"Srbi su nekad za mene bili inkarnacija najvećeg zla, a danas su mi braća": Sin telohranitelja ustaškog komandata ogolio dušu
Knjižara "Delfi SKC" bila je mala da primi sve koji su došli da čuju Draga Pilsela, koji je i u Beogradu predstavio svoj "Argentinski roman". Odrastao u porodici kojoj je bila bliska ustaška ideologija, Pilsel je od malih nogu učio da su svet i ljudi podeljeni na "naše" i "njihove". Ovo je priča o tome šta se dešava kada čovek odluči da iz takvog sveta izađe - i koliko to zaista košta.
Drago Pilsel rođen je u Argentini kao Zvonimir Karlos, u porodici koja je bila sve samo ne obična. Jedan deda bio mu je saradnik Gestapoa, drugi ustaša, a otac - telohranitelj Ante Pavelića. Okružen mitovima o "slavnoj NDH" i "blajburškoj tragediji", Pilsel je odrastao u svetu u kojem su identitet i lojalnost bili neupitni.
Kao mladić vodio je dvostruki život: radnim danima angažovao se za ljudska prava i protiv diktature u Argentini; vikendom je, u porodičnom krugu, ulazio u sasvim drugačiji univerzum, opterećen nasleđem fašizma. Kada mu je prijatelj, argentinski sveštenik, skrenuo pažnju na tu protivrečnost, u njemu je započeo proces preispitivanja, koji će trajati godinama i i koji je i doveo do ove knjige.
- Od "Oluje" pa naovamo sve sam više shvatao da su Srbi, koji su nekada za mene bili inkarnacija najvećeg zla i ono najružnije što sam mogao zamisliti, bili samo ljudi. To što doktoriram na temi koja pokušava da približi Srbe i Hrvate, odnosno na političkoj teologiji Srba i pravoslavaca, jer zahvatam malo šire od onoga što sam branio na magistarskoj disertaciji, za mene znači mnogo. Meni su se Srbi pretvorili u teološko mesto, ne samo u predmet proučavanja. Niste vi predmet, vi ste mesto susreta sa onostranim. Bog se utelovio i među Srbima. To ne znači da je Bog Srbin ili Hrvat, već da je Bog prisutan u svakom narodu i svakom čoveku, jer smo svi stvoreni na sliku i priliku Božju. Tako nalaže moja vera - rekao je na početku promocije Drago.
Kao ključan trenutak buđenja i traganja za Bogom naveo je obilazak stratišta 1996. godine i pronalazak tela ubijene 92-godišnje Save Lavrnić.
- Sava je bila vezana žicom za sina, ustreljena iz "kalašnjikova". Oprostite na grubosti, ali tako je bilo. Razderana od vukova ispred kuće koja je spaljena, zajedno s nekolicinom svojih sumeštana u selu Komić u Lici, kod Udbine. Tada počinje to teološko mesto. Čemu moja teologija? Čemu moje razmišljanje o hrišćanstvu? Čemu moje traganje za Bogom ako ne mogu prepoznati Boga u Savi Lavrnić? Razumete li šta govorim? Ne znam kuda će me život dalje voditi, ali verujem da ostajem vezan uz Srbe - naveo je.
On je najavio da je plan da Lordan Zafranović snimi film o njegovom ocu Adolfu.
- Čekam da Lordan pokupi Oskara za film o Jasenovcu. Uglavnom, pre nego što je počeo to snimanje, on je pročitao i ovo i "Povratak Adolfa Pilsela". Nadam se da će "Laguna" dogodine objaviti i tu knjigu, koja je još žešći obračun sa ocem, ali jedan ljubavni i težak obračun. Sada radim na knjizi o bratu, "Dečak iz Patagonije", gde koristim njegovu sudbinu za dekonstrukciju ratne retorike. Lordan je obećao da će se pozabaviti ovim, napravili smo skicu scenarija, ali sada se on oporavlja od snimanja svog filma. Rade Šerbedžija mi je obećao pomoć. Možda ima previše kose da glumi mog oca, ali ošišaćemo ga. Ako knjiga dobro prođe u Srbiji - a u Hrvatskoj je prodato oko 7.000 primeraka - onda bismo ozbiljno seli i napisali scenario - rekao je Pilsel.
Na kraju razgovora, koji je trajao duže od sata, otkrio je kako da oprostimo jedni drugima.
- Jedini pravi lek protiv mržnje je sramota. Ako osetimo sram kada se nađemo sami sa sobom, na pravom smo putu. Hajde da učestvujemo u činu milosrđa prema našoj deci. Hajde da stvorimo pristojno mesto za život. Možda nesrećno, ali barem pristojno - zaključio je.
Pored autora, o knjizi su govorili novinarka i religiološkinja Jelena Jorgačević Kisić i novinar, pisac i ateista Rade Radovanović. Razgovor je modelirala Mona Cukić.
Važan susret: Porfirije me je primio kad nam je srušena kuća
Drago Pilsel je završio i novinarstvo, a jedan od važnih susreta u njegovom životu bio je patrijarhom Porfirijem.
- On je ušao u moj život kao mitropolit zagrebačko-ljubljanski, što sam doživeo kao nadomestak za brata kojeg sam izgubio. Kad je bio potres u Zagrebu, naša kuća je bila oštećena. Drugi telefonski poziv koji sam dobio bio je od Porfirija: "Drago, kako si? Dođite Klaudija i ti kod mene." Živeli smo kod njega četiri i po meseca. To nikad neću zaboraviti. Ima toliko tih malih trenutaka buđenja - otkrio je Pilsel.
