Američki pesnik, esejista i prevodilac srpskog porekla Čarls Simić, koga smatraju jednim od najvećih svetskih pesnika, preminuo je u ponedeljak u 85. godini u svom domu u Nju Hempširu u SAD. Tužnu vest na društvenim mrežama podelio je njegov prijatelj, književnik i kritičar Tomislav Longinović.
- Tako sam tužan da čujem da se veliki poeta Čarli Simić, mentor i prijatelj, preselio u drugu dimenziju - napisao je Longinović na Fejsbuku, u daljem tekstu citirajući jednu od Simićevih pesama.
Rođen kao Dušan Simić u Beogradu, tada glavnom gradu Jugoslavije, a kao petnaestogodišnjak s porodicom je emigrirao u Pariz, pa u SAD 1953. Menjao je poslove i zanimanja, a od sedamdesetih piše i objavljuje poeziju, za koju će dobiti sve najvažnije nagrade u Americi i steći status jednog od najvećih svetskih pesnika. Porodica se nastanila u Čikagu, gde je Čarls (promenio je ime po dolasku) naučio engleski i postao proždrljivi čitalac, a kasnije i stvaralac.
Iako je veći deo života proveo u Americi, pesnik je, kako je otkrio akademik Matija Bećković, rado dolazio u Beograd i posećivao rodbinu i prijatelje. I sam pesnik je u svojim intervjuima više puta istakao da nikada nije zbaoravio kako Beograd izgleda i da mu ne treba vodič kad dođe u domovinu.
- Ovo je veliki gubitak ne samo za domaću nego i za svetsku književnost. Poznavali smo se i viđali u Beogradu. Bio je blizak rođak slikara Milorada Bate Mihajlovića, koji nas je upoznao. Sedeli bismo u hotelu "Moskva", a Bata bi ga zvao Čarli. Prevodio je naše, srpske pesnike, a pisao je na engleskom. Na književnim večerima u Beogradu svima bi na engleskom čitao svoje pesme. To je jedna od sudbina velikih srpskih pesnika poput Čarlija - rekao je Bećković za Kurir.
Inspiraciju za svoja dela crpio je iz svoje svakodnevice i iskustava koje je proživeo u ranom detinjstvu.
- Odlazak Simića podseća nas na važnu istinu da se pesnici rađaju, ali da ne umiru. Simić nije bio rođeni pesnik, već je bio pisac koji je u esejima govorio o smislu i duhu poezije u modernim vremenima, kao i o klasičnim pesnicima, otkrivajući nam ponorna iskustva njihovih stihova. Inspiraciju je neposredno crpio iz svakodnevice, običnog, datog života, ali i svojih sećanja. Mnoge njegove pesme nastale su na osnovu iskustava iz ranog detinjstva i dečaštva - otkrio je pisac i kritičar Gojko Božović iz izdavačke kuće "Arhipelag".
Važio je za skromnog čoveka, koji je cenio dobre ideje, te se tokom 2020. godine pridružio Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, kome je poslao posebna izdanja svojih knjiga.
- Dugo smo se dopisivali preko interneta pre nego što smo se upoznali, još od 2015. godine. Upoznali smo se na promociji njegove knjige u Domu omladine u Beogradu 2017. Bio je izuzetno skroman čovek. Sećam se kad smo se prvi put videli, oko njega su se okupili ljudi kao mravi, a on je našao vremena da porazgovara sa mnom i zagrlio me je srdačno kao da me poznaje ceo život. Bio je oduševljen našim projektima Muzej knjige i Muzej srpske književnosti i stalno nam je slao potpisane knjige. Nije mu bilo teško da iz Amerike pošalje posebna izdanja za našu arhivu. Šta više mogu da kažem sem da je bio veličina od čoveka - ispričao je Viktor Lazić u ime udruženja Adligat.
Svoje prve stihove objavio je u okviru zbirke pesama "Šta kaže trava", kada je imao 20 godina, nakon što je ovladao engleskim jezikom. U svom stvaranju oslanjao se na iskustva iz ratom razorenog Beograda da bi pisao o siromaštvu savremenog života.
Najčitanija dela ovog umetnika su "Haronova kosmologija", "Šetnja sa crnom mačkom", "Venčanje u paklu", "Majstor prerušavanja", "Alhemija sitničarnice", "Metafizičar u mraku", "Gledaj dugo i netremice" i brojne druge.
Simić je dobitnik niza najvažnijih američkih i svetskih priznanja za poeziju, među kojima su Pulicerova nagrada za pesničku zbirku "Svet se ne završava", ali i priznanja "Edgar Alan Po", nagrada Američke akademije, Međunarodna Grifinova nagrada za poeziju, nagrada "Valas Stivens", posebno priznanje Poeta laureatus Kongresne biblioteke u Vašingtonu, medalja "Robert Frost" za životno delo i poeziji, nagrada "Vilček" za umetnost i humanistiku, priznanje "Zbignjev Herbert" i Zlatni venac Struških večeri poezije.
Njegovi eseji o poeziji, kao i njegovi kritički eseji o savremenim društvenim i političkim prilikama predstavljaju neke od najznačajnijih izraza ovog žanra u savremenoj književnosti.
Dugogodišnji prijatelj pesnika i urednik Danijel Halpern naveo je zdravstvene komplikacije izazvane demencijom kao uzrok smrti, preneo je Njujork tajms. Iza sebe je ostavio suprugu Helen Dubin, koja je po profesiji dizajnerka, i dvoje dece Anu i Filipa. Mesto i datum sahrane i komemoracije biće naknadno saopšteni. Podržao domaće autore "Srpska poezija je jača od bilo koje druge u okruženju"
Iako je za života pisao isključivo na engleskom jeziku, književnik je rado voleo da čita na srpskom i da koristi svaku priliku da se podseti svog maternjeg jezika. U intervjuima se uvek sa osmehom sećao svoje domovine, a srpske pesnike smatrao je izuzetno darovitim.
- Srpska poezija je sada veoma jaka. Čini se da stvaraju zaista talentovane pesnike. Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka postojala je jaka generacija pesnika. Možda je došlo do malog pada u kasnim osamdesetim i devedesetim, ali u poslednjih 10 do 15 godina zapanjen sam koliko imaju dobrih pesnika. Ne samo zato što sam Srbin već stvarno mislim da je srpska poezija koju stvaraju mladi jača od bilo koje druge poezije u okruženju - ispričao je svojevremeno Simić u u intervjuu za Balkan Insight.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
