Iz jelovnika izbacite prženu hranu i šećer, a pojačajte unos voća i povrća i kuvane hrane. Šetajte svakodnevno i ne zaboravite da je redovno pranje ruku izuzetno važno jer se preko njih najviše prenose bakterije i virusi
Sad je idealno vreme da preduzmete preventivne korake kojima ćete ojačati imunitet, jer kada dođe do prehlade, tad će već biti kasno.
Pre svega, u organizam hranom treba uneti dovoljne količine vitamina i minerala, ali zato treba voditi računa o o načinu obrade namirnica, kao i o tome šta se jede. Prerađene i suhomesnate proizvode treba izbegavati (ovo pravilo važi uvek, a ne samo u ovom delu godine), a jesti što više svežeg sezonskog voća i povrća i kuvanih jela (supe i čorbe). Iz jelovnika treba maksimalno izbaciti prženu hranu i šećer jer doslovno "ubijaju" imunitet.
Evo još nekih korisnih saveta za očuvanje zdravlja u predstojećem periodu.
1. Napitak za zdrav početak dana
Svako jutro na tašte valjalo bi popiti pola limuna isceđenog u čašu mlake vode. Ovaj napitak ne samo da hidrira već čisti telo od toksina i podstiče normalan rad probave i sadrži vitamin C, koji pomaže u borbi protiv virusa i jača imunitet.
2. Vitaminski miks Da biste svaki dan dobili potrebnu dozu vitamina i minerala i telu osigurali energiju, izmiksajte kivi, pomorandžu, pola limuna, pola banane i kašičicu meda. Ako volite, dodajte i šaku dobro opranog zelenog lisnatog povrća (spanać).
3. Vitaminom C protiv infekcija Najbolji izvor vitamina C su citrusi, crvena paprika, brokoli, spanać, paradajz, kupus, nar i kivi. Ovaj antioksidans ima vrlo važnu ulogu u sprečavanju infekcija, dok njegov manjak može izazvati anemiju, bolove u zglobovima, spor proces izlečenja i gubitak kose.
4. Moć vitamina B2 Vitamin B2 pomaže telu da hranu pretvori u energiju. Sadrže ga sve vrste obogaćenog hleba i žitarice, a ima ga i u mlečnim proizvodima, zelenom povrću, ribi i mesu. Manjak ovog vitamina može izazvati pukotine u uglovima usana, upale grla, osipe na koži, preosetljivost na svetlo...
5. Šetajte bar 45 minuta dnevno Umesto da nakon ručka legnete ili sednete za kompjuter, radije malo prošetate. Na ovaj način snižavate nivo kortizola i povećavate nivo vitamina D, koji pomaže pri apsorpciji i očuvanju nivoa kalcijuma i fosfora u telu koji su važni za zdrave kosti. Ima ga u mleku, ribljem ulju, maslacu i žumancetu. Potrebnu dozu vitamina D možete dobiti i ako tokom jeseni i zime provodite što više vremena na suncu - najmanje 45 minuta dnevno.
6. Ko često vežba, ređe je bolestan Dobra fizička kondicija temelj je jakog imunosistema koji će se uspešno boriti s bakterijama i virusima. Zato bi svaki član porodice, u skladu sa svojim afinitetima, trebalo da pronađe neki oblik rekreacije kojom će se baviti bar dva puta nedeljno.
7. Higijena je pola zdravlja U jesen i zimu ljudi većinu vremena provedu u zatvorenim prostorima, u direktnom dodiru s virusima i bakterijama koji vrebaju sa stolova, kvaka na vratima, držača u prevozu, dugmića u liftu, telefonskih slušalica.... Zato je veoma važno redovno prati ruke i izbegavati dodirivanje lica i očiju jer mikrobi u telu najlakše ulaze putem sluznice. Ruke treba prati mlakom vodom i sapunom minimum pola minuta.
8. Pokrivanje usta Tokom kašljanja iz tela se "lansira" čak 3.000 mikroskopskih kapljica sline brzinom od oko 80 km/h, a kijanjem 40.000 kapljica koje putuju 160 km/h. Zato se kod kašljanja i kijanja preporučuje prekrivanje usta i nosa maramicom. Ako je nemate pri ruci, licu privucite lakat.
9. Zdrav ručak Ručak bi trebalo da bude što šarenijih boja (crvena paprika, brokoli, patlidžan, blitva, raštan...). Ove namirnice bogate su materijama koje jačaju imunitet i pomažu u borbi protiv slobodnih radikala, koji su okidač raznih bolesti i infekcija. Važno je i redovno jesti jer česti, a manji obroci podstiču rad metabolizma, što pomaže telu da se brže reši štetnih materija.
10. Supervlakna Vlakna koja nalazimo u jabukama, šargarepi, ovsu i mahunarkama pomažu u borbi protiv upalnih procesa u organizmu, dok su vlakna kojih ima u žitaricama, kupusu i zelenom lisnatom povrću zaslužna za očuvanje organa za varenje, a samim tim i prirodne procese detoksikacije i eliminacije toksina iz organizma.
11. Probiotici Telo je domaćin milijardama bakterija, među kojima ima i dobrih. Probiotici su naziv za određene sojeve bakterija koji povoljno deluju na zdravlje i imunitet i prirodno se nalaze u fermentiranoj hrani poput jogurta, a mogu se uzimati i u obliku dodataka ishrani.
12. Beli luk dokazano tera viruse Znamo da ne miriše baš najlepše, ali se za beli luk ne kaže džaba da je najzdravije povrće. Njegov sastojak alicin poseduje antibakterijsko, antivirusno, antigljivično, antiparazitsko i antioksidativno dejstvo. Naučnici su potvrdili da oni koji redovno jedu beli luk mnogo manje obolevaju od grupa i prehlade.
13. Voda i san Sluznica ima veoma važnu ulogu u odbrani od virusa i bakterija, a ako organizmu ne pružamo dovoljno tečnosti, ona je oslabljena. Takođe, kasni odlazak na spavanje može da uništiti imunosistem, koji postaje podložniji virusima, pa je preporuka da se svaki dan na spavanje odlazi u isto vreme (nikako prekasno) i da se telu osigura sedam do osam sati sna.
14. Riba i omega-3 masne kiseline Kako biste ojačali imunitet i otpornost na prehlade i viruse, trebalo bi bar dva puta nedeljno jesti plavu ribu (sardina, skuša, losos, tuna, haringa) ili uzimati riblje ulje. Omega-3 masnih kiselina takođe ima i u orašastim plodovima, semenkama lana i maslinovom ulju.
(Kurir, Foto: Shutterstock)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
