"Svi su me videli kao zavodnicu, a ja sam želela da igram i...": Lidija Vukićević o slavi, lepoti i "Boljem životu"

Više od četiri decenije glumicu Lidiju Vukićević obožava publika od Vardara do Triglava. Danas ova dramska umetnica, čiji je zaštitni znak uloga Violete Popadić u seriji "Bolji život", proživljava novu profesionalnu renesansu. Snima filmove i serije, igra u pozorištu, putuje. U razgovoru za TV Ekran govori o kolegama koje su obeležile njen život, ulozi koju nikad nije odigrala, veri koja joj daje snagu i tajni mladalačke energije.

- Mislim da jeste. Iskreno, od vremena kad sam snimala "Bolji život" nisam imala ovoliko posla. Završila sam jedan film, snimila "Božićnu avanturu 2", radim nekoliko serija, uskoro putujem u Sarajevo na novo snimanje. Kad pogledam raspored, nekad se i sama zapitam kako sve stižem. Ali, kada volite svoj posao, umor nekako postaje lep. To me ispunjava i daje mi novu energiju.

Da li vas i posle toliko godina snimanje uzbuđuje kao i na početku?

- Naravno. Onog trenutka kada glumac izgubi uzbuđenje pred kamerom treba da se zapita da li još voli ovaj posao. Mene svaki novi lik raduje. Svaka uloga je novo upoznavanje sa sobom.

U filmu "Božićna avantura 2" prvi put delite kadar s Ljiljanom Stjepanović.

- Neverovatno zvuči, ali jeste tako. Poznajemo se dugo, igrale smo u "Boljem životu", ali nikad nismo bile partnerke u sceni. Bila sam oduševljena. Ljiljana je velika glumica, ali još veći čovek. Danas je, nažalost, sve ređe sresti ljude koji imaju toliku širinu i toplinu.

Tokom karijere ste sarađivali s najvećim imenima jugoslovenskog glumišta. Koga posebno pamtite?

- Moj prvi filmski partner bio je Bata Stojković u filmu "Kako sam sistematski uništen od idiota". Bila sam mlada i presrećna što imam priliku da radim s takvim velikanom. Bio je divan čovek i vrhunski profesionalac. A posebno mesto u mom životu zauzima Bata Živojinović. Mnogo smo radili zajedno i razvilo se pravo prijateljstvo. Takvi ljudi ostavljaju trag zauvek.

Predah pre nove radne pobede

Posle "Boljeg života" dugo ste igrali slične likove. Da li vam je to smetalo?

- Jeste. Nekako su me svi videli kao zavodnicu i ženu koja osvaja muškarce. Nemam ništa protiv tih uloga, ali glumac mora da pokazuje različita lica. Uvek sam govorila da izgled ne sme da određuje sudbinu jednog glumca. Zato postoje šminka, kostim, vlasulje... Gluma je transformacija. Želela sam priliku da igram sasvim obične žene, radnice, domaćice ili seljanke.

Jeste li zbog toga nekad odbili ulogu?

- Jesam, ali ne mnogo. Smatram da ne treba prihvatati baš sve, posebno kad je reč o ženama. Ako nešto nije opravdano ili vam se čini da nema umetničkog razloga, imate pravo da odbijete. Važno je da ostanete verni sebi.

Često se zaboravlja da ste paralelno gradili i pozorišnu karijeru.

- Ljudi me najviše vezuju za televiziju, ali ja nikad nisam napustila pozorište. Deset godina sam igrala u Beogradskom dramskom, nastupala u Makedoniji, gostovala širom Amerike i Kanade. Pozorište je mesto gde glumac diše zajedno s publikom i to ništa ne može da zameni.

Imate i monodramu koja nosi snažnu životnu poruku.

- Da, veoma sam ponosna na nju. Govori o onome što smo svi pomalo zaboravili - da su zdravlje i ljubav najvažniji. Danas kao da svi negde jurimo, a zaboravljamo suštinu života. Posle predstave ljudi mi prilaze sa suzama u očima i kažu da su se podsetili pravih vrednosti. To je najveći kompliment koji jedan umetnik može da dobije.

Koliko vam vera pomaže da ostanete mirni u vremenu koje nije lako?

- Vera je nešto što ne dokazujete drugima. To je odnos između vas i Boga. Ona vam daje snagu kada mislite da je nemate i pomaže da lakše prihvatite i lepe i teške trenutke.

Postoji li uloga zbog koje vam je i danas žao što je niste odigrali?

- Da, Nađa iz "Romana o Londonu" Miloša Crnjanskog. To mi je bila velika želja. Mira Trailović je planirala taj projekat sa mnom, ali se, nažalost, nije ostvario. Neke želje ostanu zauvek.

Posle toliko godina uspeha, šta danas za vas znači gluma?

- Gluma nije posao, to je način života. Ona vas tera da neprestano učite o ljudima, emocijama i sebi. Zato je nikad nisam doživljavala kao profesiju koju odradite od osam do četiri.

Mnogi komentarišu da izgledate gotovo isto kao pre nekoliko decenija. U čemu je tajna?

- Ljudi očekuju neku magičnu formulu, ali nje nema. Nikad nisam išla u teretanu. Radim trbušnjake, mnogo šetam sa psima i vodim računa o ishrani. Ne jedem meso, samo ribu, izbegavam masnu hranu i gazirana pića. Ali mislim da je najvažnije da čovek bude zadovoljan sobom. Unutrašnji mir se vidi i spolja.

Poznato je da ste veliki ljubitelj životinja.

- To je moja najveća ljubav. Imam tri psa i mačku koju sam spasla sa ulice. Godinama volontiram u azilima i trudim se da pomognem koliko mogu. Kada vidim napuštenu životinju, ne mogu da okrenem glavu.

Rastanci s njima su verovatno najteži.

- Strašni. Ko nije imao kućnog ljubimca, teško može da razume taj bol. Svaki odlazak ostavi prazninu. To nije samo pas ili mačka, to je član porodice.

Kada danas pogledate svoj život, šta smatrate najvećim uspehom?

- Nisam ga merila nagradama niti popularnošću. Najveći uspeh je što i dalje radim posao koji volim, što publika želi da me gleda i što sam uspela da ostanem svoja. Slava prolazi, lepota se menja, ali ono što nosite u sebi ostaje zauvek. Zato danas mnogo više cenim mir, ljubav, prijatelje i porodicu nego bilo kakvu titulu ili priznanje.

 Bonus video: Lidija o tajni svog izgleda