U kerijeri glumice Srne Lango sve je počelo kada se televizijskoj publici predstavila još kao studentkinja treće godine Fakulteta dramskih umetnosti u seriji "Srećni ljudi". Od tada do danas, svaka sledeća rola donosila je iskustvo koje ju je učinilo zrelom, ispunjenom i srećnom glumicom.
Iako je rano osetila popularnost, nikada je nije smatrala važnim delom svog posla.
- Niti se borim protiv, niti mi prija, niti je deo mog dana. Cela ta stvar bi zbilja morala da bude samo eventualna posledica sadržaja kojim se bavimo, ne cilj. Ne sudim, samo me zbunjuje potreba da popularnost bude profesija. Posledično i rastužuje. Treba raditi, kopati, rudariti po smislu, sebi, učiti... Stvarati. Ostalo nisam sigurna da je mnogo mudar cilj. A što se mojih izbora i života tiče, sve je kako treba da bude. Da je trebalo drugačije, bilo bi drugačije - opisala je Srna u intervjuu za TV Ekran.
Srna je odrastajući kraj majke, čuvene TV voditeljke Dunje Lango, imala priliku da rano oseti kako izgleda život ispred kamere. Potom, život joj je za javnost bio zanimljiv i zbog braka sa kolegom Irfanom Mensurom, a njihov sin Pavle krenuo je stopama roditelja.
- Ni moji roditelji nisu viška od predavanja bili, a ni svesti o svojim javnim značajima i zahvalna sam na tome. Ne dižu se deca niti se gaji porodica u atmosferi pravljenja spomenika sebi čak i kada si ga zaslužio. Roditelj treba da je roditelj mislim, pa u to spada dovoljno pripreme za sve. Kad si postavljen čovek i imaš temelje, ne poludiš lako. Posao ima smisla ako znaš gde su mu početak i kraj. A savete inače dajem samo kad me pita. Ko hoće da uči, od svakog kamena u parku nešto sazna. Moja deca su davno razumela neke porodične kriterijume i odavno ih kanališu u lične. Popularnost nije garant kvaliteta, a ni trajanja - rekla je glumica i otkrila da li ipak priželjkuje neku zajedničku scenu na televiziji sa sinom.
- Nisam stigla da mislim o tome, a verovatno bi bilo zanimljivo publici. Desiće se ako bude trebalo da se desi.
O odrastanju kraj poznate majke i ranom susretu s kamerama, Srna je dodala:
- Dugo sam se bolje snalazila pred kamerama nego sa ljudima. Valjda sam zato tako rano počela da radim. Kamere su mi prirodno stanje, rasla sam po studijima i redakcijama jer me je to zanimalo. Moja braća su sasvim lepo to izbegavala jer ih nije interesovalo. Govorim o učenju posla, o udobnosti s mirisom svetla, kamere, scene, ekipe. O razumevanju procesa. Zbunjivalo me je samo isto što me i sada zbunjuje, a to je javni efekat, tuđ osećaj imanja uvida u ljude sa ekrana.
Ipak, Srna je svesna da gluma kao profesija ima nešto što druge nemaju.
- Tačno ono što mi fali kao smrtnici, osećaj da u ovom jednom fizičkom životu ipak živim mnogo više, sasvim različitih života. Moj privatni život pomaže mojoj glumi. I svako iskustvo mi znači.
Od glume, kako je rekla, nikada ne beži.
- Meni se ne beži od glume iako time često koketiram. I inače konzumiram život i posao tako da poželim pre da kažem "hoću još". Osećam se slobodno samo kad padam od umora u poslu. Dakle, kad izaberem da nešto hoću, hoću sve još, pa onda još. Kao što vrlo talentovano umem svašta, što je drugima privlačno, da neću. Umem i da hoću i da neću kao niko - zaključila je Srna.
(Kurir.rs / TV Ekran)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
