Čuveno platno "Valjevska bolnica", poslednje delo velike srpske slikarke Nadežde Petrović, ima sasvim drugačiju "biografiju" od one koja je do sada bila poznata! Slika, simbol stradanja Valjeva tokom velike epidemije tifusa u Prvom svetskom ratu, pokazalo je detaljno istaživanje, uopšte ne pokazuje grad na Kolubari, već Prizren.
Viši naučni savetnik Narodnog muzeja Valjevo dr Vladimir Krivošejev, sa koleginicom Jasnom Jovanov iz Novog Sada, naučnoj javnosti saopštili su da slika nije nastala u gradu na Kolubari, ni 1915. godine, kako je bila datirana.
Prativši put Nadežde Petrović, ustanovili su da je ona u široj okolini Valjeva bila u vreme okršaja na Gučevu, pre Kolubarske bitke, kada je kratko vreme, kao bolničarka, bila stacionirana u Peckoj kod Osečine.
Zbog toga su pretpostavljali da je slika mogla da nastane 1914. godine u Peckoj…
- Odavno sam, zajedno sa pojedinim kolegama, izrazio sumnju gde je slika nastala. Nadežda Petrović je u Valjevu boravila kratko, polovinu tog vremena je bila teško bolesna i na samrti, nije mogla da slika. U Valjevo je došla u jeku epidemije tifusa, kada su medicinski radnici imali mnogo posla. Da li je ona u takvoj situaciji uopšte imala vremena i da li bi smogla snage da slika. Osim toga, Nadežda nije radila u šatorima, već u prvoj rezervnoj bolnici, koja je bila smeštena u nekadašnjoj kasarni na Ilidži, na Jadru u Valjevu, koja danas više ne postoji… To je dokaz da na slici nije Valjevo. Na slici su šatori vojnih poljskih bolnica koji se nalaze u podnožju nekog brda – kaže Krivošejev.
U razjašnjenju nastanka umetničke slike značajnu pomoć pružila je fotografija na kojoj se Nadežda Petrović nalazi sa grupom lekara. Uz fotografiju, objavljenu u desetinama knjiga, časopisa, novinskih tekstova, nebrojeno mnogo sajtova, uvek je pisalo da je nastala u Valjevu 1915. godine.
- Nijedan objekat, naročito prozori, koji se nalaze na fotografiji ne odgovara onima iz tog vremena. Tokom pripremanja izložbe, o dr Milanu Peciću, srpskom lekaru i oficiru na fotografiji, na kojoj je sa grupom kolega, pisalo je da je nastala ispred škole u Prizrenu, koja je bila pretvorena u rezervnu bolnicu u Prvom Balkanskom ratu. Ispred iste zgrade sa grupom lekara nalazila se i Nadežda Petrović. Sve to ukazuje da fotografija na kojoj je čuvena slikarka, nije nastala u Valjevu, već u Prizrenu 1912. ili 1913. godine – kaže Krivošejev.
Listajući staru štampu, Krivošejev je našao članak o Nadeždi Petrović u kom je objavljena i fotografija uz koju se i navodi da je bila bolničarka u Prizrenu 1913. godine. U kontaktu sa potomcima jednog lekara, koji se nalazio na fotografiji, dobio je potvrdu da je u pitanju carski grad na Kosovu, kao i godina.
- Nadežda je krajem 1912. godine došla u Prizren i prvih mesec dana, kao bolničarka je imala mnogo posla. Početkom 1913. godine potpisano je privremeno primirje, koje je trajalo duže od dva meseca, neki ranjenici su izleženi, drugi odvedeni u druge bolnice, te Nadežda tada nije imala mnogo obaveza. U pismima piše kako jaše konje, obilazi okolinu, ima mnogo vremena da slika. Tada nastaju njene slike, po dva platna Gračanice, Vezirovog mosta, samog Prizrena i okoline, sa vrlo sličnim koloritom kakav je na slici „Valjevska bolnica“. U jednom pismu iz Prizrena roditeljima navodi da sedi ispred šatora njene poljske bolnice koja se nalazi pod brdom, na kojem vidi ruševine kule Leke kapetana, kuda se nekad šetala Roksanda đevojka – kaže zaključuje Krivošejev.
(Kurir.rs/VečernjeNovosti)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
