Reditelj Lordan Zafranović dobitnik je priznanja za životno delo na 71. Martovskom festivalu, koji će se održati od 26. do 30. marta u Beogradu. Na ovoj manifestaciji prvi put je učestvovao 1966, a pre pet godina na njoj je prikazan i njegov stoti film.
Između ta dva datuma smeštena je blistava karijera ovog reditelja, tokom koje je nizao remek-dela u kratkom metru, dokumentarnom i celovečernjem igranom programu. U pauzi montaže svog novog ostvarenja "Djeca Kozare", Zafranović je s medijima podelio sećanja na svoje početke.
Vrsta sna
- Martovski festival je za mene kao početnika, koji je tada živeo u Splitu, bio čudo i vrsta sna. Prvi put sam došao na njega sa amaterskim filmom koji sam snimao na uskoj traci od 8 mm, i to među velika imena od kojih smo svi drhtali. Film koji sam do tada prikazao prijateljima odjednom je bio u sali pred 2.000 ljudi. Nakon toga je usledio još jedan šok, a to je diskusija o filmu. Vodila se u holu, dok su sa balkona vikali gledaoci, kojima se film dopao ili ne - istakao je Zafranović i dodao:
- Na Martovskom festivalu su se prvi put čule određene kritike o politici, ali i strahovite i užasne priče koje su bile počeci crnog talasa. Odavde su odlazili filmovi na velike festivale kao što je onaj u Krakovu, Moskvi ili Lajpcigu, gde smo dobijali velike nagrade. Za nas je to bila velika škola koja nam je donela neverovatna poznanstva. Sedeli smo za istim stolom i pričali, čak i sa kritičarima, s kojima smo često bili posvađani.
Polemike
Vest o ovoj značajnoj nagradi Zafranovića je prekinula usred velikog posla.
- Radio sam montažu filma "Djeca Kozare" kad su mi saopštili da sam dobio nagradu. Počeo sam da razmišljam o životu. Bavio sam se igranim filmovima koji su dosta teški jer im dugo traju finansiranje i priprema. Ovaj poslednji mi je oduzeo sedam godina života. S obzirom na to koliko sam napravio i dokumentarnih i kratkih igranih filmova, zapitao sam se odakle mi to vreme. A nekad je sve bilo mnogo brže, producenti su odmah reagovali, a sada imate razne komisije koje morate da prođete. Administracija je nešto strašno. Filmom se bavim dosta dugo i za to vreme su se smenile razne ideologije i ratovi. Bilo je svega i svačega, a ja sam bio i emigrant zbog filma. Postalo mi je važno šta govorim u svojim ostvarenjima, jer ona su moj život. Na tom svom dugom putu sam sazreo i shvatio da je film sličan životu - objasnio je reditelj.
Svedočanstvo o logoru Jasenovac koje će predstaviti u novom ostvarenju "Djeca Kozare" izazvalo je polemike, a Zafranović je istakao da očekuje i skandal.
- Ne znam kako će publika reagovati, ja sam se u Pragu školovao da pravim film za publiku. Gledaocu moraš da pružiš nešto jer je platio ulaznicu. Mora da oseti nešto, da uživa ili da plače. Ovo je film o zlu i trudili smo se da idemo do kraja. To je jedan udarac u oko, bolan za svakog. Kako će reagovati kad prime taj udarac, ne znam, ali pretpostavljam da će izazvati određeni skandal. Ceo život i govorim šta će ti film ako ne pravi skandale - poručio je Lordan.
Glavom kroz zid
Zafranović se u svojim ostvarenjima nije libio da prikaže surovost života i užase rata, zbog čega je napustio rodnu Hrvatsku.
- Zbog filma "Testament", koji sam radio 1991. godine, morao sam da napustim zemlju. Završavao sam ga u Beču, Parizu i Pragu. Sećam se, na premijeri na Bijenalu u Beču imao sam obezbeđenje jer je postojala opasnost da me neko ubije. Ipak, moja je dužnost da pravim ovakve filmove. Gledam svoje kolege koji su završili visoke škole, a ne žele da reskiraju i probaju da urade nešto drugačije. Ja nisam realizator, ja sam autor koji ima svoj svet i osećanja i izražava ih pomoću filma - objasnio je reditelj.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
