Božidar Bole Stošić bio je srpski pozorišni, televizijski i filmski glumac, a karijeru je započeo ulogom u filmu "Cveće i baloni“, 1960. godine, kao čistač cipela.
Veliku popularnost je stekao zahvaljujući ulozi Boleta iz bureta u dečjoj emisiji "Hiljadu zašto“. Kasnije je igrao i u čuvenom serijalu za najmlađe "Laku noć, deco“. Bio je član pozorišta "Boško Buha” i Beogradskog dramskog pozorišta. Igrao je i u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i Ateljeu 212.
Publici će ostati upamćen po ulogama u kultnim serijama Siniše Pavića koje se i dan danas rado gledaju. Glumio je u serijama "Srećni ljudi" i "Porodično blago". Ulogu u seriji "Bolji život" koja mu je bila namenjena nije odigrao zbog sukoba sa kolegom Miodragom Petrovićem Čkaljom.
- Imao je kod sebe spisak od osam glumaca sa kojima nije želeo da radi. Na njemu je bilo i moje ime. Nisam želeo da dođem na snimanje, a da me on izbaci. Znao sam da me to čeka - ispričao je Stošić jednom prilikom.
Zbog njega nije igrao u "Boljem životu"
Scene u kojima se pojavljuje legendarni glumac izbačene su iz popularne serije. Razlog za ovaj potez bila je upravo svađa Čkalje i Stošića na sednici saveta Beogradskog dramskog pozorišta.
Bole je priznao i da je Čkalja uprkos popularnosti bio nesrećan čovek.
- On je meni bio vrlo drag, ali nesrećan čovek. Nije mogao da izađe na ulicu jer je bio vrlo popularan. Svi su u njemu videli Čkalju s malih ekrana - rekao je Bole.
Paja i Jare se ipak nisu voleli
Ali, na iznenađenje mnogih, i pokojni Pavle Vuisić imao je zamerke na ponašanje svog kolege. Svi ih pamtimo kao neponovljiv dvojac Paju i Jareta, ali njihovi odnosi iza kamera nisu bili idilični.
Pavle je govorio da Čkalja preteruje u glumljenju i da zbog toga nije mogao da ga smisli. Supruga Pavla Vuisića, o njihovom odnosu je jednom prilikom izjavila:
- Čkalja je bio potpuno drugačiji od Pavla. Bio je slab, a moj muž je bio jak. Miodrag je preterivao u glumljenju, dok je Pavle govorio da on "ispred kamere ne glumi, nego da se samo ponaša - rekla je Mirjana.
Zaboravljen
Čuveni Čkalja se pred kraj života neretko žalio kako ga muči samoća. Govorilo se da je napušten od svih i zaboravljen, a na dodeli nagrade za životno delo "Car Konstantin" glumac je delom potvrdio te tvrdnje.
- Da sam u Americi i da sam primio ovako veliku nagradu, zahvalio bih se, prvo svojoj ženi, pa deci, pa tašti, zatim producentu i reditelju. Ali, pošto sam, srećom, u svojoj dragoj zemlji Srbiji, zahvaljujem se, prvo, svom šefu samoposluge što mi, ponekad, odvoji penzionersku kosku, pa komšinici u baraci koja mi ostavi mleko ispod tezge, pa mom poštaru koji mi uvek, na vreme sa zakašnjenjem, donese penziju. Da nije bilo njih, ne bih bio ovde - rekao je Čkalja te 2002. godine.
Siromaštvo ili ipak ne?
U to vreme je uveliko je vladalo mišljenje i da naš legendarni glumac živi u siromaštvu, a on je to jednom prilikom ovako iskomentarisao:
- Kao i svaki penzioner. Ne može drukčije, nemam nikakva druga primanja sem penzije. Izmišljaju svašta . Čkalja gladuje! Ne, gde to ima. Pa, ne gladuje ovaj moj komšija koji ima pet hiljada penziju. Mučimo se, dovijamo se...
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
