KNEZ MIHAILO BI DANAS BIO ZVEZDA ŽUTE ŠTAMPE! Mićanović za Kurir o novom filmu i istorijskoj ličnosti koju priželjkuje da odigra

Glumac Dragan Mićanović pažljivo bira uloge, ali često igra istorijske ličnosti. U novom filmu "Što se bore misli moje" reditelja Milorada Milenkovića oživeo je kneza Mihaila Obrenovića, tragičnog junaka naše istorije. U razgovoru za Kurir, dramski umetnik otkriva kako se spremao za ovo snimanje, šta mu je najteže palo na setu i zašto više ne gleda komediju "Lajanje na zvezde".

- Kad radite istorijske ličnosti i teme, jedino mesto gde možete da pronađete adekvatnu literaturu su biblioteke i muzeji. Dosta smo koristili literaturu. Išli smo u Muzej grada Beograda, gde su nam pokazali lične predmete kneza Mihaila. Ostali smo zapanjeni kad smo videli odelo u kom je ubijen. Takve stvari su potresne. Ubijen je na surov način i to prilično govori o vremenu koje je trebalo da prikažemo u filmu - kaže Mićanović.

Igrali ste razne istorijske ličnosti. Jeste li razmišljali zašto vas je baš ova uloga pronašla?

- Nikad ne razmišljam da li me neka uloga čeka i šta bih na filmu voleo da odigram. Kad sam bio klinac, privlačila me je misao da igram Danila Kiša.

Kako ste doživeli kneza Mihaila? Da li je bio čovek ispred svog vremena?

- Ne znam da li je bio ispred svog vremena, ali bio je drugačiji od svog vremena. Privuklo me je to što je bio vladar-pesnik. Film nosi naziv po njegovoj pesmi. Imali smo u istoriji vladara koji je pisao poeziju, svirao klavir i govorio nekoliko stranih jezika. Njegov život je veoma filmičan. Dao je 5.000 dukata za izgradnju Narodnog pozorišta u Beogradu, i to svojih! Sagradio je prelepo pozorište. I danas kad tamo uđete, osećate se kao da ulazite u hram kulture.

Da li bi danas Mihailo bio zvezda naslovnih strana zbog svog privatnog života?

- Vrlo moguće. Vladar se ženi bliskom rođakom, a crkva brani taj brak. Bio bi sigurno zvezda žute štampe (smeh).

Šta vam je bilo najteže kod ove uloge?

- Nije mi ovo snimanje bio glumački teško, ali jeste fizički. Snimali smo po zamkovima u Vojvodini, a oni su u prilično lošem stanju. U dvorcima koji se raspadaju morali smo da tražimo glamur 19. veka. Igrali smo glamur, a smrzavali se na snimanju. Zamkove nije ništa moglo da zagreje. Najteže su mi pali časovi plesa. Trebalo je da naučim da igram valcer.

Jedan od motiva filma je i odnos Mihaila s bratom Milivojem Petrovićem Blaznavcem.

- Provlači se to kao priča, ali nema istorijskog pokrića. Kad pogledamo da je i Katarina nakon atentata završila s njim, to je za štampu još jedna bomba.

Radili ste mnogo sa stranim produkcijama. Možete li da uporedite uslove u nekom našem ili evropskom filmu?

- Glumački zadatak je uvek isti, da odbraniš lik koji igraš. Važno je da odnos sa ekipom bude dobar. Ne možemo mi produkciono još da se poredimo s njima.

Godina 2024. je vaša?

- Počinje emitovanje serija koje sam radio. Nastavak "Duga moru", "Vreme smrti" i jedna serija o kojoj ne smem da govorim.

Jeste li nekad pogledali reprizu "Lajanja na zvezde"?

- Retko. Pogledao sam ga pre 27-28 godina i nikad više od početka do kraja. Najviše pogledam jednu scenu kad naletim negde na nekom kanalu, i čim vidim sebe, odmah menjam kanal.

Kakav sadržaj volite kao publika?

- Meni i dalje najviše uzbudi dobar film, što me ponukne na debatu i razmišljanje. "Openhajmer" je nešto poslednje što mi se dopalo.

Kurir.rs/ Ljubomir Radanov

Bonus video: