U SUSRET 57. BITEFU ODRŽAN JE DOGAĐAJ POD NAZIVOM „KAKAV NAM BITEF TREBA?“ Evo šta je bilo ključno pitanje ovog razgovora!
U Beogradu je u utorak, 25. aprila, održan interni radni sastanak pod nazivom ,,Kakav nam Bitef treba?’’ U razgovoru su učestvovali Bojan Đorđev, Bojana Kovačević, Veljko Golubović, Dimitrije Kokanov, Filip Vujošević, Igor Koruga, Irena Ristić, Jelena Knežević, Ksenija Đurović, Miloš Latinović, Nebojša Romčević, Nikita Milivojević, Radivoje Dinulović, Svetozar Cvetković i Tijana Grumić. Događaj je održan u prostorijama agencije New Moment Beograd koja je ujedno i partner ovogodišnjeg festivala, zadužen za kreiranje vizuelnog identiteta i promotivne kampanje festivala.
Događaj je otvorila izvršna direktorka festivala Jelena Knežević i u uvodnoj reči naglasila da je ovakav događaj za Bitef značajan jer predstavlja svojevrsnu potrebu za autorefleksijom i preispitivanjem sopstvene pozicije kako u zemlji tako i u svetu. Najavljeno je i to da je ovaj događaj prvi u nizu sastanaka koji će se dešavati kako tokom pripreme festivala, tako i na samom festivalu. Osim toga, u uvodnom delu, predstavljen je i koselektorski tim festivala koji čine: Nikita MIlivojević, umetnički direktor, Ksenija Đurović, producentkinja programa i Tijana Grumić, dramaturginja festivala. Formiranje koselektorskog tima, kao i organizovanje ovakvih događaja, težnja je Bitefa da se okrene ka kolektivnim umetničkim praksama u promišljanju koncepcije festivala, kao i tome da se mišljenje stručne javnosti u tom procesu čuje i uvaži.
Članica selektorskog tima i dramaturginja festivala, Tijana Grumić, započela je razgovor kroz otvaranje teme o upečatljivim sećanjima učesnica i učesnika na prethodna festivalska izdanja, kao i o razlozima dolaska ili nedolaska na Bitef.
Kroz diskusiju na ovu temu, svi prisutni su istakli važnost Bitefa i njegove uloge u kontekstu otvaranja prozora ka nečemu novom, ka prostoru za istraživanje, eksperimentisanje i pomeranje granica u promišljanju pozorišta, ali i kako se to sa godinama, odnosno promenom sveta u kome živimo, sve manje dešavalo. Diskutovalo se i o tome da je pritisak na festival trenutno velik, budući da se od festivala očekuje da ispuni očekivanja šire i veoma raznolike publike, te da bi se taj pritisak znatno umanjio kada bi institucionalna pozorišta u regionu imala veću povezanost i življe razmene sa evropskim pozorištima, čime bi se festival ponovo vratio novim pozorišnim tendencijama.
U drugom delu razgovora Ksenija Đurović, članica koselektorskog tima i programska producentkinja festivala, pokrenula je temu o pozitivnim praksama sa drugih festivala koje bi mogle biti implementirane u predstojeća izdanja Bitefa sa ciljem kreiranja zajednice okupljene oko festivala. Nikita Milivojević, kao umetnički direktor, istakao je da je želja Bitefa da, kako kroz kreiranje tima koji će sa njim raditi na koncepciji festivala, tako i kroz aktivnosti poput ovog događaja, ali i mnogih drugih, otvori Bitef za sve, što je u suprotnosti sa onim kako je Bitef obično doživljavan. Nadovezavši se na to, umetnički direktor agencije New Moment Beograd, Veljko Golubović, ukazao je na važnost beskompromisnosti koja je deo Bitefovog identiteta, a koja mora biti prisutna i u načinu na koji Bitef komunicira sa svojom publikom, a i sa širom javnošću.
U ostatku diskusije razmatrano je da li Bitef kao festival treba da se fokusira na produkcije manjeg i srednjeg obima i tako otvori vrata autorkama i autorima koji još uvek nisu afirmisani, čime je otvoreno i pitanje toga da li bi velike produkcije trebalo da budu deo takmičarskog dela festivala. Na kraju razgovora, učesnici su se složili da je od tema i formi bitnija ideja i kritička pozicija koju Bitef zauzima spram društvenih okolnosti u kojima funkcioniše, kao i osvajanje slobode kroz zauzimanje alternativnih prostora, kako fizičkih, tako i misaonih, idejnih i ideoloških.
(Kurir.rs)
Bonus video:
PREDSEDNIK VUČIĆ: SAD uvode sankcije NIS, razgovaraćemo i sa Rusima i sa Amerikancima! Studentima su ispunjeni svi zahtevi! Stanovi za mlade od 20 do 35 godina