"KIFLA NAM JE BILA MISAONA IMENICA" Omiljeni srpski komičar je imao BOLNO DETINJSTVO, a od vojske ga je LIČNO TITO oslobodio

Komičar Jova Radovanović uživao je u vrtoglavoj popularnosti u bivšoj Jugoslaviji kao član grupe "Sedmorica mladih".

Jova je uveseljavao ljude putem malih ekrana svojim imitacijama, pantomimama i vicevima. Ono što se prvo na njemu primeti je nos, a potom i osmeh od uva do uva. Iako je odrastao u siromaštvu na tadašnjoj periferiji Beograda (kod Cvetkove pijace) nije odustajao od svojih snova i ostao je uvek pozitivan i nasmejan.

- Mene uglavnom znaju i pamte po Sedmorici mladih, a ja da vam kažem, Sedmorica mladih su bili najbolji promoter džez muzike kod nas. To bi bilo lepo da se zna. Kao ansambl smo i počeli sa džezom, ali vrlo brzo smo videli da sa tim teško možemo i familiju da izdržavamo i porodicu da prehranimo, jer džez nije neka komercijalna stvar s kojom možeš da izdržiš u životu, ali to je ljubav i mi smo nastavili sa džezom - ispričao je Jova za Kurir.

Koliko je bio dobar komičar i glumac govori i činjenica da ga je Miodrag Petrović Čkalja hvalio na sva usta. Jednom prilikom neko iz glumačke ekipe je rekao "Mi igramo pijanca, a ovaj je pravi". Radovanović je sarađivao i sa Lepom Brenom u filmu "Hajde da se volimo".

Kifla mi je bila sve

Kako je ispričao u ispovesti za Kurir, odrastao je u siromašnoj porodici, otac je mnogo radio, a majka je bila kod kuće pazeći na četvoro dece.

- Rođen sam za vreme Drugog svetskog rata. Na ovim prostorima ljudi imaju tri mogućnosti kada da se rode: pre rata, tokom rata i posle rata. Majka, kao svaka majka, bila je centar naše porodice. Nas je četvoro dece, ali ja to nisam osetio pošto sam petnaest godina mlađi od najstarijeg brata, tako da sam ja imao utisak da sam jedinac. Nisam bio razmažen. Znate, to je posleratno vreme, jedna nemaština...

Evo samo jedne ilustracije. Da bi mi roditelji izašli u susret - a sve to se dešava posle rata, čisto da shvatite - želeli su da me nečim animiraju, da mi nešto poklone... A znate li šta je kifla bila tad? Pa, to nema šanse da dođeš do nje! Samo proja ili šta ja znam. A kifla - misaona imenica! I otac, da bi me oraspoložio, donese - kiflu! Sad, dva brata i sestra gledaju onu kiflu, hoće da je rastrgnu i progutaju, a ja probam i vičem: "Kakano!" Kao, ne valja. I braća i sestra zgrabe onu kiflu i smažu je! Džabe što sam ja vikao "kakano"!

Svoje detinjsvo ne gledam kao siromaštvo i kao siromašno. Ono je bilo bogato dešavanjima. Nismo imali novac, ali niko iz okoline nije imao, pa je onda onaj ko ima odmah delio s onima koji nema. To je bilo kao neka obaveza, teško da je neko nešto sakrio pa sam pojeo - prisetio se Radovanović.

Korisniji smo mu van vojske

Njihove emisije su svi rado iščekivali nedeljom uveče, a poznato je da su i Jopsipu Brozu Titu bili omiljeni, te su mu i često svirali i bili njegovi gosti.

- Gde god je bila neka veća zabava u Titovim rezidencijama, mi smo bili gosti. To je bilo pod prismotrom mnogo milicije, obezbeđenja, svega. Mi smo, na neki način, bili ohrabreni - u to vreme to je bilo tako - što niko od nas nije bio član Saveza komunista, a bili smo njegov omiljeni orkestar. Čak nas je pozvao jednom, dok smo bili u inostranstvu a on je obilazio brodom ceo svet, da dođemo i budemo s njim.

Tada smo već bili pod ugovorima. I vojska nam je bila odložena. Nas sedmorica nismo služili vojsku jer je iz Titovog kabineta stiglo obaveštenje da je bolje da mi širimo kulturu u inostranstvu nego da idemo u vojsku. U to vreme je po novinama bilo mnogo naslova u smislu - "Jugosloveni lopovi" i, da bi se to prekinulo, počeli su da izlaze naslovi o nama, tipa: "Jedan vrlo dobar bend koji osvaja Evropu je iz Jugoslavije".

Mi smo Titu bili vredniji da budemo promoteri nego da u vojsci ležimo po blatu i pucamo. Jedino mi to nije žao, što nisam bio u vojsci, jer sve priče koje sam čuo mi se nisu dopale. Ponosan sam što sam bio oslobođen. Mi smo našu vojsku odslužili na drugi način - ispričao je Radovanović u ispovesti za Kurir.

(Kurir.rs)

Bonus video: