Glumac Zoran Cvijanović nagrađen je Zlatnom antenom za najbolju epizodnu ulogu u seriji "Bunar", koja je delo njegovog kolege Igora Đorđevića. Više od četiri decenije igra na filmu i televiziji, a ove jeseni gledaćemo ga i u "Tunelu" Petra i Lazara Ristovskog, koji će biti emitovan na kanalu Superstar. Za Kurir Cvijanović otkriva zašto mu je emotivno važna ova nagrada festivala TV drama i serija FEDIS, ali govori i o pozorištu i želji da se i sam oproba kao pisac.
Nagrađeni ste za ulogu Čede u seriji "Bunar". Radujete li se i dalje priznanjima?
- Dirnut sam ovom nagradom, jer nosi ime mog dragog kolege Žike Milenkovića. S njim sam proveo više od deset godina života. Putovali smo po svetu zajedno. Bilo smo u Meksiku, u Edinburgu, a snimili smo i zajedno prvu "Složnu braću".
Autor serije je vaš kolega Igor Đorđević. Kako je to kad vam replike pišu kolege?
- Pre svega, drago mi je što je ta serija toliko primećena. "Bunar" je jedan izuzetan projekat, u duhu ovog vremena, ali je na neki način ostao svoj i autentičan. Mislim da je to posledica toga što je Igor igrao mnogo u pozorištu i kao posledica snimanja serija. Nekako je kreirao novi sadržaj i fantastične likove. Ne bi bilo nikakvo iznenađenje da se bilo ko iz podele "Bunara" pojavio i dobio nagradu. Svi su je zaslužili. Moja sreća je bila što je moja direktna partnerka bila Nataša Ninković, koja vam, kad uđete u njenu auru, pomaže da odmah budete bolji za tri klase i promenite ligu. S Natašom u kadru prestanete da budete dobar klupski igrač i zasijate u kadru kao reprezentativac.
Da li je Igor namenski pisao ulogu za vas?
- Ne mogu toga da se setim. Mislim da jeste, ali ne smem da se zakunem. (smeh)
Igor Đorđević je režirao i drugu sezonu serije "Pevačica". Da li ste iznenađeni i tim njegovim izletom?
- Nisam. Način na koji Igor piše je režija. On nama sve napiše. Dobro formirani karakteri su 70 posto režije, a sve ovo drugo je mnogo lakše i ide samo od sebe.
Publika vas prepoznaje po glavnim ulogama i retko ko vas doživljava kao glumca sa epizodama.
- Mislim da mene više ljude pamte po epizodama. I sam sam se trudio da budem epizodista. Igrao sam i velike uloge, ali nekako sam više voleo te male uloge i epizode sam osećao kao svoj teren.
Šta nude epizode glumcu?
- Velika je obaveza nositi celu priču. Kad si epizoda, to je neki prostor koji možeš da kontrolišeš. S druge strane, opet možeš da pomogneš filmu i seriju. Epizodisti su najbolji igrači u timu, jer igraju dobro obranu. Oni nikad nisu popularni ni u prvom planu, ali vrlo korisni. Meni se to uvek nekako više sviđalo.
Pozorište "Boško Buha" je vaša baza. Sezonu ste otvorili i zatvorili premijerom predstave "Tajni dnevnik Andrijana Mola".
- Hvala vam što to pominjete. Igrao sam već tu predstavu za decu koja imaju od 10 do 16 godina i način na koji oni reaguju toliko nas je sve ohrabrio da se rađa neka nova generacija dece. Saosećajnost koju pokazuju i neko navijanje, padaju aplauzi na svakoj sceni, što je neverovatno.
Milorad Mandić vas je pozvao u "Buhu". Ima li šanse se da se njegov san ostvari?
- Dobili smo novu upravnicu Mašu Mihailović, koja verujem da će iskoristiti priliku da završi posao koji je Manda započeo. Ona mora da stavi tačku na tu dramu koja traje predugo.
Vašu TV karijeru je obeležio serijal "Mile protiv tranzicije". Šta bi on rekao danas?
- Nemam pojma. (smeh) Nemoj samo to da me pitaš.
Bili ste uspešni producent. Da li ste poželeli da napišete neku svoju priču?
- Da. O tome će se tek čuti. Ako se bude čulo, znači da sam dobro pisao.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
