Glumac, reditelj i scenarista Radoš Bajić nagrađen je proteklog vikenda priznanjem Rozeta Srbije - Cvet u kamenu, koje se za izuzetan doprinos srpskoj umetnosti dodeljuje u okviru manifestacije 47. Belovodska rozeta u Beloj Vodi kod Kruševca. Na jesen ovog umetnika očekuje premijera istorijskog spektakla "Heroji Halijarda", ali i dve serije - "Poseta" i "Azbuka našeg života". U intervjuu za Kurir Bajić govori o politici, stanju u svetu, ali i kolegama umetnicima koji su odlučili da izađu na ulicu.
Teško je, kažete, biti pop u svom selu, ali vama je to uspelo. Dobili ste u subotu u svom zavičaju, u selu Bela Voda, priznanje Belovodska rozeta. Kakav odnos imate prema nagradama i ovom priznanju?
- Nagrade predstavljaju priznanje društvene i kulturne sredine da je umetnik iza sebe ostavio trag u narodu kojem pripada. Belovodska rozeta je veoma značajno priznanje, koje su, u pola veka trajanja, pre mene dobili velikani naše kulture i duhovnosti Desanka Maksimović, Stevan Raičković, Matija Bećković, Jovan Deretić, Emir Kusturica, Piter Handke, Dušan Kovačević - tako da je dostojno biti u društvu ovih veličina.
Brojite li priznanja koja ste dobili za sve godine rada i koje vam je najdraže ili po nečemu posebno?
- Uvek mi je najdraža nagrada koju sam poslednju dobio, u ovom slučaju to je Rozeta, kojom me je nagradio moj zavičaj, što je za mene posebno važno. Ako bih posebno isticao još neka priznanja koja sam dobio, onda su to Vukova nagrada, Nagrada za životno delo "Pavle Vuisić", Orden Svetog Save, Orden Svetog vladike Nikolaja, Nacionalno priznanje za doprinos kulturi Srbije, Nagrada "Ivo Andrić", Orden Krune, kojim me je odlikovao prestolonaslednik Aleksandar, i još neka.
Na Kurir televiziji se ponovo reprizira serija "Selo gori, a baba se češlja", a nedavno su je kupili i Hrvati. Čini se da joj popularnost ne jenjava.
- Delo koje odoli vremenu najbolje svedoči o sopstvenoj vrednosti. "Selo gori" je monumentalni projekat koji je nastajao čitavu deceniju i ne događa se tako često. Raduje me da je na Kurir televiziji ostvario toliki uspeh. Da ovom prilikom obradujem gledaoce i fanove vešću da će RTS početkom avgusta krenuti sa reprizom 101 epizode serije u udarnom večernjem terminu. Valjda su žestoki momci u sijaset krimi-serija koje smo gledali na RTS ostali bez municije...
Na jesen nas čeka vaš novi film "Heroji Halijarda". Da li ste zadovoljni kako je ispalo nešto na čemu ste radili nekoliko godina i šta vas najviše plaši?
- "Halijard" je potresna apoteoza plemenitosti i herojstva srpskog naroda. Ako je "Selo gori" projekat koji je za sva vremena obeležio moj profesionalni i umetnički opus - "Halijard" će, verujem, biti kruna moje karijere. U to sam potpuno siguran. U susret premijeri filma, koja je 10. oktobra - miran sam i spokojan. Posle pet godina rada napravili smo film na vrhunskom produkcijskom nivou koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim.
Svojevremeno ste izjavljivali da nećete glumiti u "Halijardu".
- Jesam, ali je ispalo da sam ipak morao da odigram ulogu koja se zove Gojko Ludi... Gledaoci će presuditi, ali imam razloga da se nadam da će u kolopletu izuzetnih uloga, koje tumače Žarko Laušević, Petar Božović, Nikola Rakočević, Raša Vujović, Nela Mihailović i drugi - i ova uloga snažno odjeknuti...
Da li planirate nove projekte i koji su vam izazovi trenutno u karijeri?
- Planova ima mnogo, o njima o tom potom... Trenutno sam potpuno u "Halijardu", ali s velikim zadovoljstvom u seriji "Azbuka našeg života", koju režira i kreira moja ćerka Jelena Bajić Jocić - igram ulogu oca. Na jesen će biti premijera drugog ciklusa ove serije, koji će, da se poslužim žargonom mladih, da razvali... Takođe, u delu serije "Poseta", koju je radio talentovani Uroš Tomić, prihvatio sam da kao gost odigram jednu lepu i značajnu ulogu.
Kakav je to trenutak u kom živimo?
- Nažalost, dve najveće svetske sile ratuju na gostujućem terenu Ukrajine. Čini se da nismo dovoljno svesni da su na nekih 700 kilometara od Terazija u sukobu dva pravoslavna naroda i da je u toku klanica kojoj se ne vidi kraj. Jeza mi tutnji niz kičmu pri pomisli da je treći svetski rat već počeo, a da pritom niko ne spominje mir, već samo novo oružje, koja će ubiti što više ljudi.
I Kosovo je opet pitanje svih pitanja.
- Da, odgovora nema, i dalje sedimo na buretu baruta... Zastrašujuća je količina bahatosti i nepravde koja nam je učinjena i koja nam se čini i dan-danas. Potresen tragičnom sudbinom našeg naroda na KiM, bojim se rata koji smo unapred izgubili. Agonija se nastavlja, opet isključivo voljom zapadnih, anglosaksonskih svetskih policajaca, koji su srpskom narodu oteli deo teritorije, nacionalnog identiteta, kulturnog i istorijskog nasleđa i duše - i sve to na tacni predali Šiptarima. Koji srpskom narodu severno od Ibra neće da priznaju čak ni pravo na autonomiju... Jednom rečju - užas.
I glumci su podeljeni. Na čijoj ste vi strani?
- Ja sam na svojoj strani. U protestima koji su se opravdano desili kao oblik ljudske solidarnosti zbog strašnih tragedija koje su se dogodile u srcu Beograda i u Šumadiji, a koji su prerasli u ortodoksnu političku borbu za promenu vlasti na ulici - mislim da je glumcima dat preveliki značaj. Moj stav je da umetnici, vrhunski sportisti i javne ličnosti ne treba da budu glasnogovornici bilo kakvih političkih stavova, ni vlasti ni opozicije - već da treba da budu meko kičmeno tkivo jednog naroda, jer oni pripadaju svima. Uloga umetnosti je da miri, a nikako da zavađa, da produbljuje sukobe, mržnju i različitosti, kojih je bilo i biće od kada je sveta i veka.
Kurir.rs, Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
