"Sveti Petar je poslednja osoba koju želim da impresioniram", Vedrana Rudan davno odlučila u kom odelu će je sahraniti

Na svom internet sajtu Rudan.info, gde je redovno objavljivala tekste o raznim životnim pojavama, Vedrana Rudan se u više navrata dotakla tema prolaznosti, sahrane i sopstvenih želja nakon odlaska sa ovog sveta. U jednom od tekstova, književnica je u svom karakterističnom, satiričnom i provokativnom maniru pisala o dizajnerskoj garderobi brenda Armani, šanerima i planovima za sopstveni ispraćaj.

Inspiracija za ovaj tekst bila je vest o šanerima iz Čačka koji su dali čitulju čuvenom kreatoru Đorđu Armaniju na dva jezika.

Taj događaj podsetio ju je na period kada je u svojim četrdesetim godinama od riječkih šanera nabavila dva prestižna sakoa. Jedan od njih obukla je i za sopstveno venčanje, iako je nosio neobičan dodatak.

"Lik mi je dao popust jer je na njemu još bila zujalica. Obilazila sam riječke radnje, prodavačice mi nisu htele ili nisu mogle da skinu zujalicu. Udala sam se s njom na g**ici", prisetila se autorka.

Anegdota o sahrani

Podelila je i anegdotu kako je sa suprugom pomogla prijatelju koji je postajao sudija, kupivši mu kompletno odelo jer nije imao sredstava za formalnu odeću. Priča se potom nastavlja kroz prepoznatljivi crni humor o prolaznosti i susretu sa rajskim vratima:

"Odlučila sam, pred lopovom svetog Petra neću stati u Armaniju", navela je spisateljica.

Umesto luksuznih kreacija, imala je sasvim jednostavan plan za odeću u kojoj bi otišla na večni počinak, napominjući da joj je muž pokazao najnoviju ponudu pidžama u trgovinskom lancu Lidl.

"Sveti Petar je poslednja osoba koju želim da impresioniram", istakla je tada i svoj tekst završila porukom da nema nameru da troši vrednu odeću na onom svetu: "Ne pada mi na pamet da u raju, među svim onim dosadnjakovićima, šetam Armanija. I sakoe i odelo ostaviću unuci".

Podsetimo, hrvatska književnica Vedrana Rudan preminula je u 77. godini nakon duge i teške borbe s karcinomom. Tužnu vest su za portal Dnevnik.hr potvrdili izvori bliski spisateljici nakon što je jutros na njenom Fejsbuk profilu objavljeno da se "preselila na područje bez signala".

Biografija

Vedrana Rudan decenijama je bila jedno od najprepoznatljivijih i najprovokativnijih imena književne i javne scene regiona. Ova hrvatska književnica, novinarka i kolumnistkinja bila je poznata po tome što je bez zadrške govorila o temama o kojima su mnogi nerado pričali – od ljubavi, braka i seksa, preko majčinstva i starenja, do bolesti, politike i smrti.

Rođena je 1949. godine u Opatiji. Novinarstvom se bavila godinama, a književnu karijeru izgradila je upečatljivim stilom u kom su se preplitali crni humor, ironija, bes, iskrenost i brutalna direktnost. Njene knjige često su izazivale burne reakcije, ali je upravo zahvaljujući tome okupila veliki broj odanih čitalaca.

Među njenim najzapaženijim delima izdvajaju se "Uho, grlo, nož", "Ljubav na posljednji pogled", "Dabogda te majka rodila", "Crnci u Firenci", "U zemlji krvi i idiota", "Zašto psujem" i "Muškarac u grlu".

Privatan život

Iza njene javne ličnosti nalazio se život koji nije bio pošteđen teških iskustava. Udavala se dva puta, a iz prvog braka rodila je dvoje dece, ćerku Asju i sina Slavena. O prvom braku govorila je izuzetno otvoreno, dok je u svojim napisima i javnim istupima opisivala i iskustva nasilja koja je, prema sopstvenim svedočenjima, preživela u tom odnosu. Takva iskustva kasnije su postala okosnica tema kojima se bavila u svojim knjigama i kolumnama. 

Nakon razvoda započela je vezu sa advokatom Ljubišom Drageljevićem, koji je bio osam godina mlađi od nje. Njihova ljubavna priča počela je dok je još bila u prvom braku, da bi se nakon razvoda i venčali. Za razliku od uobičajenih priča o ljubavi, o svom drugom braku govorila je na njoj svojstven način – bez ulepšavanja i sa obiljem humora. Njihov odnos često je prikazivala kao zajednicu dvoje ljudi koji su uspeli da pronađu zajednički jezik i prolaze kroz život uprkos razlikama i godinama. 

Bez ulepšavanja

Iako je bila majka dvoje dece, nikada nije pripadala autorkama koje su majčinstvo prikazivale kao savršenu i bezbrižnu životnu ulogu. O roditeljstvu je pisala otvoreno, dodirujući kako ljubav prema deci, tako i strah, iscrpljenost, odgovornost i brige koje ta uloga nosi. Njeni tekstovi o deci često su izazivali podeljena mišljenja upravo zbog toga što se nije služila uobičajenim, sentimentalnim rečnikom.

Kada je postala baka, to iskustvo je takođe utkala u svoje tekstove. Kao i u slučaju roditeljstva, ni ulogu bake nije idealizovala, već je sebe prikazivala kao ženu sa sopstvenim karakterom, slabostima, humorom i jasnim granicama. Ipak, njeni književni tekstovi nisu uvek bili doslovna autobiografija. Često je sopstveno iskustvo koristila samo kao polazište za umetničku provokaciju, zbog čega pojedine detalje iz njenih knjiga nije trebalo shvatati kao dokumentarne činjenice.

Jedna od tema kojoj se stalno vraćala bilo je starenje. O godinama je govorila bez zadrške i bez pokušaja da sakrije strahove koje donosi prolaznost. Za nju starenje nije bilo samo pitanje fizičkog izgleda, već i suočavanje sa gubitkom, bolešću, smrću i promenama u odnosima sa ljudima. Istovremeno, kroz humor je nastojala da razbije strah koji su te teme nosile.

Nije se ustručavala da govori ni o temama koje su se tradicionalno smatrale "neprikladnim" za ženu njenih godina – o seksualnosti, telu, menopauzi, ljubavi i odnosima prema muškarcima.

Pogledajte video: Umro glumac iz filma Žetva