Glumac Miloš Biković već mesec i po dana boravi u Moskvi, gde snima nastavak najgledanijeg filma u istoriji ruske kinematografije "Sluga". Našu ekipu dramski umetnik ugostio je u svom matičnom Beogradskom dramskom pozorištu pred odlazak na ovo dugo putovanje. Razgovarali smo o pozorištu, slavi i pritisku koji nosi.
Kako uopšte izgleda priprema glumca za jednu predstavu?
- Ako govorimo o igranju predstave, onda ovako: predstava počinje u osam, a glumci u pozorište dolaze u 16 sati, jer prolazimo kompletnu predstavu. To se dešava u slučaju kada igramo komade koje dugo nismo igrali. Uloge su obimne i zato dođem ranije kako bismo prošli neke zahtevne scene s puno teksta. Ako sam istu predstavu igrao juče, onda dođem sat vremena ranije.
Pamtite li lako tekst?
- Postoje dve vrste memorije. Jednu koristim za snimanje, a drugu za pozorište. Teksta i mizanscena koje sam juče naučio za snimanje filma ili serije danas više ne mogu da se setim, a nečeg što sam radio u pozorištu pre pet godina mogu da se setim u po noći... i to kompletnih replika.
Što ste odabrali da baš BDP bude vaša kuća?
- U BDP sam odigrao svoju prvu profesionalnu predstavu s Draganom Nikolićem. Imao sam tada 13 godina. U komadu "Frederik ili Bulevar zločina" imao sam malu ulogu, izgovorio sam jednu ili dve replike. Posle fakulteta igrao sam u predstavi "Kad su cvetale tikve", koja puni sale BDP već osam godina. Igrao sam predstave u Ateljeu 212 i Narodnom pozorištu, ali me put nekako stalno vraća u ovo pozorište.
Kakav je bio Gaga?
- Lagan, duhovit, šarmantan, neka vrsta mangupluka i gospodstva u čudesnoj kombinaciji. Bio je prava plemenita baraba, čini mi se da je on bio simbol beogradskog šmeka u svojoj najboljoj kombinaciji skladnih kontradiktornosti. Čini mi se da umetnici od njega mogu da uče kako da budu skloni nekoj vrsti plemenitog šibicarenja i da umeju da "prevare" gledaoca, da budu zabavni klovnovi i cirkusanti, a da se nešto veće i dublje i iza toga valja, da ti ubace u džep neko svetlo dok te zamajavaju trikovima. To je uloga glumca. Mislim da je on s lakoćom to nosio sa sobom i zato je bio poseban.
U BDP je hit komedija "Laž", koju ste igrali ceo april na kartu više, a imali ste uspešnu turneju po Rusiji.
- Iznenadilo me je baš toliko veliko interesovanje, jer ja nisam stigao da uzmem karte za svoje goste. Uveli smo i po dve predstave, izvođenje i od 17 sati, ali su karte opet planule za pola sata. Imali smo divan proces. Nikola Ljuca (reditelj), Staša Bajac (dramaturg), Tamara, Dželi i Mićko... super smo se složili i svako je dao nešto svoje i novo ovoj predstavi. Predstava ima neke neujednačenosti koje kroz igranja "peglamo" i koje vidimo samo mi glumci i kolege. Sličan osećaj smo imali i dok smo igrali po Rusiji, i tamo je ovaj komad jako dobro prihvaćen.
Klim Šipenko želi s vama nešto da radi i u Srbiji. Da li ćete u Beogradu raditi nastavak filma "Izazov" ili treći deo "Sluge"?
- Ništa se nismo dogovorili. Sada radimo "Slugu 2" i očekuje nas premijera krajem godine. Veliki je to posao kako bi se sve postiglo. Klim i ja imamo u planu nekoliko projekata, ali videćemo šta će od toga da zaživi.
Kako se danas nosite s popularnošću? Više od deset godina to nosite na svojim plećima.
- Lakše je bilo ranije. Sada svako može da te slika i možeš da završiš na društvenim mrežama i postaneš viralna vest. To malo opterećuje. Opet, ne žalim se. Ima to i svojih prednosti. Na kraju krajeva, to sam birao.
Ima li smisla baviti se kulturom i pomagati drugima?
- Trudim se, kad mogu, da pomognem ljudima. Verujem u taj duhovni zakon i da se dobro dobrim vraća. Možda ne uvek, ne najčešće od onih kojima pomogneš, ali i ne treba činiti dobro sa očekivanjem da ti neko vrati. To je onda trgovina.
Kako ste zadovoljni saradnjom s Kurirom?
- Zadovoljan sam saradnjom s Kurirom. Odnos s medijima, kao i svaki odnos, ličan je. Ne poznajem sve ljude koji su u vašoj redakciji. Ali oni s kojima radim vrlo su korektni. Moj utisak je da mediji u Srbiji daju previše prostora rijaliti kulturi. O tome govorim već godinama. Generalno, mediji bi trebalo da budu oprezniji, jer mi deluje da često izazivaju podelu i polarizaciju u društvu. Klikbejt može da dovede do građanskog rata. Namerno preterujem. Ali razumete poentu. Zakonska regulativa je previše blaga za takvu vrstu prestupa. Mediji imaju budžete za klevetu. Više im se isplati da plate kaznu, nego da ne krše zakon. Mislim da je to sistemski problem.
Mediji su prema meni u proteklih 15 godina bili uglavnom blagonakloni, ali s vremena na vreme me pritiskaju. Koriste. Pišu neistine. crtaju metu i kleveću. Ali bez obzira na sve to, na novinare gledam kao na kolege, saborce, na ljude koji bi trebalo da služe istini, da služe čoveku, koji bi trebalo da se bore za bolje društvo i, konačno, koji pomažu kulturi i dobru da se izbore za svoje mesto. I mnogo mi je drago kad sretnem takvog novinara.
Kurir.rs, Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
