Mnogo je gunđanja među publikom i kritikom kako je moderna produkcija tzv. repertoarskog filma u krizi ideja. Činjenica je da pažnju privlače obrade starih filmova i tema, franšize i serijali deluju beskrajno, a ono novo što se pojavi najčešće je snimljeno po knjizi ili stripu.
Originalnih scenarija predviđenih za uspeh na blagajnama jeste malo. I okej, razumljivo je da kada se u projekat uloži novac kojim može da se pokrije budžet omanje države, producenti idu na sigurno. Nedavno je u bioskopsku distribuciju ušao film "Tvorac" Gareta Edvardsa, koji je mogao dati odgovor na ovaj poslovni problem, a kao film postaviti aktuelna pitanja u pravo vreme. "Mogao", napisah.
Garet Edvards je privukao pažnju svojim prvencem "Čudovištima", naučnofantastičnim filmom koji je koštao svega pola miliona dolara, ali je veštom režijom i mudrom upotrebom specijalnih efekata izgledao skuplje i bio zaista zanimljiv. To mu je otvorilo vrata ka većim produkcijama, režirao je jednu od "Godzila", kao i "Odmetnika 1", film koji važi za jedan od najboljih u franšizi "Zvezdani ratovi". Dakle, u pitanju je čovek koji ume da napravi uspeh sa originalnim scenarijem i da reši gornju dilemu tako što se maltene specijalizovao za to da snimi film koji izgleda znatno skuplje.
Sa "Tvorcem" je urađeno nešto takvo - budžet mu je 80 miliona dolara, što za naučnofantastični spektakl nije mnogo, dakle manji je rizik za ulagače, moguće je zaraditi tokom eksploatacije. Avaj, na blagajnama prolazi kilavo. Bukvalno sve reakcije su da ovaj film izgleda fantastično, i to ne samo za svoj neveliki budžet. Edvards se na tom polju ponovo pokazao kao majstor, potrebno je biti sve vreme koncentrisan pa videti na kojim je mestima "uštinuto", ali to je tako raspoređeno kroz film, inače prebogat specijalnim efektima i slikom koja je na neki način obrađena, da je praktično neprimetno.
Zaključak - kada se hoće i ume, moguće je snimiti spektakl koji neće opteretiti studio imperativom da ogroman uloženi novac mora biti vraćen, što nije lako. Međutim, upravo tu gde je barem na papiru imao adut, da je reč o originalnom scenariju, film se sapliće. Nažalost, jer su dotaknute teme vrlo aktuelne - veštačka inteligencija koja je skoro preko noći postala goruća rasprava, strah od njene (zlo)upotrebe, kao i tehnologija iza "Neurolinka", za koju je Ilon Mask dobio dozvolu za ozbiljnije testiranje.
Rat između ljudi i mašina već dugo gledamo u serijalu "Terminator" - i ovde je ideja slična, veštačka inteligencija je navodno aktivirala atomsku bombu u Los Anđelesu, što je dovelo do njene zabrane na Zapadu i rata. Poslednji džep otpora je u državi po imenu Nova Azija, gde ljudi, roboti i simulanti (suštinski kiborzi) žive i bore se u slozi dok američka intervencionistička politika sa sve dobro poznatim sloganom "Mi ne ratujemo protiv naroda, nego... (upiši po potrebi)" steže obruč angažujući svoj wunderwaffen, stanicu u koju su uloženi toliki novac i resursi da bi njen gubitak značio i gubitak rata. U Novoj Aziji deluje tajanstveni tvorački entitet koji je navodno stvorio najsnažnije oružje za borbu protiv čovečanstva (zapravo Zapada), a u formi je jedne devojčice.
Čak i ovo poslednje je deo propuštenih šansi ovog filma. Mlada osoba za koju se očekuje da bude Spasilac u poslednje vreme je čest motiv, a gomila scena, ideja, a o dizajnu opreme da i ne govorimo, u "Tvorcu" izaziva osećaj već viđenog. Ljubitelji fantastike i filma uopšte mogu se zabavljati prepoznavanjem toga na šta im koji segment filma liči. I sad eto paradoksa, imamo originalnu priču koja zapravo nije toliko originalna već je jedan čudan frankenštajnovski proizvod. Obrni-okreni, opet gledamo isto.
(Kurir.rs / TV Ekran)
NE PROPUSTITE
