Približite najmlađima hranu bogatu vitaminima uz igru, priču i lični primer. Samo zahvaljujući unosu dovoljne količine voća i povrća vaše dete će se pravilno razvijati
Kad deca počnu da se hrane i drugim namirnicama osim mleka, roditelji se najčešće susreću s problemom da su povrće i voće namirnice koje im nisu baš najmilije. Čokolade i slatkiši mališanima su najdraži, ali i najgori saveznici u zdravom odrastanju i ishrani. Nema te mame koja se nije požalila da njeno dete ne voli boraniju, grašak, karfiol, celer, a da ne govorimo o plavom patlidžanu i belom luku. Nije retko da se roditelji pomire sa ovakvim dečjim ukusom, pa se meso i krompir nađu za stolom kao nepogrešiva garancija da će dete slatko da se najede.
Da se deca pitaju, grickali bi samo pomfrit, a posle njega čokoladu s "koka-kolom". Zbunjeni roditelji obično se rukovode parolom "daj šta daš" samo da bi dete jelo, pogotovo ako je mrljavo. Ješna deca jedu sve i to je prava blagodet. Ali kako približiti najzdravije namirnice probirljivim ustima, a to su "voćke i povrćke"? Malo truda nije naodmet, a dobit je zdravlje deteta.
BUDITE PRIMER Najpre pokažite deci da i sami jedete ono što im nudite. Grickajte pred njima sirovu šargarepu, crvenu papriku, stružite celer i pravite od njega salatu, a jabuke ili kruške neka su voće koje jedete svakog dana. Naučite ih onoj staroj poslovici da jedna jabuka dnevno znači da se nikad ne ide kod lekara. Koliko god da su mala, deca upamte ono što im se često ponavlja. Činija s voćem uvek bi trebalo da bude na stolu, ali ne kao ukras. Zatražite od deteta da donese bilo koje voće iz te činije, neka vas gleda kako ga perete, režete na kriške ili komadiće, a onda zajedno s njim pojedete.
Onoliko koliko dete može. Nemojte ga na silu terati da otvori usta i od komadića kruške praviti "aviončić" koji aterira među zubiće. To može da izazove suprotan efekat, da dete zamrzi voće i povrće do te mere da ga neće voleti ni kad odraste. Dovoljna je mala ali redovna količina kako bi se stekla životna navika da su voće i povrće apsolutno deo svakodnevne ishrane, najbogatije vitaminima. A o značaju vitamina ne treba govoriti.
Ukoliko baš niste prisiljeni, trudite se da se ne pomažete gotovim kašicama. Jednom nedeljno kupite zalihu voća i povrća, biće dovoljno. Povedite dete sa sobom na pijacu ili u supermarket i govorite mu šta kupujete. Pokažite mu glavicu kupusa, čen belog luka, raskošni ananas i čudni celer. Nema veze ako je dete nezainteresovano. To je samo prvi korak, upoznavanje. Pomislite da slika čokolade odmah izazove ukus slatkog. Polako, s vremenom će i slika voća i povrća izazvati ukus prijatnosti.
IGRE U KUHINJI Koliko god to remetilo vašu brzinu kuvanja, neka dete što više može provede vreme s vama dok pripremate hranu. Dajte mu očišćeno voće i povrće da se s njim igra. Ako ne zna kako, pokažite mu. Biće nereda, ali će biti zanimljivo!
Napravite mali grad od namirnica koje pripremate i koje će toga dana biti na kućnom meniju. Sirovi ananas će biti glavni dasa u gradu jer je najveći i najsnažniji. Urežite mu na kori oči, nos i usta, neka se pravi važan zbog svoje lepote. Od polovine izdubljenog plavog patlidžana napravite autić ili brodić u kome su putnici čenovi belog luka. Neka ih dete samo poređa, ali vodite računa da ne dodiruje oči, inače ode mast u propast. Kruška, takođe sa očima, nosem i ustima, može da bude glavna lepotica, oljušteni celer policajac koji zaustavlja autić od patlidžana. Bobičasto voće - borovnice ili maline mogu da budu dečaci i devojčice koji se igraju, a narandžaste šargarepe njihove mame. Ima li lepšeg drveća nego što je brokoli! Smišljajte neku priču o tom Voćegradu, gde je život aktivan. Poenta te priče je da se svi oni takmiče koga će dete prvo da pojede. Sve je na vašoj mašti, probajte.
Čak i kada ne kuvate, postoji bezbroj načina da zabavite i naučite dete da su voće i povrće njegovi drugari. Na odsečenom delu šargarepe napravite srca, kružiće, zvezdice... Dajte detetu da ih umače u vodene bojice i stavlja "pečate" na papir. Umesto bojica mogu da posluže borovnice koje imaju tamni sok, kao i maline, jagode.
Na taj način dete neće na to voće i povrće gledati kao na nepoznatu hranu, već kao na svoje igračke. Haos koji ostane na stolu - e, to je cena ljubavi.
PESMICE I UKRŠTENICE U predškolskom i školskom uzrastu predložite detetu da crta voće i povrće. Pohvalite ga za trud, a onda krenite i korak dalje: pesmice. Nije svaki roditelj pesnik, niti mora da bude. Ali, pomislite na sve one muke koje vas čekaju da bi dete pojelo hranu punu vitamina, ali koja mu se ne sviđa. Niko vas ne čuje, zato smišljajte šta vam padne na pamet. Dete će vam pomoći, jer jedva čeka da se igra. Svako zna uzrečicu "lepa kao šargarepa", onda krenite od toga. Izmišljajte svoje poslovice: "Ljut sam kao vuk, ja sam beli luk"; "Ko ne voli špajz? Plavi paradajz!"; "Šta se to ljuljuška? Na drvetu kruška!"; "Crni zubi, crna lica, ja sam vaša borovnica!"; "Ako nećeš feler, ti pojedi celer!"; "Ko peva naglas - jede ananas"; "Šta zeleno prija? Grašak, boranija!"; "Nisam neki fol, ja sam karfiol!" i tako dalje.
Kad dete nauči da piše, nacrtajte mu prostu ukrštenicu, gde će mališani na osnovu opisa prepoznati koje je voće i povrće u pitanju, pa će ispuniti ukrštenicu.
Možda ništa od ovoga neće potpuno pomoći da dete zavoli hranu koja se retko voli u ranom uzrastu, ali mu neće biti krajnje odbojna. Neka se njihovi obroci ne završavaju suzama. Uvek recite sebi da je ovo teži, ali bolji put do zdravlja nego da vam lekar kaže da treba da mu dajete vitaminske suplemente u tabletama. Roditelji su danas veoma opterećeni poslom i preživljavanjem, nemaju dovoljno vremena za ovakve igre. Ali ovo je trud koji je garantovano nagrađen kad deca odrastu snažna i zdrava.
(Ljilja Jorgovanović, Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
