Mladi španski glumac Rikard Balada bio je jedan od troje članova glavnog žirija na 10. Bašta festu, održanom od 29. juna do 2. jula u Bajinoj Bašti.
Nakon prvih značajnih koraka na matičnoj sceni, poslednjih nekoliko godina sve više je fokusiran na internacionalnu karijeru, pa je tako ostvario i ulogu u prošlogodišnjoj zapaženoj holivudskoj produkciji "Nepodnošljiva težina blistavog talenta" sa legendarnim Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulozi. Ove godine je bio jedini španski glumac izabran na Berlinale Talents 2023.
Kako se osećate u ulozi člana festivalskog žirija? Imate li već ovakvih iskustava?
- Jako je interesantno. Bio sam već na žiriju na jednom festivalu u Saragosi, gde se biraju kratki filmovi za nominacije za španske filmske nagrade. Takođe sam član Španske i Katalonske filmske akademije, što vam je kao da ste zaposleni u žiriju, jer treba da gledate sve filmove iz vaše zemlje. Imate prvu selekciju, pa potom i odabir nominacija.
Volim kad sam u žiriju. Na festivalima se upoznaju ljudi iz sveta filma, a ako ste u nekoj stranoj zemlji, upoznajete i njenu kulturu. To je dobro i za film i za umetnost u celini.
Učestvovali ste ove godine na programu Berlinale Talents. Kakav je to program i koliko znači mladim glumcima?
- Znači dosta, i to ne samo glumcima. To je program i za autore – reditelje i scenariste, producente. Tu se povezujete sa 200 stvaralaca iz svih krajeva sveta! Veze koje napravite tamo su prave. Tokom pet dana smo po nekoliko sati imali zajedničke aktivnosti, na primer neku vrstu terapija na kojima se suočavate sa vašim strahovima i nesigurnostima. To nas sve dosta povezuje.
Kada govorite o terapijama i nesigurnostima, da li mislite baš na psihološku vrstu radionica ili onu koja je uže usmerena na umetničke strahove?
- Umetničke, da. Ideja je da podelimo s drugima naše umetničke, unutrašnje svetove. Kada delite s drugima različite perspektive, naučite puno toga. Imali smo i dvodnevne radionice s dvoje predavača iz Holivuda, koji između ostalog rade sa Leonardom Dikaprijom i Margo Robi, i to je bilo jako zanimljivo. Berlinale je jedan od najvećih festivala u Evropi. Tu sam upoznao i važne osobe iz Španije – ljude iz ministarstva kulture, kao i sve najvažnije producente. Tako da je dobitak dvostruk, i sa stanovišta kontakata u mojoj zemlji i u internacionalnoj filmskoj zajednici.
Kako je to kada ste mlad ali već poznat glumac u vašoj zemlji, ali na internacionalnoj sceni pravite prve ozbiljnije korake?
- Sada je to malo lakše, jer puno međunarodnih produkcija dolazi u Evropu, u sve zemlje. Ranije je bilo nemoguće napraviti internacionalnu karijeru ako se ne preselite iz vaše zemlje. Naravno, kada neka produkcija dođe u vašu zemlju oni hoće poznate glumce. Moja preporuka mladim glumcima bi bila i da nađu više agenata u inostranstvu: imam jednog u Londonu, pa jednog u SAD, u pregovorima sam sa jednim agentom iz Meksika. Važno je da imate takve kontakte jer oni znaju ljude, znaju kako funkcionišu njihove filmske industrije. Morate da se borite da sve to iskoristite. Da upadnete u neku međunarodnu produkciju u vašoj zemlji i da uspostavite mostove sa drugim zemljama.
Koje su vam uloge do sada bile lično najznačajnije?
- Glumio sam šest sezona u katalonskoj seriji "Oh Mi Goig" o seksualnom obrazovanju. To je bilo sjajno. Učešće u ovom projektu mi je puno pomoglo na nacionalnom nivou. Dosta mi je značila i jedna od glavnih uloga u filmu “Salvación”. Prošle godine sam glumio i u filmu sa Nikolasom Kejdžom “Nepodnošljiva težina blistavog talenta”, koji mi je otvorio nekoliko vrata. Zahvaljujući tom filmu sam pozvan na Berlinale Talents i još par mesta.
Kakva su vam iskustva s kratkim metrom?
U Španiji je uobičajeno da počnete glumačku karijeru u kratkim filmovima, tako da sam ih puno snimao kao student. To je format u kome stičete prvo iskustvo, gde snimate vaš prvi materijal. Ali, evo i sada, ove godine sam snimio tri kratka filma. Između ostalih sam imao i jednu od najzahtevnijih uloga u svojoj karijeri, rolu zavisnika iz osamdesetih. Kratki film je često riskantniji i hrabriji. Tu se dešavaju zanimljive stvari jer nije poenta da se film proda, već da se ispriča dobra priča. Definitivno svima preporučujem da se njime bave.
U filmu “Nepodnošljiva težina blistavog talenta”, imali ste manju ulogu, ali se ipak radilo o masivnoj produkciji s mnoštvom poznatih aktera. Kako je to raditi na velikom holivudskom filmu?
- Kao prvo, morate da budete veoma posvećeni. Ja sam iz jednog malog sela s nekoliko stotina stanovnika. U svojoj dnevnoj sobi sam gledao holivudske filmove i pravio svoje prve snimke. Treba da sanjate velike snove, i radite veoma posvećeno, pa će se desiti lepe stvari.
- Samo iskustvo je bilo neverovatno. Uloženo je dosta novca i na filmu je radilo puno ljudi. Sam proces rada je naravno isti kao i na drugim filmovima, ali je iskustvo sveprožimajuće. Kada je budžet veliki, to se primeti u velikoj pažnji koja se posvećuje i najsitnijim detaljima, u načinu na koji se produkcija ophodi i pažnji koju posvećuje svakom članu tima. Sve je veoma profesionalno. Generalno, u Evropi se radi veoma dobro i nemamo čega da se stidimo u poređenju s Amerikancima. Ali finansijska situacija je neuporediva. Bili smo u istom motelu sa Nilom Petrikom Harisom, Pedrom Paskalom, i drugim glumcima, imali smo zajedničke večere. To su neka lepa iskustva koja nosim sa sobom. Svi su me tretirali kao jednakog sebi. Oni naravno imaju mnogo više iskustva, i puno sam naučio od njih.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
