Deseti, jubilarni festival Dani Danila Lazovića u Priboju, i ove godine u rodnom gradu glumačkog velikana koji nas je napustio 2006. godine, okupio je ne samo njegove kolege, prijatelje i porodicu već i brojne druge ljubitelje umetnosti.
Neposredno pošto se festival, koji je ove godine trajao šest dana, svečano zatvorio u subotu uveče, njegov direktor, glumac Milorad Miki Damjanović u razgovoru za Kurir sumira svoje utiske i ne skriva ponos što je i njegov rodni grad postao malo stecište kulture.
Brojni gradovi u Srbiji trude se da ne zaborave svoje znamenite ličnosti. Priboj gaji svoju posebnost u tome.
- Ove godine, uz podršku Ministarstva kulture, festival je trajao šest dana. Doveli smo u Priboj beogradska pozorišta, Narodno pozorište iz Kikinde, publika je slušala predivan koncert za klavir Stefana Đokovića, koji je otvorio festival, dodeljene su nagrade za izuzetan doprinos razvoju festivala... Doživeo je deseti rođendan, pa računamo da će nas nadživeti. Bar se nadamo. I to isključivo zahvaljujući osnivaču, opštini Priboj i posebno predsedniku opštine Lazaru Rvoviću, koji je u jednom trenutku rekao da smo mnogo siromašni da bismo štedeli na kulturi.
Jeste li, stasavajući u glumca u rodnom Priboju, mogli da, bar u mislima, projektujete ovakvu budućnost?
- Ovo što se sada dešava u Priboju čak ni kao mali nisam mogao ni da sanjam. Ovaj grad je uvek imao i divno amatersko pozorište, pribojski recitatori su uvek bili među najboljima u Srbiji, ali nisam mogao ni da zamislim da će u ovaj grad jednom doći veliki Petar Božović, koji je ove godine bio glumac gost festivala.
To je institucija koju negujete od početka.
- Pokušavamo da izaberemo najveća imena srpskog glumišta da budu glumci gosti festivala. Petar je imao 20 minuta programa, tokom kojeg se obratio pribojskoj publici i podario im svoj talenat, ali je sedeo i u žiriju i ocenjivao mlade ljude koji su se po tradiciji na zatvaranju takmičiti za najboljeg recitatora. Nagradu je uručio predsednik opštine Priboj, koja je obezbedila novčani deo sredstava.
Spisak gostiju dokaz je da se izuzetno trudite oko toga da svi stignu u Priboj.
- Posebno mi je zadovoljstvo što sam mogao da najavim i Raleta Damjanovića, s čijih smo LP ploča učili kako se recituje i govori poezija. Kao mali nisam mogao ni da zamislim, sedeći kod kuće i slušajući "Mostarske kiše" s ploče, da ću jednog dana biti taj koji će ga pozvati u Priboj. Ovo što se dešava ovde ovih šest dana nalik je snu koji kao dete nisam mogao da sanjam. Samo je pitanje termina da li su kolege slobodne da dođu. Ne postavlja se ni pitanje honorara, svi već znaju za ovaj festival, među sobom pričaju koliko im je ovde lepo i koliko smo dobri domaćini. Vojin Ćetković je izgovorio najlepšu rečenicu da je ovo najčistiji festival od svih manifestacija. Ponosan sam kao glumac, autor, producent i direktor festivala.
Vaš kabare "Čeznem da vam kažem" nije bio na programu? - Trudim se da na festivalu nema mojih predstava. U Priboju ih igram mimo festivala, a sada je važno da Pribojci vide i neke druge predstave i glumce.
Lazovića niste lično poznavali. Šta ste o njemu slušali od njegove porodice?
- Danilovu sestru sam upoznao još kao dete, a njegovu suprugu i decu tokom festivala i evo za ovih 10 godina, čini mi se da smo postali prijatelji. Jelena Novaković, Danilova ćerka, izvršni je producent festivala, a Mihajlo Laptošević, Lazovićev sestrić, domaćin manifestacije od početka. Lepo je kad ustanove kulture i porodica nekog velikana zajedno rade na tome da se ime jednog tako velikog glumca ne zaboravi. Upoznao sam i Danila kroz priče njegove porodice i vrlo mi je važno da kada napravim program, porodica kaže da je to - to. A najlepšu rečenicu o Danilu rekla je njegova ćerka, a to je da je on u glavama gledalaca ostao kao epski lik, a u stvari je bio lirska duša.
Možete li da pretpostavite kako bi Danilo reagovao na sve što se sada dešava u Priboju?
- Imam utisak da bi bio posebno srećan na ono što je suština festivala, a to je takmičenje mladih sa svih 11 akademija iz regiona u govorenju poezije, za šta je prva nagrada povelja "Danilo Lazović". Jer, Danilov lik stoji sve vreme na pozadini scene, pa se stiče utisak da nas gleda i šalje energiju odozgo.
Petar Božović o festivalu: Ako poezija umre, umreće i narod
Po oceni stručnog žirija, najbolja u govorenju poezije bila je Jovana Brnović sa Fakulteta dramskih umetnosti na Cetinju koja je govorila pesmu "Došljaci - pjesma Ali Binaka, pjesma deveta", Radovana Zogovića. A žiri su činili: prof.dr Radovan Knežević, radio novinar, pisac i recitator Rale Damjanović, prof. Damir Mahmutović sa Akademije dramskih umetnosti iz Tuzle i glumci Vojin Ćetković i Petar Božović.
- Da to može da uspe, da produži život tog Danila koji je bio sav zanesen, a bez zanesenosti nema glume, da dovede decu koja recituju, još uvek poezija nije umrla, a ako poezija umre, umreće i narod, jer neće biti nade - objasnio je Božović.
(Kurir.rs / Jasmina Antonijević Milošević)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
