, 1940. godine, u Vojnotehničkom institutu sastavljeno je 250 kamiona „Ševrolet”. Za ovaj rad osnovana je škola 1939. godine, a pravo upisa imali su oni koji su završili niži kurs i položili majstorski ispit.
Posle rata automobili su ponovo počeli da se proizvode u Kragujevcu 1953. godine. Tada su sastavljena 162 džipa marke Jeep Villis. Iste godine, u junu, Radnički savet Zavoda raspravljao je o pokretanju trajne proizvodnje vozila.
Ubrzo je raspisan međunarodni tender na kome bi se birala najbolja ponuda za saradnju iz inostranstva i najbolje vozilo koje bi se onda ovde radilo. Prijavili su se Francuzi sa Renoom, Englezi sa Roverom i Ostinom, Austrijanci, američki džip i italijanski proizvođači Alfa Romeo i FIAT. Svako vozilo je moralo da prođe test - put od 4.450 kilometara, od čega je 1.680 kilometara bilo izuzetno teškog, planinskog terena.
Namerno su izabrani skoro neprohodni putevi i loše vreme. Na kraju testa, najviše pozitivnih poena prikupio je FIAT sa svojim modelom AR 51/55. Posle pregovora, 12. avgusta 1954. godine sklopljen je ugovor o licenci između Zastave i FIAT-a.
Nova zvezda FIAT-ovog programa predstavljena je u martu iste godine na Salonu automobila u Ženevi. Mali, ekonomičan auto, dovoljno prostran za porodicu sa manjim džepovima i dovoljno otmen za damu u skupoj bundi koja ne može da se snađe u gradu sa velikim automobilom - Fiat 600.
Auto je napravljen po italijanskim standardima, temperamentan za svoju klasu, namenjen, pre svega, kupcu sa skromnim budžetom. Zahvaljujući pomenutom ugovoru između Zastave i FIAT-a, taj hit je stigao ovde iste godine kada je i rođen. Iako je Fijat 600 godinama bio ispisan na zadnjoj haubi, radnici u proizvodnji brzo su ga preimenovali u Fić i taj naziv se zadržao do danas.
U toj prvoj godini sastavljeno je 25 vozila. Od tada do kraja 1984. sa trake je sišlo 902.347 komada fiće, koji je najpopularniji Zastavin model. Fića je počeo da krstari našim putevima 1955. godine. Bilo je to vreme kada ste putovali vozom, uz obaveznu užinu prženu piletinu. Dok nam je more još bilo daleko, deca iz grada su odlazila kod tetke na selo na letovanje.
I Fića je počeo da se podmlađuje. Već 1960. godine stari motor od 633 kubika zamenjen je novim i jačim od 750. Tada je oznaci 600 dodato jedno slovo „D”. Četiri godine kasnije, Fića je dobio sadašnje zvanično ime – Zastava 750. Čuvena vrata su se „okrenula naopačke“ 1968.
Dve godine kasnije, FIAT je prestao da proizvodi ovaj model, iako je do tada kupcima isporučio dva i po miliona primeraka. . Fića je nastavio da živi sa nama. Više nije bio ni prestižan ni nedostižan, ali je i dalje bio poželjan, prenosi Srbija Danas.
Pretrpeo je još dve tehničke intervencije i 1975. godine nastaje 750 special, a 1980. Zastava 850. Čak i najjača verzija nema zastrašujuće performanse jer FićA 850 može da razvije samo 125 km/h, a do 100 kilometara ubrzava veoma dugo. Pa, i pored toga, Fićo ima svoje mušterije. Mali je, pogodan za vožnju po gradu, a po potrebi se može poneti i na put. Zatim je izdržljiv. A naši su ga doveli u razne muke.
Poznato je da je korišćena za vuču drljače, za pogon mešalice za beton, za vuču i vuču tereta težih od sebe i da je na nju bio pričvršćen čistač snega. Fićo je sve ovo stoički podnosio. Pre petnaestak godina dva prijatelja avanturista stigla su iz Beograda u Indiju. Bez ijednog kvara. To nije propagandni trik - ovo preduzeće nije podržala fabrika.
U međuvremenu, drugi modeli su ga gurnuli sa prvog mesta na top listi u fabrici. Pre svega Stojadina, koji ga je za 14 godina umalo dostigao po broju proizvedenih komada.
Jugo ga takođe potiskuje. Ali Fića ima satisfakciju što je većina Jugoslovena naučila da vozi na njemu, što je godinama bio jedini domaći trkački automobil. Tokom ovih 30 godina izvozili smo ga u Češku, Francusku, Dansku, Belgiju, Holandiju, Ekvador. Sastavljali su ga Kolumbijci, vozili Čileanci, Grci, Egipćani, a od 1985. Turci.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
