Kuća u kojoj su Albert i Mileva delili genijalnost i tišinu: Kurir u domu Alberta i Mileve Ajnštajn
U domu gde je rođena teorija relativnosti na adresi Kramgase 49 u srcu starog Berna, vreme je stalo. Iza teških vrata, u stanu na drugom spratu, još uvek živi duh jedne od najpoznatijih porodica u istoriji nauke, Alberta Ajnštajna i Mileve Marić.
U ovom domu rođen je njihov sin Hans Albert, 14. maja 1904. godine, ali i ideje koje su oblikovale modernu fiziku. Upravo ovde, u malom stanu u starom delu Berna, Ajnštajn je stvarao radove koji su kasnije doveli do Specijalne teorije relativnosti i fotoelektričnog efekta, za koji je 1921. dobio Nobelovu nagradu.
Kada je 1902. godine dobio posao u Patentnom zavodu, Albert je s Milevom započeo zajednički život u ovom stanu. Danas, posetioci mogu da kroče u te iste prostorije, i da zakorače po parketu koji pamti njihove korake, da osete mir starinskog salona i pogledaju kroz prozore kroz koje su oni posmatrali Bern.
Na stolu prekrivenom čipkanim stolnjakom, istim onakvim kakav je krasio i korpicu za bebu, stoji vaza s cvećem. Oko nje, stolice sa crvenim plišanim jastučićima i tihi šapat prošlosti. Svaki detalj, od seta za kafu do kolevke priča o njihovom porodičnom životu, o periodu kad su Milevine matematičke beleške ležale pored Albertovih formula.
Porodica Ajnštajn živela je ovde do 1909. godine. Posle toga, njihov zajednički put postepeno se razilazio. Mileva, rođena u Novom Sadu, bila je jedna od retkih žena svog vremena koja je studirala fiziku i matematiku u Cirihu. Njen uticaj na Albertov rad ostaje zabeležen u biografijama i pismima, kao svedočanstvo o partnerstvu koje je prevazilazilo granice epohe.
Dok je Ajnštajn kasnije predavao u Pragu, Cirihu i Berlinu, Mileva je u Švajcarskoj nastavila da brine o sinovima Hansu i Edvardu, koji je bolovao od duševne bolesti. Njihove životne staze zauvek su se razišle 1919. godine, kada su se i zvanično razveli.
Danas, u ovom stanu u kojem je sve i počelo, vlada tišina. Samo sat u uglu neumorno meri vreme, kao da nas podseća da je ovde, među običnim stvarima, rođena ideja koja je pomerila granice univerzuma.
Mileva je preminula u Cirihu 1948. godine, a Albert u Prinstonu 1955. godine. Ali u Kramgase 49, u njihovom domu u Bernu, i dalje živi osećaj da su tu, da se kroz miris starog drveta i svetlost što pada kroz čipkane zavese, još uvek oseća njihova prisutnost.
Neobičan brak
Njihov brak, bio je, kako mediji već decenijama prenose neobičan. Poznat je i Ajnštajnov predbračni ugovor, ne zbog novca, već zbog njegovih zahteva koji su više ličili na pravila nego na ljubav: da Mileva ćuti kad on to zatraži, da brine o kući i posluži mu tri obroka dnevno.
U životu velikog naučnika sve je bilo podložno formulama, čak i brak.
