ZA MENE JE LJUBAV KAD SI U STANJU NEKOM DA PROMENIŠ PELENE: Anđela Jovanović o seriji PAD, saradnji s Marićem i novom IZAZOVU

Serija "Pad" Bojana Vuletića stiže ovog vikenda na male ekrane Superstar kanala. Nastala po autobiografiji Žarka Lauševića "Godina prođe, dan nikad", veoma je zainteresovala publiku još letos, kad je prikazana na Sarajevo film festivalu.

U muškoj priči o jednoj tragediji i dvostrukom ubistvu zapaženu ulogu je ostvarila Anđela Jovanović. Glumica tumači lik šminkerke Ane, koja ostaje uz glavnog junaka Ivana Maslaća kad mu svi okrenu leđa.

- Dogovorili smo se da ona donosi svetlost u njegov život posle pada. Neće Ivanu okrenuti leđa, već se boriti za njega. Volim da igram hrabre žene koje rade stvari na koje nismo navikli - započinje priču Jovanovićeva za Kurir.

Da li se nekad i vama život promenio u sekundi?

- Stalno razmišljam o tome da može život da mi se promeni u sekundi. Otkad sam svesno biće, dešavale su mi se razne stvari životu. Tragedija je izgubiti voljenu osobu, i to te pomeri.

Kako je bilo raditi na novoj seriji?

- Želela sam odavno da radim s Bojanom Vuletićem, jer obožavam njegov film "Rekvijem za gospođu J.". On je ozbiljan autor koji razume žene. "Fajerflaj produkcija" pravi najbolje serije, pa tu nije bilo mnogo razmišljanja.

Kakav je Marić kao partner?

- Milan Marić je otvoren partner i imam poverenja u njega. Odmah smo bili na istoj talasnoj dužini, kakav odnos i treba da bude. Radimo i predstavu "Hotel 88", pa nam nije bio problem da izgradimo odnos i da se samo gledamo u nekim scenama. Marić je veliki glumac. Mislim da mu je ovo najbolja uloga i da je dao sebe. Čast mi je bila da radim s njim.

Da li će se serija svima dopasti?

- Teška je serija, ima svoj ritam, na koji publika nije navikla. Nisam imala problem s razumevanjem ovog tipa dramaturgije.

Da li ste čitali knjigu pre početka snimanja?

- Nisam želela da mi knjiga oboji ovu priču. Htela sam da imam samo empatiju prema svom liku i da je potpuno razumem koliko voli tog čoveka. Ona ima kvalitete koji iskaču iz normi. Ana je tu kad je najgore i pokušava da ga digne iz ponora. To se retko desi u životu. Biti s nekim i u dobru i u zlu. Nije ljubav putovati po celom svetu i slikati se i držati za ruke, već je kad si u stanju da i nekom promeniš pelene. Nije ti gadno da to uradiš. Bilo mi je divno da odigram jednu takvu osobu.

Dobili ste baš ovih dana i novu ulogu u Bitefu, u predstavi "Lepa Brena prodžekt". Da li ste bez razmišljanja prihvatili poziv da budete Lepa Brena umesto Tamare Krcunović?

- Obradovala sam se kad je stigao poziv da zamenim Tamaru. "Lepa Brena prodžekt" je postala već kultna predstava u Beogradu. Gledala sam je i vredi je pogledati. Prvo izvođenje je već rasprodati, ali novo imamo već 9. februara.

Imate u predstavi i monolog u kom se govori o Jugoslaviji. Kakva su vaša sećanja na tu zemlju?

- Nemam sećanja na Jugoslaviju. Kroz deku, s kojim sam odrasla, imala sam najveći kontakt s tom državom. Pričao mi je kako se nekada lepo živelo i šta je njima ta zemlja značila. Naravno, i kroz svoje roditelje, jer su oni pravi Jugosloveni. Žao mi je što nisam rođena ranije, da iskusim to zajedništvo, da smo svi jednaki i da imamo ista prava. Sve to zvuči idilično i utopijski. Volela bih da ponovo možemo da se gledamo na taj način kao nekada.

Ko je za vas privatno Lepa Brena i imate li vas dve nešto zajedničko?

- Brena je institucija. Ona je obeležila moje detinjstvo u jednom trenutku. S Brenom imam zajedničke visinu i duge noge. Volela bih da mislim da sam hrabra kao ona. Kod nje mi se najviše dopada ta njena širina i što je godinama ostala dosledna sebi, što je veliki kvalitet.

Sa Vladimirom Aleksićem ste često igrali na sceni. Kakvo je iskustvo raditi sa njim kao autorom i producentom na "Breni" i "Hotelu 88"? Podelite s nama neku anegdotu iz te saradnje?

- S Vladom je privilegija igrati. S njim možeš sve na sceni, a mislim da me od svih kolega on najlakše zasmeje i da me potpuno izbaci iz koncentracije. On ima taj scenski bezobrazluk. Dva puta je tokom predstava pao sa scene od smeha. Sreća pa se nije povredio. Slatko smo se ismejali. Počnem i ja da se smejem. Vladu cenim kao autora. On je studiozan i sposoban, a i divan je prijatelj.

Kurir.rs/ Ljubomir Radanov

Bonus video: