Već više od pola veka postoji Ju grupa, a sada će na sceni Pozorišta na Terazijama imati i svoj mjuzikl "Crni leptir". Tekst predstave napisao je Spasoje Ž. Milovanović, a režiju i adaptaciju potpisuje Marko Jovičić.
Glavni junaci priče su bokser i mlada poslovna žena, koji moraju da glume da su zajedno kako bi sačuvali posao. Težak zadatak da ožive ulogu Aleksandra Dragina reditelj je poverio Nikoli Šurbanoviću i Vedranu Borovčaninu, koju dele u alternaciji. Nikola i Vedran nikad se neće sresti na sceni, ali za Kurir govore o zadatku koji ih čeka i velikoj premijeri u Beogradu.
Da li vam je najveći izazov bilo to što je glavni junak bokser?
Nikola: Izazov je bio imati ovakav glumački zadatak. Uživao sam da igram boksera.
Vedrane, vi imate prezime kao poznati bokser. Da li vam je on rođak?
Vedran: Nemam nikakve veze s bokserom Nenadom Borovčaninom, iako imamo isto prezime. Boks je za mene bio nova stvar. Otkrio sam ga zahvaljujući ovoj predstavi, trenirao sam ga tokom leta kako bi se pripremio i zavoleo ga. Toplo bih preporučio svakom da proba i da se okuša u njemu, jer je fantastičan i plemenit sport. Ostaću da treniram boks i nakon predstave.
Kako biste opisali vezu između Ju grupe, boksa i ovog mjuzikla?
Vedran: Znamo da je vezana za neki period Draginovog bavljenja boksom, ali nisam siguran koliko se scenario oslanja na činjenice iz života Ju grupe. Tekst je lepo uklopljen s muzikom.
Nikola: Nema mnogo veze sa životom ljudi koji su stvarali tu muziku. Okolnosti su takve da je u pitanju bokser, ali ta priča je mogla da se desi i nekim drugim ljudima.
Da li je mjuzikl najteži žanr?
Vedran: Gledati i igrati mjuzikle su dve različite stvari. Mjuzikl zahteva ozbiljnu posvećenost i formu, koji je teško izvesti ako nemate kontinuitet i volju da se borite s mnogo prepreka. Mnogo faza tu, od koreografije preko pevanja do glume, čini da to bude zahtevan stil, i na filmu, a tek u pozorištu.
Šta je donela predstavi filmska dramaturgija koju su pomenuli autori?
Nikola: Nikada se do sada nisam susreo s tom vrstom teksta koja je pisana za film i za neku seriju. Mjuzikl je najtačnija forma. Dosta stvari mora da bude na pravom mestu, a muzika samo diktira ritam i tempo cele predstave.
Nikola, igrate već u mjuziklu "Cigani lete u nebo". Da li možete da uporedite ove dve predstave?
Nikola: "Cigani" su bili moj prvi susret s mjuziklom, a ovde imam puno koreografskih zadataka. Mislim da je u "Crnom leptiru" najteže tehnici, majstorima svetla i dekoraterima. Ima puno promena. Scene su kratke.
Vedran: Našim koleginicama je teže, jer se samo u prvom čini presvlače čak 11 puta.
Nikola: Za ovu predstavu imamo i kondicione pripreme, jer treba trčati s jednog kraja scene na drugi. Smršao sam pet kilograma.
Vedrane, za Nikolu je već publika čula u seriji "Kolo sreće", a vaše ime vidimo prvi put. Gde ste završili glumu?
Vedran: I dalje sam student glume na Akademiji umetnosti. Završio sam već Saobraćajni fakultet, pa zatim upisao glumu.
Koji vam je omiljeni mjuzikl?
Nikola: Na prvom mestu "Cigani lete u nebo".
Vedran: Favoriti su mi "Čikago" i "Zona Zamfirova".
Kakvi su planovi?
Vedran: Moram da završim studije.
Nikola: Čeka me u novembru premijera monodrame "Vetar i zastave" u Čačku po tekstu Dejana Stojiljkovića i u režiji Milana Milosavljevića. Nadam se da ćemo je igrati svakog meseca u Beogradu.
Da li je teži mjuzikl ili monodrama?
Nikola: Kad čovek radi što voli, ništa nije teško. Trenutno mi je najveći izazov "Crni leptir", a posle će Tanasko Rajić nastaviti svoj život.
Kurir.rs/ LJ. Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
