"ŠETAO SAM KNEZ MIHAILOVOM SA RODITELJIMA, KADA SU NAS NEKI LJUDI ZAUSTAVILI" Luka Raco o susretu koji mu je ZAUVEK promenio život

Glumac Luka Raco stekao je popularnost u seriji "Sinđelići", a posebnu naklonost publike dobio je ulogom Alekse u "Igri sudbine". Ova serija trenutno obara rekord po snimljenim epizodama kojih je do sada bilo više od sedamsto. Ovom umetniku put do glume, u kojoj je čitavu deceniju, bio je zanimljiv jer je pre nje studirao ekonomiju, a postao je i mister Srbije. Danas jednu neobičnu situaciju navodi kao presudan trenutak za bavljenje ovim poslom.

Bilo mu je 10 godina kada je prvi put stao pred kameru i to na snimanju reklame za čokoladu.

- Bio je to moj prvi glumački angažman koji me je naveo da u budućnosti razmišljam u tom pravcu. Tu nije bilo kastinga, već jedan interesantan splet okolnosti. Šetao sam Knez Mihailovom sa roditeljima, kada su nas neki ljudi zaustavili i pitali moje roditelje da li bih želeo da snimam reklamu. Tako je sve počelo - otkrio je Luka u razgovoru za TV Ekran.

Ipak, ni s tim iskustvom Raco nije otišao na akademiju, već na studije ekonomije.

- Ekonomija je takođe moja velika ljubav, pa sa zadovoljstvom kažem da sam uspeo da se ostvarim i na tom polju. To znanje koristim za neke druge poslove kojima se bavim mimo glume.

Svoju svestranost ovaj glumac izrazio je i kroz pisanje, a iza njega je knjiga "Portret slikan rečima".

- Ipak će ostati samo na tome. Kada shvatite da određeni broj mladih oponaša šta radite, kako se oblačite, ponašate, sve to nekako sa sobom nosi veliku odgovornost, ali isto tako i privilegiju da imate tu mogućnost da utičete na njih što boljem smislu - dodao je glumac koji je potom opisao kako je dobio rolu u seriji "Igra sudbine".

- Pozvao me je producent, objasnio detalje i rekao kada je kasting. Koliko se sećam, bila su četiri kruga. Mešali su mi se iznenađenje, oduševljenje i neka doza treme. Obuzeo me je miks emocija zbog poziva za jednu od glavnih uloga u seriji za koji je tada planirano čak 100 epizoda. Sada, nekoliko godina kasnije, i u susret 1000. epizodi, kada pogledam iza sebe teško je shvatiti šta smo postigli i uradili. Ovo je jedan fenomenalan projekat, božanstveno iskustvo, divni ljudi i ono što je najvažnije, ogromna podrška svih koji nas prate, sa čim se susrećemo skoro svakoga dana.

Za tri i po godine snimanja kaže da se nije mnogo promenio.

- Isti sam Luka kao i na početku, naravno glumački zreliji. "Igra sudbine" me uopšte nije promenila, ni mene ni kolege koji su stekli ogromnu popularnost tokom njenog emitovanja. To su nas pitali i kada smo stigli do stote epizode, a evo nas sa još jednom nulom više. Rekao bih - idemo dalje, zašto se zasititi posla koji obožavamo da radimo. Ovaj posao je baš kao susret sa prijateljima. Nakon tri, četiri godine, mogu da kažem da smo postali pravi prijatelji.

Ne smeta mu kada ga na ulivi gledaoci identifikuju s likom koji igra.

- Van seta se svašta dešava. Nedavno me je stariji gospodin, koji je prao kola pored mene u jednoj samouslužnoj perionici, pogledao i dobacio: "Opa, i Kanački sam pere svoj auto", i otišao. Takođe, često me ljudi zaustavljaju na ulici i dele savete na koga da obratim pažnju, koga da se čuvam i ko me najviše voli. Ponekad zaboravim da se radi o seriji, a ne o realnom životu.

Ove godine navršava se tačno decenija otkako je uplovio u svet glume.

- Čini mi se nestvarno. I da sam ga zamišljao ne znam da li bih baš sve ovo zamislio. Veoma sam zahvalan i sebi i ljudima koji su mi bili enormna podrška - zaključio je Luka.

(Kurir.rs / TV Ekran)

Bonus video: