Glumac i reditelj Radoš Bajić vratio se u rodno selo Medveđu kod Trstenika kako bi posetio svoju Osnovnu školu "Ljubivoje Bajić" i najavio početak njene rekonstrukcije. Konstituisan je Odbor za obnovu još dva objekta Doma kulture i svešteničke kuće Bradića, koja će imati višenamensku ulogu, a Bajić je izabran za predsednika ovog tela.
- Za mene je juče bio veliki dan, ali i za Medveđu. Okupili smo se da potpuno volonterski pomognemo i da pokušamo da budemo dostojni naših predaka. Škola u kojoj sam naučio da pišem sagrađena je 1872. godine, a sveštenička kuća je jedan od dva takva objekta u Srbiji - za Kurir kaže Bajić, čija će serija "Vazdušni most" večeras imati veliko finale na RTS.
Tri važna objekta za kulturni život varoši dugo propadaju, ali se očekuje da će za neku godinu zasijati u starom sjaju. Glumac je ovako govorio u ispovesti za Kurir o svom rodnom kraju:
Rođen sam 24. septembra sušne 1953. godine u selu Medveđi kod Trstenika, kao drugo i jedino muško dete u seljačkoj porodici oca Miloša Bajića, majke Vere, deda Mirka i baba Savete. Pamćenje seže daleko, titra iznad seoskih zabrana i livada, ali uvek zastane u danu kad je moja sestrica Radmila, koja je imala samo 13 godina, napustila ovaj svet, bez greha i krivice. Odnela ju je, kao anđela svetlog lica i očiju, podmukla bolest kojoj tada nije bilo, a ni danas nema leka...
Pamtim, lica, suze, naricanje moje majke, vapaj oca... Sa sestrom Radmilom prvi put u svom veku stao sam pred magično oko foto-objektiva koji će me pratiti ceo život. Ni tada, a ni sada, nisam sasvim bio siguran koja je slika prava, "s ove" ili "s one strane", taj put od zaustavljenog trenutka do večne slike odredio je moj život. Tog dana, kad je čikica s francuskom kapom i "poaro" brkovima u našoj kući dočekan i poslužen kao najdraži gost, to nisam mogao znati, ali sam detinjom imaginacijom slutio da se u mraku foto-aparata dešava neka magičnost, da iz tame izlazi slika, kao što je život dolazio iz tame i tamo se na svom uviru vraćao.
Uzalud su me svi ubeđivali da se nasmejem. Majka za potrebe moje prve fotografije od nekog iz sela pozajmila dva broja veće cipele - jer svoje nisam imao. Jedva sam hodao u njima, sva sreća što nisam morao nigde daleko da idem. Možda su te tuđe cipele bile prva uloga koju sam morao da odigram, sugestivno i samouvereno, kao da su moje i kao da su mi taman.
Moje detinjstvo bilo je ispunjeno skladom, redom i toplinom, nije se razlikovalo od detinjstva seoske dece u selu koje se još oporavljalo od nedavno završenog rata. Naspram nemaštine, oskudice i siromaštva, bila je ljubav i brižnost mojih roditelja, koji su posle gubitka ćerke Radmile piljili u mene i gledali me kao malo vode na dlanu. Vaspitavan sam kao svi srpski seljaci decenijama i vekovima pre mene, u duhu skromnosti i istinskih hrišćanskih vrednosti, da nikoga ne mrzim i nikome ne činim zlo.
Da pomognem svakome ako mogu, da poštujem krsnu slavu i sveca zaštitnika Svetog Mratu, da volim zemlju koja me hrani i vodu koja nam daje život - moju Moravu. Ali pre i nakon svega - da čuvam i negujem porodicu. Kako tada, tako i sada, i zauvek.
Moja osnovna škola u Medveđi, kao i stotine drugih u Srbiji i tadašnjoj Jugoslaviji, nosila je ime "Maršal Tito". Tih šezdesetih godina prošlog veka imala je preko sedam stotina đaka. Danas, u žalnim vremenima propasti i rastakanja srpskog sela, jedva da ima dve stotine. Bio sam dobar đak, koji je svako polugodište i svaki razred završavao sa odličnim uspehom. Još uvek dobro pamtim učiteljicu Milanku Čurlić, njenu veliku ljubav i pažnju. U višim razredima, pored muzičkog, kao voda su mi išli oni predmeti u kojima je bila najvažnija reč. Tamo gde su bile brojke išlo je teže. Do četvorke i petice iz matematike i geometrije, uz nešto teško osvojenog znanja, doguravao sam tako što sam postao navijač Partizana. Nastavnik Trole, koji je držao te predmete, bio je vatreni i zagriženi partizanovac. Jednog dana je s trouglovima i lenjirima ušao na čas i rekao: "Ko se učlani u klub navijača Partizana, imaće trojku iz matematike!" - rekao je Radoš Bajić u ispovesti za Krurir.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
