Glumac Jovan Janićijević Burduš jedno je od omiljenih lica domaće kinematografije. Popularni dramski umetnik veliku slavu stekao je tokom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka.
Detinjstvo
Janićijević je rođen 8. maja 1932. godine kao jedan od petoro dece učitelja Janićija i domaćice Vere. Imao je tri starije sestre i brata blizanca Andriju. Porodica se selila po celoj Srbiji, sve dok 1934. godine nisu našli svoj dom u Beogradu.
Nije njihova sreća dugo trajala. Kada je Nemačka 6. aprila 1941. godine bombardovala Beograd Janićijevićima je izgorelo sve osim mlina za kafu. Njegovog oca Janićija uhapila je Specijalna policija. Poznati glumac tada je imao svega osam godina.
Rat i glad
Janićijevići nisu imali danima šta da jedu. Najveća poslastica bila im je pečena šećerna repa. Zato je Jovan zajedno sa ostalom gladnom poštanskom decom potkradao nemačku menzu, dok su ih italijanski vojnici hranili i družili se sa njima, a dečaci bi im pomagali u nekim sitnim poslovima. Jednog od Italijana koji im je dosta pomogao Burduš je do kraja života pamtio. Bio je to – Manolo.
Tokom okupacije teško se dolazilo do drva za ogrev. Kad bi neka porodica i uspela da dobije drva morali su da prate natovarena kola kako ne bi došlo do krađe. Kao i mnoge druge klince, ratno siromaštvo je nateralo Burduša da se izvešti u krađi u trku.
- Zaletimo se, maznemo cepanicu i tutanj. I jednom me uhvate, valjda zato što sam "digao" teže parče, pa nisam mogao brzo da trčim. Odveli su me u komesarijat blizu železničke stanice, pošteno izudarali i naterali da operem stepenice zgrade preko puta - od šestog sprata do prizemlja - pričao je on.
Manolo
Ipak, jednom su ga uhvatili, jer je ukrao teže parče i nije mogao da trči dovoljno brzo. Odveden je u komesarijat, dobio je batine i za kaznu je morao da opere stepenice jedne zgrade – od šestog sprata do prizemlja.
Manolo je bio uhapšen 1943. godine kada je Italija kapitulirala. Nemci su pohapsili italijanske komuniste i tada su deca potkradala bedne kuhinje svojih majki i nosila ratnim drugovima proju u zatvor. Međutim, jednog dana kada se Burduš igrao sa drugarima na poljančetu, Nemci su izveli šestoricu Italijana i sa njima Manola. Postrojili su ih, ispred javnog toaleta, po jednog ispred svakog boksa nužnika.
Deca su vikala i plakala dozivajući Manola, a on ih je pogledao, osmehnuo se i pozdravio ih klimajući glavom. Sledećeg trena pao je u izmet pogođen nemačkim mecima. Vojnici Trećeg rajha prišli su mrtvim Italijanima i još dublje ih šutnuli u toalet.
Jovan Janićijević Burduš do kraja života pričao je priču o Manolu, Italijanu koji ga je hranio, govoreći da u je od trena njegove pogibije duša tužna.
Umalo da poginemo
Nakon što je bomba pala na njihovo sklonište, glumac je poslat u Paraćin kod svog rođaka, gde je i dočekao oslobođenje.
- Zamalo da na rođendan 1944. svi izfinemo. Svi smo bili u nemačkom skloništu, gd eje moglo da stane oko 500 ljudi. I bomba pade kroz šuplinu od lifta direktno do nas, ali, srećpm ne eksplodira. Međutim, od pritiska vazduha mislili smo da ćemo se ugušiti. I tada druga bomba pogodi naš stan i opet ostadosmo bez ičega. Moji me pošalju u Paraćin kod rođaka, koji se upravo vratio iz zarobljeništva. Tu sam dočekao oslobođenje - sećao se glumac.
Bogata biografija
Zahvaljujući Žorž Skriginu, Janićijević dobija priliku da debituje na velikom platnu 1956. godine u drami "Potraga" sa Aleksandrom Gavrićem u glavnoj ulozi. Nakon dve godine, pokazuje svoj talenat u ulozi mladog rudara Dušana u filmu "Te noći" Jovana Živanovića.
Svojim temperamentom, harizmom kojom je zračio, ali i pojavom podsećao je na buntovne mladiće iz tadašnjih američkih melodrama. Režiser Vladimir Pogačić primetio je njegov izuzetan talenat, pa mu je ponudio ulogu u antologijskoj srpskoj melodrami "Subotom uveče". Film je postao hit godine i pravo osveženje u kinemtografiji, a Jovan postaje poznati glumac u svojoj zemlji.
U filmovima kao što su "Praznik" i "Žarki" glumio je u glavnim ulogama. Glumio je takođe u raznim koprodukcijskim filmovima i televizijskim serijama. Najviše se pamti po ulozi romskog muzičara Burduša iz televizijske serije "Muzikanti" i istoimenog filma, pa je po toj ulozi dobio nadimak. Druga po važnosti uloga mu je Mikule iz serije "Građani sela Luga".
Serija Muzikanti je bila toliko popularna da je za vreme njenog emitovanja su ulice bile prazne, a Janićijevićev Burduš je bio toliki hit, da je čak dobio i svoju vrstu Vinjaka. Za Burduš Vinjak dobio je pozamašan honorar, koji je uključivao najnoviji sitroen ajkulu, pisali su tada mediji.
Na korak od Holivuda
U jeku velike popularnosti u Jugoslaviji, Burdušu se obratio izvesni Dušan Protić, koji se predstavljao kao uspešni producent a u Americi je bio poznat kao Deni Maršal. On ga je pozvao u Los Anđeles i obećao mu je da će od njega napraviti svetsku zvedzu, ispričao je glumac za TV reviju.
- Možda mu ne bih tako slepo poverovao, da mi nije pokazao neke preliminarne ugovore za eventualne koprodukcije između Jugoslavije i njegove kompanije iz Holivuda, koju je vodio sa svojom ženom Telmom Vajt. Na ispraćaju, na surčinskom aerodromu, bilo je mnogo mojih obožavalaca, pa i novinara i foto-reportera, koji su neprestano sevali blicevima. Mnoge novine su, nažalost objavile kako Janaćko odlazi u Holivud, kako će se sada Burduš proslaviti i van Jugoslavije i u svom stilu. Da sam znao kakav će biti povratak, ne bih s etako pravio važan, već bih otputovao krišom - ispričao je glumac.
Burduš je sa suprugom otišao u Ameriku, ali nedugo pošto je posetio nekoliko kastinga, upoznao neke svetske zvezde i pričao sa pravim holivudskim producentima, shvatio je da Maršal nije osoba na koju može da se osloni, te da su male šanse da dobije posao.
- Dani u Holivudu su prolazili. Sumnje u Telmu Vajt i Denija Maršala rasle su sve do onog dana kad su mi javili da ću igrati u filmu o mafiji "Kum", po knjizi koja je u SAD bila bestsler. Objašnjavali su mi da se na scenariju dugo radilo, jer mafija nije bila zadovoljna ni sa jednom verzijom, a pretila je da će minirati snimanje ukoliko producent krene sa projaketom na svoju ruku, bez njihovog odobrenja. Trebalo je da igram jednog vođu mafije - pričao je glumac.
Ipak, Burudš nije imao sreće da zaigra u kultnom ostvarenju, jer mu je kako je otkrio tada, istekla viza.
- Možda bi se to i ostvarilo, pogotovu što je reditelj, ne sećam mu se imena, bio vrlo zainteresovan za mene. Ali došao je kraj mojoj vizi i ja sam morao kući. Da, zamalo da zaboravim: putne troškove za mene i Žižu sam ja platio. Eto, kakv sam bio naviko. Tako mi i treba kad svima verujem. Grdno se istroših. Preko tri miliona starih dinara. Pusti snovi ostaše u Holivudu - objasnio je svojevremeno glumac.
Tek nakon toga, produkcija se odlučuje da film "Kum" režira Frensis Ford Kopola, koji će izmeniti scenario i od prvenstveno mafijaške priče, napraviće sagu o Americi i američkom snu, dovesti na nesuđeno Burduševo mesto Marlona Branda, a i mnoge druge mlađe glumce koji će nakon ovog filma buknuti, poput Al Paćina.
U svojoj knjizi "Blistavo i strašno", Bekim Fehmiu piše kako su tih godina on i Jovan bili veoma blizu angažmana u Kopolinoj gangsterskoj sagi koja je obeležila čitavu epohu.
Njegov kolega, Bekim Fehmiu piše da je u Rimu (1971) bio u gostima kod Dina de Laurentisa i njegove supruge, glumice Silvane Mangano, kada ga je u toku večeri čuveni producent upitao: “Zašto se onaj tvoj kolega nije vratio u Los Anđeles da nauči engleski za ulogu u filmu ‘Kum’? Ali sada su odlučili, nažalost, da svi glumci budu Amerikanci”.
Nemam vozačku
Glumac je uživao veliku popularnost nakon uloge Burduša u seriji "Muzikanti", a kako smo već pomenuli nakon nje je dobio i svoju marku vinjaka, za koji je plaćen najnovijim sitroenom. Međutim, glumac nije imao vozačku dozvolu pa je uglavnom vozio neko od njegovih saputnika. A jednu saobraćajnu nesreću doživeo je upravo sa legendarnim Gidrom.
- Kako nisam imao saobraćajnu dozvolu, kola nisam ja vozio, već moje kolege - kad se ukaže potreba. Tako smo jednom Dragomir Bojanić Gidra i ja putovali do Kruševca da porazgovaramo sa predsednikom opštine oko filmskog projekta "Burduš". Pri povratku iz Kruševca nismo imali sreće. Neka hladnjača tako nas je zasledpila farovima, vozeći gotovo levom stranom, da je Gidra morao da skrene sa puta.
Srećom, niko nije bio ozbiljnije povređen. Ali, kako kola nisu bila osigurana, za popravku sam morao da platim dva miliona starih dinara. Tako je počela nova fama o Janaćku. Kako vozim pijan i stalno pravim prekršaje i sudare - ispričao je glumac.
Trenutak nepažnje i tragedija
Ipak, umesto holivudske karijere, život mu je doneo surov obrt. U saobraćajnoj nesreći koju je izazvao nesmotrenom vožnjom u centru grada njegov suvozač je poginuo. Janićijević je osuđen na kaznu zatvora koju je izdržao u požarevačkoj Zabeli.
– Tata je imao petogodišnji ugovor sa studiom “Metro-Goldwyn-Mayer”. Kada je 1972. sve već bilo dogovoreno, došao je po mamu i mene. Međutim, dogodio se kobni udes u kojem je jedan njegov prijatelj poginuo. Usledila je drama, suđenje, i tata je umesto u Holivud otišao na godinu dana u zatvor “Zabelu” – ispričala je jednom prilikom glumica Ksenija Đokić, ćerka Jovana Janićijevića, koju šira publika zna kao deo BB šou ekipe.
Povratak glumi
Nakon saobraćajne nesreće i odležane zatvorske kazne, redale su mu se uloge u filmovima "I bog stvori kafansku pevačicu", "Valter brani Sarajevo", kao i u hit serijama "Građani sela Luga", "Majstori", "Pozorište u kući" i druge.
Krajem sedamdesetih Janaćko igra u minijaturama kao što je "Specijalno vaspitanje" Gorana Markovića i ratna drama "Hajka" Žike Pavlovića. Komičnih uloga prihvatio se osamdesetih godina. Tu su se ređale role u komedijama "Moljac", "Nema problema", "Sekula i njegove žene", "Sulude godine" i druge.
Poslednja njegova uloga bila je u lakoj komediji Milana Jelića "Velika frka" sa Gagom Nikolićem u glavnoj ulozi, 1992. godine, a ubrzo zatim je i preminuo.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
