Jedan od najpoznatijih srpskih pisaca Branko Miljković rođen je na današnji dan pre 90 godina u Nišu. Umetnik, koji je ostavio veliki trag u našoj književnosti stradao je tragično, a oko njegove smrti ispleten je veo tajne.
Rodio se u Nišu, a prve pesme je počeo da mu objavljuje Oskar Davičo 1955. godine tokom Brankovih studija filozofije u Beogradu.
Već sledeće godine objavio je svoju prvu zbirku pesama “Uzalud je budim” koja je postigla ogroman uspeh i otvorila mu svet književnosti i slave. Iako jako mlad, Branko Miljković se ubrzo našao u samom vrhu srpske poezije. To je potvrdila i Oktobarska nagrada, jedna od najprestižnijih u ono vreme.
Odlazak u Zagreb
O tome zašto je Branko Miljković rešio da napusti Beograd i prihvatio posao urednika Literarne redakcije zagrebačkog radija postoji više verzija. Po jednoj, pesnik je pokvario odnose sa jednim brojem pesnika i prijatelja.
Po drugoj, presudni su bili ljubavni jadi. Kako bilo, u jesen 1960. godine mladi pesnik se obreo u Zagrebu, a nakon toga ubrzo je počeo i da pije.
Misterija smrti
Njegova iznenadna smrt već decenijama izaziva rasprave o tome da li je reč bila o samoubistvu ili je mladi pesnik ipak ubijen.
Brankova porodica kao i mnogobrojni prijatelji na čelu sa pesnikom Tanasijem Mladenovićem, tvrdili su da drvo o koje je pesnik pronađen obešen jednostavno nije bilo dovoljno jako da izdrži Miljkovićevu težinu, kao i da je na telu nakon smrti bilo modrica (kao od prebijanja) ali ne i tragova davljenja na vratu koji su uobičajni kod samoubistva bešenjem.
Jezive reči koje je uputio Danilu Kišu
Ipak, slavni književnik Danilo Kiš je u kratkom filmu Slobodana Šijana iz 1976. godine “Pohvala svetu” izneo jedno drugačije viđenje poslednjih dana Branka Miljkovića.
“Desetak dana pre njegovog samoubistva sam ga sreo i kad sam naručio piće, on me je izružio da se to ne sme raditi, da se ne sme piti… On je u tom trenutku prestao da pije i da bi tome dao težinu principa, on je držao predavanja i drugarska ubeđivanja. Tada je izgovorio nekoliko rečenica koje su me frapirale u času kada sam doznao za njegovu tragičnu smrt.
Rekao je: “Mi smo svi kukavice, mnogi ruski pesnici su u našim godinama već završili svoje živote i to svojom rukom”. Naveo je njihova imena, dosta agresivno me je pitao zašto smo mi takve kukavice koje umiru od “gladi, tuberkuloze i od tzv. boemije", ispričao je Kiš svoj poslednji susret sa Brankom Miljkovićem.
O tome ko bi eventualno mogao da stoji iza ubistva Branka Miljkovića takođe ima mnogo teorija – neki navode hrvatske nacionaliste, drugi krive kafansku svađu, treći UDBU…
Ipak, sve do danas zvanična verzija Brankove smrti je – samoubistvo, piše Istorijski zabavnik.
Dejan Stojiljković mu posvetio roman
O misterioznoj smrti pesnika pisao je Dejan Stojiljković u romanu "Zvezda nad prazninom" u izdanju "Lagune". Književnik je u intervjuu za Kurir govorio o Miljkoviću i otkrio zbog čega je odlučio da mu posveti delo.
- Mislio sam da će neko drugi da napiše tu knjigu. Dugo sam o tome razmišljao dok sam pisao druge stvari. Zanimljivo je da je prvi naslov mog romana "Konstantinovo raskršće" bio "Tamni vilajet", baš kao pesma Branka Miljkovića. On je jedna mitska figura, bio je, nekako, veći od života. Nakon Titove smrti dolazi do renesanse Branka Miljkovića. Postao je deo popularne kulture, čak i je Goran Bregović jedan njegov stih stavio u svoju pesmu. Raspadom države počela su šuškanja o tome da li se Branko ubio ili je ubijen. Mnogi misle da je iza toga stajala država (preminuo 12. februara 1961) - rekao je ranije za Kurir.
Na pitanje šta se dogodilo na kraju, Dejan je odgovorio:
- I dalje je ostala misterija ko je Branko Miljković.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
