Nakon serije "Koreni" Igor Đorđević postao je miljenik domaćih reditelja. U bioskopima se trenutno prikazuje njegov novi film "Džem od kavijara", gde mu je partnerka supruga Zorana Bećić, a na male ekrane Superstara ovog vikenda stiže i serija "Bunar", koju dramski umetnik potpisuje kao autor. Trenutno je najvažnija vest da će u novoj verziji "Boja na Kosovu" igrati Vuka Brankovića.
- Radujem se tome i smatram da je to veliki izazov - produkcijski, glumački i istorijski. Naslediću Voju Brajovića u ulozi Vuka Brankovića - započinje razgovor za Kurir Đorđević.
Što je izbor pao baš na vas da igrate Vuka Brankovića?
- Morate da pitate Gagu Antonijevića što mi daje takve uloge posle jednog Ante Vrbana u "Dari iz Jasenovca". Lako je igrati likove koji su od vas daleko po karakteru.
Na male ekrane stiže "Bunar", ali glavnu ulogu niste pisali za sebe.
- Glavnu ulogu sam pisao za Žarka Lauševića, a na kraju je pripala meni. Da smo ga i tražili, verujem da ga ne bismo dobili, jer je prezauzet. Na nagovor Gage Antonijevića sam uzeo da igram, ali i rediteljka Maša Nešković mi je govorila isto. Ali stvarno nisam želeo da ja budem taj profesor, jer sam već imao dovoljno veliku tremu što sam napisao scenario i pozvao glumce.
Režirali ste i nekoliko epizoda?
- Nerado priznajem da sam režirao neke epizode. Odjednom sam se našao u situaciji da režiram Bogdanu Dikliću i Tiki Staniću. Mislim da se tako osećaju i reditelji kad im dođe neki bard glumišta i oni mu kažu: "Ajde sad ubrzajte, ovde stanite". Glumci iz nekog razloga vole svoje kolege i stalno su me pitali šta želim i šta mi odgovara. Nisam ni slutio koliko će ova serija biti glumačka.
Koji vam je deo stvaranja bio najdraži?
- Najviše sam uživao u pisanju, jer pišem ceo život i pokušavam da sve svoje frustracije stavim na papir, iz čiste higijene, kao što se peru zubi. Pisanje je najviši oblik razmišljanja i koncentracija vam je potrebna za to. Lečim se pisanjem i jeftinije mi je da pišem nego da plaćam psihijatra.
Malu ulogu ima i vaša supruga Zorana Bećić?
- Moja žena igra i u "Bunaru", jedva sam je nagovorio, slao sam joj mejlove. Ona igra ženu Jugi, koga tumači Nenad Jezdić.
Kako biste nam žanrovski približili vašu seriju?
- Pisao sam ono što bih ja voleo da gledam i vidim. Kod nas su serije postale konfekcijska roba za nedeljnu upotrebu, pogledate i zaboravite. Želeo sam da u svojoj priči prošvercujem Kamija, Dostojevskog i Čehova, a da ne budem nerazumljiv za običnog gledaoca. Publika može da se poveže s tim likovima. Sve možda deluje depresivno, ali to je selo i Šumadija. Rođen sam tamo, pa sam zato i pisao o tom kraju. Glumci su bili bolji od samih Šumadinaca.
U seriji "Bunar" publika će videti drim-tim srpskog glumišta. Imate li neku anegdotu sa snimanja?
- Naterao sam Nikolu Pejakovića da vozi traktor i to jednom rukom. Rekao je da neće više jer se traktor lako prevrne. Ja sam ulazio u bunar i kupao se u njemu.
Igrate Radomira, profesora filozofije. On se nakon afere sa studentkinjom, koja je ostala u drugom stanju, povlači u rodno selo u želji da pronađe sebe.
- Krenuo sam od Kamijeve filozofije, koja je zasnovana na tome da li čovek treba da se ubije ili ne. Taj Radomir dolazi na selo i shvata da nije tako lako ubiti se. Skočiš s krova, ali nije dovoljno visok, imaš lekove, ali to će verovatno da te samo uspava i tako dalje...
Borite li se kroz ovu seriju s ličnim mrakom?
- Svaki moj lični mrak je pretpostavljam i kolektivni mrak, što bi rekao Karl Gustav Jung.
Kurir.rs/ Lj. Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
