Da li Tolkin govorio srpski jezik? Autor Hobita i Gospodara prstenova imao je posebnu vezu sa našom zemljom
Tokom rutinske procene imovine jedne kuće u Bristolu, u Engleskoj, pronađeno je najstarije izdanje romana "Hobit" Džona Ronalda Ruela Tolkina, i to u besprekornom stanju, a nedavno je prodato na aukciji za impresivnih 50.000 evra. Proceniteljka Kejtlin Rajli došla je do izuzetno vrednog otkrića na sasvim običnoj polici s knjigama, gde je našla primerak prvog izdanja iz 1937. godine, koje je štampano u samo 1.500 primeraka, prenose svetski mediji.
Veliki uspeh
Veruje se da je svega nekoliko stotina sačuvano do danas, i to uglavnom u lošem stanju, jer su mnogi primerci pripadali deci i pokazivali tragove korišćenja. Roman je odmah postigao uspeh, pa je drugo izdanje usledilo samo nekoliko nedelja kasnije. Ključna razlika između prvog i drugog izdanja jeste u ilustracijama - u prvoj turi bile su crnobele, da bi se u sledećoj pojavile u boji, kada je izdavač shvatio da ima bestseler u rukama.
Do danas je, međutim, taj roman doživeo brojna izdanja i prodat je u više od 100 miliona primeraka širom sveta.
Ovo retko prvo izdanje prodala je aukcijska kuća "Auktioneum" iz Bristola, a jedan sličan primerak prodat je 2015. godine u londonskoj kući "Sotbi" za čak 160.000 evra. Tadašnji primerak imao je i originalnu zaštitnu koricu, kao i posvetu Tolkina sa četiri reda ispisana vilenjačkim pismom.
Otkriće Kejtlin Rajli je tim značajnije što se ne zna mnogo o prethodnom vlasniku kuće, koji je preminuo, a imovina je poverena izvršitelju testamenta. Ipak, zna se da je knjiga nekada pripadala čuvenom botaničaru Hubertu Presliju, profesoru sa Univerziteta u Bristolu. Postoji čak pretpostavka da je Presli možda poznavao Tolkina, možda čak i preko zajedničkog prijatelja S. S. Luisa, pisca "Letopisa Narnije". Bilo kako bilo, vlasnici ovog retkog primerka "Hobita" očigledno nisu bili strastveni čitaoci: knjiga je u tolikoj meri očuvana da možda nikada nije ni pročitana, ili je čitana izuzetno pažljivo.
Mit ili ne?
A sad da se vratimo na početak priče... Dva imena koja su nas iznenadila jesu američka legenda horora, glumac Vinsent Prajs, i veliki književnik Dž. R. R. Tolkin.
Malo je poznato da je slavni autor znao srpski jezik, a bio je fasciniran i srpskom tradicijom, pre svega kao neizostavnim delom slovenske mitologije. Tolkin je učestvovao u Prvom svetskom ratu, međutim, nedavno se pojavila prilično zanimljiva paralela prema kojoj je njegovo najpoznatije delo, epska fantastika "Gospodar prstenova", ništa drugo do transformacija burnih istorijskih dešavanja koja su zadesila Srbiju u svet legende. Otud nije zgoreg napomenuti da postoji samo jedna zemlja iz perioda Velikog rata koja po svom neobičnom geografskom položaju i specifičnoj istoriji krajnje bajkovito odgovara Okrugu. Za žitelje Evrope u tom periodu ta zemlja je isto tako mala i nepoznata, a njeni žitelji takođe obrađuju zemlju i žive u selima kao i Hobiti. Ta zemlja je Srbija. Međutim, ovo sve nije baš tačno, već je mit i slobodno tumačenje njegovog pisma upućenom svešteniku Robertu Mariju, unuku prvog urednika Oksfordskog rečnika.
Tolkin govori da je u mladosti pokušao da uči srpski i ruski, te da nije savladao nijedan od ta dva jezika, ali da prema njima "oseća strahopoštovanje istovetno kao prema zvuku violine".
- Volim muziku, ali nemam nikakav talenat za nju; i napori uloženi da bih naučio da sviram violinu u mladosti ostavili su me samo s osećanjem strahopoštovanja u prisustvu violinista. Slovenski jezici su za mene gotovo u istoj kategoriji. Okušao sam se u mnogim jezicima u svoje vreme, ali nikako nisam lingvista u uobičajenom smislu te reči; i vreme koje sam nekada potrošio pokušavajući da savladam srpski i ruski jezik nisu mi ostavili nikakve praktične rezultate, samo snažan utisak o strukturi i estetici reči - navodi se u prepisci.
Kako je nastao bog Radgost
Još jedan ustaljeni mit u domaćoj javnosti jeste da je Tolkin za svoju mitološku potku inspiraciju pronašao u slovenskoj mitologiji. U brojnim tumačenjima porekla nekih imena i pojmova iz njegovog stvaralaštva postoji jedno zvanično objašnjenje, koje kaže da je Tolkina slovenska mitologija (možda) inspirisala za ime boga Radgosta, koje je pronašao u trećem tomu "Tevtonske mitologije" Jakoba Grima, a koje je iskoristio za svog čarobnjaka Radagasta.
