Kada je upisivala Fakultet za medije i komunikacije, voditeljka Kurir televizije Olja Lazarević sebe je videla u štampanim medijima.
Ipak, spletom okolnosti rano se desio njen prvi susret s kamerama, a svaki sledeći korak na profesionalnom putu donosio joj je susrete s velikanima novinarstva, koji su je podržavali i doprineli tome da danas bude jedno od omiljenih lica Kurir televizije.
Na njoj je od samog početka 2020, kad je vodila dnevnu emisiju "Redakcija", koja je potom, od septembra iduće godine, postala jutarnji program.
Da li vam je i danas, na početku treće godine rada, ovo radno mesto jednaki izazov?
- Raditi program uživo je izazov iz dana u dan koji nosi dozu uzbuđenja i adrenalina, na šta nijedan voditelj ne može da se navikne ili ogugla. Uz trogodišnje iskustvo ide i to da sada bolje vladam određenim temama, više sam informisana, bolje poznajem naše goste, ali sam i stekla određenu rutinu pa lakše mogu da izađem na kraj i s nepredvidivim situacijama.
Imate li prostora da napredujete?
- Svoj posao vidim i kao lično usavršavanje i verujem da program uživo najbolje brusi voditelje. Mozak mora veoma brzo da radi, ne toleriše se pad koncentracije i uvek morate da budete u toku sa svim dešavanjima, vrlo širokog spektra, jer mi svakodnevno u emisiji imamo od pet do osam potpuno različitih tema.
Kad se pojavila, Kurir televizija je bila osveženje i zbog velikog broja novih TV lica. Kako danas gledate na konkurenciju?
- U međuvremenu je došlo do bitnije promene na tržištu, dosta novih televizija je našlo svoje mesto u tom medijskom svetu. Ipak, Kurir je pokrenuo trend da uz print i veb ima i televiziju, što sada i drugi mediji rade. Drago mi je što sam deo prve postavke i što nisam izneverila očekivanja, koja su bila dosta visoka od svih nas. Za ove tri godine postali smo prepoznatljivi i prvi izbor za veliki broj gledalaca. O konkurenciji ne volim da pričam, ima mesta za sve, a rezultati idu u prilog trajanju.
Hoće li jesenja sezona doneti neke novine u vaš program?
- Mislim da smo pronašli recept za uspeh i da je urednički tim dobro opipao puls naših gledalaca u prethodnoj sezoni, što i podaci o gledanosti pokazuju. Neće biti značajnijih promena jer nema potrebe menjati nešto što donosi dobre rezultate. Naravno, nastojaćemo da održimo taj nivo i budemo još bolji.
Iako je u početku "Redakcija" imala i segment zabave, rat u Ukrajini diktirao je promene. Smeta li vam što se teme mahom baziraju na aktuelnim društveno-političkim događajima?
- Nažalost, činjenica je da nam je svakodnevica obojena nijansama sive već duže vreme. Volela bih da mogu da stavim ružičaste naočare pa da ponovo unesemo dozu zabave i razonode u naš program, ali bi to značilo da žmurimo pred onim što muči sve nas. Rat u Ukrajini se jeste nametnuo kao nezaobilazna tema, ne samo zbog dešavanja na frontu već zbog svega što je nastalo kao posledica tog sukoba, a što osećamo i mi u Srbiji - od pritiska međunarodne zajednice u vezi s brojnim političkim temama do cena u prodavnicama. Razgovor o dešavanjima u Ukrajini samo je logičan uvod u ostale političke, ekonomske i društvene teme, jer na kraju kroz razgovor s gostima dođemo do zaključka da je neophodno gledati širu geopolitičku sliku kako bismo shvatili te uzročno-posledične relacije.
Ima li ipak prostora da se uskoro u program vrate i opuštenije životne teme?
- Kroz uključenja reportera i naših dopisnika prikazujemo i lepe priče iz naše zemlje. Koleginica Nina, koja vodi vremensku prognozu, i ja pokušavamo da se izborimo za svaki zrak sunca i na taj način dodamo još malo vedrine u kratkom razgovoru na početku svakog sata emisije.
Jutarnji program ste počeli u tandemu s kolegama. Da li je lakše voditi u paru?
- U međuvremenu sam naučila da budem solo igrač i da lakše vladam temom kad sam sama jer u glavi imam koncept. Na papiru imam dva-tri uvodna pitanja, a razgovor zatim vodim na osnovu odgovora sagovornika, što nije uvek moguće kad se radi u paru. S druge strane, neizmerno znači kad imam na koga da se oslonim ako popusti koncentracija ili ako naiđe tema koja mi nije bliska, čitaj fudbal. (smeh) Ipak, prilagodljive sam prirode i volim ovaj posao pa mi nije problem da se naviknem na sve novonastale okolnosti.
Dešavaju li se neke nepredvidive situacije tokom programa?
- Imam fenomenalnu i duhovitu ekipu u režiji i iza kamera i već dugo radim s većinom tih ljudi pa su nastale i neke interne šale. Uvek su tu da me podignu kad vide da sam potonula. To je najčešće na nivou nekog komentara, tek da me malo razmrdaju. Dešavaju se naravno lapsusi i greške, a da budem iskrena, kad se svetla i kamere ugase, ostanem u mraku i tišini bar dvadesetak minuta da se vratim na fabrička podešavanja.
Da li je jutarnji program vaša šolja čaja?
- Trenutno ispunjava sve moje profesionalne potrebe i afinitete. Odgovara i mom ritmu u privatnom životu, pa ne bih ništa menjala. U budućnosti bih volela da dobijem priliku da radim autorsku emisiju u oblasti zdravstva uz dozu društvene odgovornosti. Imam jasnu ideju kako bih želela da izgleda, ali neka se krčka još neko vreme, doći će pravi trenutak.
Jeste li se navikli na rano ustajanje?
- Prvi odgovor bi bio da jesam. Opet, mislim da se niko nikad ne navikne na to u potpunosti, uvek je šok za organizam ako treba ustati u 4.30, što je teže s dolaskom zime. Ali za mene ovo više nije neobično radno vreme, već idealno. Imam ostatak dana za druženje, porodične i kućne obaveze i više vremena za dete. A na spavanje odlazim kad mali diktator dozvoli i nakon što pročitam sve što mi je potrebno za pripremu sutrašnje emisije, uglavnom oko 22 časa.
Kako petkom izgleda vaš dan kad niste pred kamerama?
- Petak je dan za uživanje. Nekad odlučim da ne odvedem Luku u vrtić, već nam organizujem dan za zabavu, nekad zaista obavim sve ono što ne stignem u toku nedelje, nekad je to dan za ulepšavanje, a ponekad dan koji želim da provedem u svoja četiri zida izolovana od svih vesti i informacija. Upravo zato što povremeno osetim prezasićenost, jer mi je usled svakodnevnog živog programa potreban kratak detoks. Već od subote sve nadoknađujem.
Jer rad na televiziji ne dozvoljava pauzu.
- Kažu mnogi da televizija uđe u krv, a meni još prija taj efekat koji proizvodi u mom krvotoku i rekla bih da još imamo šta da ponudimo jedna drugoj. Možda se jednom zasitim života pred kamerama, ali ne verujem da će to biti uskoro. Šta drugo bi moglo da me natera da se budim u 4.30 ako ne čista ljubav prema ovom poslu.
Da li je danas teško biti žena u medijima?
- Meni nije jer su moje poslovne obaveze gotove u prepodnevnim časovima. Imam vremena i da se odmorim ako me stigne umor, pa nastavim dalje. Suština je u dobroj organizaciji i jasno postavljenim prioritetima. Verujem da nije lako biti žena ni u jednoj sferi i davati sto odsto sebe u svim oblastima, ali od kada sam postala majka, to je jedino što mi je uvek na vrhu liste. Imam sreću da roditeljske obaveze relativno lako mogu da uskladim s poslom koji volim. Pitajte me ovo za dve godine, kad Luka krene u školu, možda se znatno promeni moj odgovor.
Trošite li sve slobodno vreme na porodicu?
- Ostane još malo vremena za trening, druženje i šoping s prijateljicama. Imam dve strane ličnosti, jedna obožava druženje, boravak napolju, što više aktivnosti u toku dana, ali povremeno naiđe period kad volim da se osamim kod kuće uz knjigu ili muziku i tako napunim baterije.
Doručkujete li i dalje tek posle emisije?
- Pa, uz jednu bananu negde oko šest ujutru, pravi, jači doručak usledi tek posle emisije. (smeh)
(Kurir.rs / TV Ekran / Jasmina Antonijević Milošević)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
