Deca danas nemaju detinjstvo: Sergej Ćetković o predstavi "Lola, Mila i Zubić Vila" i novom izazovu
Nova predstava "Lola, Mila i Zubić Vila", po ideji autora Sergeja i Kristine Ćetković, u režiji Nikole Zavišića i Jovana Stamatovića-Karića, biće premijerno izvedena u Malom pozorištu "Duško Radović" 12. decembra. Sergej u intervjuu za Kurir povodom prvog susreta s publikom objašnjava šta ga je inspirisalo da se pridruži autorskoj ekipi i šta poručuje deci koja će gledati predstavu.
Publika je navikla na snažne emocije koje donosite u vašim pesmama. Muzika za decu možda traži neku drugačiju vedrinu, jednostavnost, koliko vam je bilo izazovno i zanimljivo da radite takvu muziku?
- Pop muzika, kao moja primarna delatnost, moj primarni posao, nosi drugačiju odgovornost u odnosu na ono što stvaram za decu, tako da tu čovek mora biti oprezniji. Mora znati kakve poruke šalje, bez obzira na to da li je reč o mojoj sceni ili onoj namenjenoj za decu. Slično je jer čovek mora biti kao javna ličnost i društveno odgovoran i voditi računa o tome kakve poruke šalje. S obzirom na to da pričamo o deci, tu zaista moramo voditi računa da svaka poruka bude na svom mestu, da vratimo neke zaboravljene kvalitete i ono što se kroz godine izgubilo na javnoj sceni, a to je dečji sadržaj koji zaista ima normalnu priču i u sebi dovoljno edukacije za samu decu i omladinu.
Već godinama pravite slikovnicu i crtani film "Lola i Mila". Koliko je drugačije raditi na predstavi?
- Predstava je jedan izlet nakon crtanog filma o kome pričamo i na kome radimo već neko vreme, tako da sam jako srećan što smo napokon našli sjajnu ekipu koja je puna entuzijazma, ljubavi i sa istim žarom je prihvatila i krenula u samu priču. Ovo će biti jedna od najluđih predstava koju će klinci imati prilike da vide. Lola i Mila iz 2D formata prelaze u jedan totalno drugačiji format, gde su žive, gde su na sceni pozorišta "Duško Radović" i ulaze u jednu ozbiljnu avanturu gde treba spasiti Zubić Grad, Zubić Vilu i kompletnu magiju, koja živi toliko već vekova unazad.
Ovaj projekat i sama ideja nastali su u okviru vaše porodice. Koliko su se vaše zamisli i ideje vaše supruge nadograđivale međusobno? Da li je sve teklo spontano ili ste od početka imali zajedničku viziju?
- Prilično sam kreativan i maštovit. Kristinina želja je bila da napravi slikovnicu koju bismo posvetili našim kćerkama, koja se zove "Šta je slađe od kolača", i od nje je zapravo i krenula kompletna priča. Ta slikovnica je od prvog dana u prodaji i humanitarnog je karaktera u bilo kom gradu i u bilo kojoj državi i jako mi je bitan taj humanitarni momenat, odnosno priča koja podseća na to da treba da budemo ljudi, da budemo društveno korisni, da budemo odgovorni, da imamo dovoljno empatije za sve one koji, nažalost, nemaju normalne uslove za život ili, ne daj bože, prolaze kroz teške životne periode kao što su bolesti i slično.
Gledajući slikovnicu koju je Kristina napravila, došao sam na ideju da nekako oživim te likove i da napravimo jedan normalan crtani film, jer sam bio zgrožen u tom trenutku šta su moje deca gledala na televiziji. Tako da je to bio okidač i jako mi je drago što, eto, već imamo šestu, sedmu sezonu. Preko 60 i kusur epizoda sa ozbiljnim scenarijima, sa uvek snažnom i jasnom porukom, sa ozbiljnim glumcima, ozbiljnom režijom i svim onim što jedan crtani film čini pravim crtanim filmom.
Dok ste radili muziku konkretno za "Lolu i Milu", da li su vam se vraćale melodije iz detinjstva, da li ste imali inspiraciju ili ste hteli da ostvarite nešto potpuno novo, savremeno, za današnju omladinu?
- Svakako sam prepun tih utisaka iz detinjstva, verovatno je to uticalo na sve ono na čemu radimo. S druge strane, imali smo potrebu i da unesemo nešto novo, drugačije, a da opet bude u formi crtanog filma i svega onoga što je crtani film svih godina, tako da biće interesantno, biće fenomenalno.
Da li su vam Lola i Mila, dok ste radili na muzici, donele neku posebnu radost ili trenutak koji ćete pamtiti? Koliko su vas inspirisale?
- One su uvek inspiracija, još od prvog dana. U svakom procesu, u svakoj epizodi su dale svoj dobar deo. Tu je bilo i instrukcija i kritika, nekih primedbi koje mi kao odrasli ne možemo da vidimo našim očima, ali one mogu kroz svoj detinji pogled, tako da su mnogo pomogle. Puno su pričale i uvek su tu da budu među prvima da čuju ideju i da daju svoj glas i sugestiju.
Šta biste, kad pomislite na decu koja će gledati predstavu, vi voleli da ona ponesu sa sobom s predstave?
- Želim da veruju u bajke, da veruju da će dobro uvek pobediti zlo. Predstava ima puno poruka o sestrinstvu, o prijateljstvu, o dobročinstvu, o ličnoj higijeni, da treba prati zube, voditi računa o tome. Želim da sa izvođenja odu puni dobre, pozitivne energije i s mnogo osmeha.
Koliko vam prija rad u dečjem svetu? Koliko vas odvodi od ove surove svakodnevice?
- Veoma mi prija. Nekako me podmladi. Ovo je nešto što je zaista toliko kreativno, toliko podmlađuje, kao da sam našao fontanu mladosti. Non-stop se vraćaš tamo da vratiš sebe u te dane kad si bio bezbrižan, kad si bio dete, kad si imao detinjstvo, jer nažalost, ja mislim da danas deca nemaju detinjstvo. Ono se svelo na mobilni telefon, na društvene mreže i skrolovanje po ekranu, lajkovanje gluposti, a to nije detinjstvo.
Da li imate u planu možda i neke buduće slične projekte?
- Naravno, nećemo stati sa ovim. Ovo je samo početak. U planu je da nas vide širom bivše Jugoslavije, u regionu i naravno, ako bude prilike, da krenemo i dalje od toga. Naravno, treba da se desi i ovaj apgrejd, što bi rekli, da krenemo u neku drugu avanturu kad se završi avantura sa Zubić Vilom, a bogu hvala, avantura i bajki ima mnogo.
