Smanjenu želju za hranom mogu da uzrokuju bezazlene promene: starenje, loše varenje, povišena temperatura, ali i mentalna stanja i fizičke bolesti
Želja za hranom nekad je jača, nekad slabija. Nije dobro prejedati se, ali ni dozvoliti da se apetit poremeti u suprotnom smeru - da počne da se gasi.
Normalno je da ne pomislimo na inače omiljeno jelo ako simptomi neke bolesti, najčešće infekcije, uzrokuju mučninu, povraćanje ili dijareju. I kod trudnica je uobičajeno da gube želju za hranom. To će trajati kratko, dok se ne otkloni uzrok. Ali kad gubitak apetita počne da stvara veće probleme, morate da reagujete i javite se lekaru.
Kako sprečiti nevoljni gubitak telesne mase i koje terapije se preduzimaju kod pothranjenosti, čitaoce Lene upućuje dijetolog, prof. dr sc. med. Maja Nikolić.
Zašto gubimo kilograme? - Nevoljni gubitak telesne mase, što je veći dijagnostički problem u odnosu na gojaznost, najčešće nastaje zbog neke ozbiljne organske bolesti. Tada može da se uoči pothranjenost, koju treba razlikovati od nedovoljnog ili prevelikog unosa nutrijenata, odnosno neravnoteže/malnutricije koja dovodi do merljivih nepoželjnih efekata na tkiva i telesne funkcije.
Ko je najugroženiji? - Poseban problem je pothranjenost pacijenata koji leže u bolnicama, starih osoba i dece.
Kako to izbeći? - U obzir se moraju uzeti svi aspekti osnovnog oboljenja u hospitalizovanim uslovima, zajedno s preciznom ocenom ishrane i ishranjenosti pacijenta. Tako se dobijaju podaci koji se koriste za medicinsku nutritivnu terapiju ukoliko je ona neophodna.
Šta su najčešći uzroci? - Neodgovarajući unos hrane može da bude uzrok, ali i loša apsorpcija i digestija (mehanička i hemijska obrada hrane u digestivnom sistemu), metabolički poremećaji koji smanjuju apetit (slabost jetre i bubrega), dugotrajna oboljenja (tuberkuloza ili karcinom), povećana potrošnja, ali i psihogeni poremećaji, odnosno kombinacija svih uzroka.
Kako se procenjuje stanje? - Za identifikaciju pacijenata s nutritivnim rizikom postoji veliki broj protokola. Radi se ocena ishrane i ishranjenosti, posebno prilikom hospitalizacije. Kod onih koji imaju rizik obavezna je detaljna procena metaboličkih, nutritivnih i funkcionalnih parametara koja podrazumeva istoriju bolesti, preglede, laboratorijska ispitivanja. Procenu vrše kliničari i stručnjaci za ishranu.
Sagledavate dinamiku mršavljenja? - To je veoma važno. Značajnim se smatra gubitak telesne mase veći od pet odsto tokom poslednjih tri do šest meseci. Kod gojaznih se, naravno, mogu praviti korekcije. U slučaju gubitka apetita i pothranjenosti dinamika se prati dnevnikom ishrane.
Šta čini plan lečenja? - Svaki plan lečenja je individualan i treba da obuhvati određivanje energetskih i proteinskih potreba, da prati ishranjenost. Pored plana obroka (dijete) često se dodaju dijetetski suplementi, nekada enteralna i parenteralna ishrana.
Dijetoterapija je individualna? - Uvek mora da bude individualna, prilagođena uzroku i stepenu ishranjenosti. Osnovni cilj je povećanje energetskog unosa i unosa zaštitnih materija. Ishrana treba da bude hiperproteinska, bogata ugljenim hidratima, mineralima i vitaminima, s umerenim sadržajem masti.
Kako se tretiraju teži bolesnici? - Ukoliko pacijent može da se hrani preko usta, hrana je s malo masnoće, lako svarljiva, raspoređena u osam do deset obroka uglavnom na bazi obranog mleka.
Šta se kasnije dodaje? - Dodaju se šećer i skrob, uvode se mlečno kiseli napici, zatim kašasta hrana, supe i kuvano meso, uz postepeni prelazak na mešovitu ishranu i povećanje energetske vrednosti hrane.
Ako su gubitak apetita i način ishrane, na sreću, ostavili blaže posledice? - Uravnotežena ishrana, sa češćim i manjim obrocima, uz začine koji stimulišu apetit kao što su mirođija, đumbir preporučuje se kod blage pothranjenosti. Za stimulaciju apetita mogu se koristi i namirnice kao što su crna i bela rotkva, topao sok od jabuke, pepermint bombone. Izbegavanje stresnih situacija, hrana iz detinjstva, porodično i prijatno okruženje za vreme obroka, blagi čajevi, odmor posle glavnog obroka u trajanju od 30 minuta u ležećem položaju pomažu vraćanje apetita.
Dobre navike Uz raznovrsnu i uravnoteženu ishranu s većem brojem obroka, umerenu fizičku aktivnost i češći boravak na svežem vazduhu, atraktivno servirani obroci prijatnog ukusa obnavljaju apetit i pomažu sticanju odgovarajućih navika u ishrani.
Deca na udaru Kada je u pitanju Srbija, najugroženija su deca, posebno iz socijalno ugroženih porodica, i kod ove populacije pothranjenost je zastupljena nešto ispod pet odsto.
Pravila treba poštovati Preporučuju se namirnice veće energetske gustine, mlečni proizvodi s dodatkom žitarica, suvo i koštunjavo voće, hiperenergetska pića. Povećanje vrednosti obroka treba da bude postepeno, da ne prelazi 50 odsto od preporučene individualne dnevne energetske vrednosti, a kod izrazite pothranjenosti može i više. Ograničavanje unosa soli je neophodno ukoliko postoje edemi gladi.
(Branka Mitrovioć, Foto:Prifimedia)
